Свирепо убиство у Истанбулу скренуло пажњу на страдања жена
1 min readНедавно брутално убиство једне девојке у Истанбулу на тренутак је потиснуло у други план све проблеме, чак и епидемију вируса корона, која свакодневно односи и по 250 живота. У насељу Аташехир града на Босфору младић Џан Гуктуг Боз је насред улице самурајским мачем искасапио двадесетосмогодишњу Башак Џенгиз.
Јавност је шокирана. Убица је ухапшен и мотиви злочина се истражују. Случај није усамљен. Напротив. Према невладиним организацијама, у Турској свакодневно у насиљу у просеку страда по једна жена. То су језиви подаци. У Анталији је недавно силована, па убијена двадесетједногодишња студенткиња. Убица, 48-годишњи бизнисмен Мустафа Ајхан, њено тело је раскомадао и запалио. На путу од Анкаре до Истанбула браћа су недавно убила сестру пошто их је „обрукала” јер се виђала с једним момком док јој је муж био у затвору.
Са свих страна се чују апели: зауставимо фемицид. На удару се нашао и председник Тајип Ердоган, који је у марту донео декрет и повукао Турску из Конвенције о заштити жена и породице. Она је пре десет година усвојена у Истанбулу на састанку земаља чланица Европског савета.
„Насилничко понашање према женама охрабрили су они који су поцепали Истанбулску конвенцију. Након тога (од 21. марта до средине новембра) у Турској су убијене 203 жене”, тврди лидер опозиционе Добре партије Мерал Акшенер, која је у коалицији са другом по снази странком у земљи – Републиканском народном партијом.
У опозицији обећавају да ће, када дођу на власт, променити законе како би се заоштрила борба против насиља у породици. Мерал Акшенер каже да ће нова влада по хитном поступку прихватити Истанбулску конвенцију и пажљиво пратити њено спровођење. Ердоганова одлука о повлачењу из те конвенције наишла је на критике, не само у земљи него и у свету, у Вашингтону, а поготово у Бриселу.
„Држава треба да ради на сузбијању насиља према женама и у породици, а не да одбацује међународне споразуме”, истичу у ЕУ.
Тек после тога у влади су се чула објашњења зашто је шеф државе повукао тај потез, и то десет година пошто је потписао ту конвенцију.
„Права жена су заштићена нашим законима, и то на најбољи могући начин. Турској нису потребне међународне конвенције”, покушали су да оправдају тај потез у влади, али је свакодневни живот драматично демантује.
Упућенији тврде да је председник Ердоган донео ту одлуку пошто је подлегао притисцима конзервативних структура у којима сматрају да се давањем већих права женама подривају темељи традиционалне турске породице. То, по њима, доводи до неморала и већег броја развода, као и злоупотреба иза којих стоје припадници ЛГБТ популације, која захваљујући томе јача позиције, што је „неприхватљиво за једно нормално друштво”.
То је очигледно борба за гласове на изборима који се примичу. Проблем није новијег датума, већ се сада само заоштрава. Барата се различитим подацима о броју жртава, у зависности одакле стижу. Према невладиној организацији „Платформа за борбу против фемицида”, у прошлој години убијено је 380 жена, 50 више него 2016, а чак 300 више него на почетку века. Иза тих злочина најчешће стоје бивши и садашњи партнери, криминалци, а понекад и њихове породице, које их на тај начин кажњавају због забрањене љубави, што је у унутрашњости земље још увек неопростив грех. У влади уопштено тврде да су те бројке много мање, али не споре да је то и даље велики проблем.
Невладине групе често организују протесте са којих изнова поручују: „Више нећемо да ћутимо, бранићемо своје животе.” Али показало се да, без помоћи државе и друштва, оне саме не могу да добију ту битку, што потврђују свакодневни злочини. У невладиним организацијама истичу да државни органи често не предузимају мере како би се спречили злочини. У „Платформи за борбу против фемицида” траже да се у свим општинама хитно отворе „сигурне куће”, где би угрожене жене могле да нађу привремено уточиште и избегну најгоре. Казне за насиље у породици су пре неколико година пооштрене, али се показало да су оне саме за себе недовољне. Потребна је широка акција у коју треба да се, поред тужилаца и судија, укључе и школе, невладине организације и посебно утицајне верске структуре.
Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: