Свјетски дан борбе против рака: Алармантни подаци, али и напредак у лијечењу
1 min read
Болница, илустрација
Свјетски дан борбе против рака 4. фебруара подсјећа да је превенција кључна у борби против ове болести. Сваке године од рака оболи око 20 милиона људи широм свијета, а у Црној Гори, према процјенама ГЛОБАКОН-а, између 3.000 и 4.000 особа. Рана дијагностика, правовремени прегледи и савремене терапије могу спасити животе и значајно побољшати квалитет живота обољелих.
Сваке године 4. фебруара обиљежава се Свјетски дан борбе против рака, са циљем да се подигне свијест о значају превенције, раног откривања и савременог лијечења малигних болести. Овај датум је прилика да се јавност подсјети на озбиљност проблема са којим се суочавају обољели, њихове породице, али и здравствени систем.
Према подацима Института за јавно здравље Црне Горе, годишње се забиљежи око 2.700 нових случајева рака и 1.500 преминулих, док подаци ГЛОБОКАНА, међународне агенције за истраживање рака, процјењују да у нашој земљи сваке године од рака оболи од 3.000 до 4.000 особа, а да смртних исхода буде око 1.800.
То је у програму Линк Радија Црне Горе, у сусрет 4. фебруару, Свјетском дану борбе против рака, интернисткиња-онколошкиња Института за онкологију Клиничког центра прим. др Нада Цицмил Сарић.
„Имамо и податке Института за онкологију, гдје смо на медикалној онкологији у току прошле године евидентирали око 31.000 амбулантних и око 6.000 конзилијарних прегледа. Напомињем и да број дневних хемиотерапија и других терапија зна да буде и до 130, а поред тога, наравно, обављају се и бројни контролни прегледи. Мислим да је то довољна илустрација озбиљности овог проблема и у свијету, и код нас“, указала је др Цицмил Сарић.
Према њеним ријечима, најчешћи облици малигних болести у Црној Гори су рак дојке, плућа и дебелог цријева, затим рак грлића материце и простате, док се биљеже и други облици солидних тумора.
Сличан тренд примјећен је и у свијету, гдје су међу најчешћим облицима рака рак плућа, рак дојке, рак дебелог цријева и рак простате, док рак желуца и јетре заузимају значајно мјесто у појединим регијама.
Свјетске статистике показују да сваке године од рака оболи приближно 20 милиона људи, док око 9,7 милиона особа изгуби живот због ове болести. Најчешћи глобални облици рака су рак плућа, са око 2,48 милиона нових случајева годишње, рак дојке са око 2,3 милиона, рак дебелог цријева са око 1,93 милиона, рак простате са око 1,47 милиона и рак желуца са око 970 хиљада нових случајева.
Др Цицмил Сарић истиче да је у посљедњих десетак година остварен велики напредак у лијечењу, захваљујући савременим терапијама, прије свега имунотерапији и циљаним терапијама, често у комбинацији са хемиотерапијом.
Такав приступ омогућио је да се поједине метастатске болести данас посматрају као хронична стања, уз знатно бољи квалитет живота пацијената и продужење животног вијека.
„Савремене терапије довеле су до тога да неке метастатске болести добију хронични ток, слично било којој другој хроничној болести. Уз добар квалитет живота, пацијенти живе не само мјесецима, него и годинама, а поједини буду и у потпуности излијечени. Постоји и терапија одржавања. У првом реду говоримо о карциному дојке, добрим дијелом о карциному плућа, карциному дебелог цријева, а у одређеној мјери и о другим облицима малигних обољења“, казала је др Цицмил Сарић.
Она је казала да је посебан напредак остварен у лијечењу меланома, који је раније био готово увијек смртоносан, док данас постоји могућност изљечења и у метастатском стадијуму.
„Примали су имунотерапију, након двије године терапија је обустављена и сада их пратимо, прво чешће, затим постепено. Дакле, бројне малигне болести, ако се благовремено открију, у потпуности су изљечиве, особито уз примјену нових терапија одржавања, чија листа се шири, не само код карцинома дојке, него и код карцинома јајника, карцинома плућа, па чак сада и код мокраћне бешике“, истакла је др.
Свјетски дан борбе против рака подсјећа да су превенција, рана дијагностика и доступност савремених терапија кључни у борби против малигних болести.
Едукација, правовремени прегледи и подршка обољелима остају међу најважнијим корацима у смањењу посљедица рака у друштву.
Свјетски дан борбе против рака подсјећа нас и на значај солидарности и подршке. Осим медицинског лијечења, обољелима је често потребна и психолошка помоћ, разумијевање околине и осјећај да нису сами у својој борби. Мале гесте подршке, разговор, дијељење проверених информација и укључивање у хуманитарне акције могу имати велики значај.
Борба против рака није само лична, већ и заједничка одговорност. Едукацијом, превенцијом и солидарношћу можемо допринети томе да се број обољелих смањи, а квалитет живота оболелих побољша.
(РТЦГ)
