Свијет памти 2017: Немилосрдна природа, тероризам, први Трампови потези и – В. В. Путин

Свијет се током 2017. године суочио са катастрофалним поплавама, разорним земљотресима, немилосрдним ураганима и пожарима који су гутали све пред собом.

Непрегледни хектари шуме претворени су у пепео у Црној Гори и окружењу.

Горело је и широм планете. Тако је 18. јуна објављено да су најмање 62 особе погинуле у великим шумским пожарима који су избили у централном Португалу. На дан 2. септембра услед поплава у Јужној Азији које у Бангладешу, Пакистану, Индији и Непалу трају још од јула погинуло је најмање 1.300 и погођено око 45 милиона људи…

Тероризам – глобална пријетња

Страх од терориста и ове године је похарао планету. Набројаћемо тек неке од ових догађаја који су уздрмали свијет.

Дана 22. марта у терористичком нападу у Лондону испред Парламента Уједињеног Краљевства петоро људи је погинуло, а 40 повријеђено. 14 особа је погинуло у терористичком нападу у метроу у Санкт Петербургу 3. априла, а овај град претрпио је још један напад крајем године. 7. априла три особе су погинуле, а неколико десетина повријеђено у терористичком нападу у центру Стокхолма. 9. априла у терористичком нападу на двије православне коптске цркве у Египту 45 особа је погинуло, а 126 је повријеђено. 15. априла у самоубилачком бомбашком нападу на конвој аутобуса који су евакуисали цивиле из покрајине Идлиб у Алепоу, погинуло је више од 120 особа, међу којима 68 дјеце. 22. маја у самоубилачком нападу на концерту америчке пјевачице Аријане Гранде у Манчестер арени у Манчестеру, погинуле су 22 и повријеђено више од 100 особа. 3. јуна најмање седам особа је убијено, а 48 је рањено у терористичком нападу у централном Лондону. 31. октобра најмање осморо људи је изгубило живот, док је више од десеторо повријеђено током напада у Њујорку. 5. новембра најмање 27 људи је убијено, а 20 је повријеђено у нападу који се догодио у баптистичкој цркви у Тексасу…

Први предсједнички кораци Доналда Трампа

На дан 20. јануар Доналд Трамп, побједник на изборима одржаним 8. новембра, положио је заклетву и званично постао 45. предсједник Сједињених Америчких Држава.

25. јануара нови предсједник потписао је директиве за изградњу зида на граници са Мексиком.

Два дана касније Трамп је потписао извршну наредбу којој се ограничава путовање и имиграција у САД из седам претежно муслиманских земаља, што је довело до протеста и судских пресуда којима је наређена њена дјелимична суспензија.

Крајем године амерички предсједник поручио је да је дошао тренутак да Јерусалим буде званично признат као престоница Израела. ЕУ је саопштила да је „озбиљно забринута“ због одлуке Трампа, док су стизале оштре осуде и жестоке реакције исламских земаља. Дана 21. децембра Генерална скупштина УН је на ванредној сједници, са 128 гласова „за“ и девет „против“, прогласила америчко признање Јерусалима као престонице Израела ништавним. Од земаља из окружења против америчке одлуке гласали су Србија, Словенија, Македонија и Црна Гора, док су уздржане биле Босна и Херцеговина и Хрватска.

Започет званични излазак Британије из ЕУ

На дан 29. марта Велика Британија је предала писмо којим је званично почео процес изласка Британије из ЕУ, што би требало да буде готово до 2019. године.

„Сојуз“ – крила науке

Да све не буде тако црно побринули су се руски научници. 28. јула полетјела је руска летелица Сојуз са нова три члана Експедиција 52 / 53 на Међународној свемирској станици. Посаду чине Рендолф Брезник, Паоло Несполи и Сергеј Ризански.

Референдум о независности Каталоније

1. октобра одржан је референдум о независности Каталоније, на којем је за независност гласало 90% становништва. Шпанска полиција покушала је да спријечи гласање уз употребу полицијске силе, а каталонска влада је рекла да је најмање 844 људи повријеђено у нередима, од чега 335 у Барселони. 27. октобра Скупштина Каталоније усвојила је декларацију о независности већином гласова и прогласила отцјепљење из Шпаније.

За независност је гласало 70 од 135 посланика, 10 их се супротстављало, а два бирачка мјеста била су празна. Одмах након тога, шпански сенат је активирао члан 155 Устава и усвојио ванредне мјере. Каталонска криза отворила је с правом питање двоструких аршина ЕУ, с обзиром на признање лажне државе Косово*.

Сирија oслобођена од прве терористичке квазидржаве

Шест година од почетка крвавих сукоба у Сирији, а двије године од почетка снажне интервенције руске војске, од прве терористичке квазидржаве зване Исламска држава ослобођена је ова земља.

Само пар мјесеци након доласка руских трупа извојевана је прва велика побједа и ослобођен древни град Алепо. Из Генералштаба руске војске саопштено је да је авијација извршила преко 34.000 летова изнад Сирије од тога 420 са носача авиона „Адмирал Кузњецов“.

Рад коалиције предвођене САД у Сирији пре интервенције Русије довео је до критичне ситуације — 70 одсто територије Сирије било је под контролом ДАЕШ-а. Руска војска полако напушта Сирију али ће остати у базама Хмеjмим и Тартус.

Руски предсједник је 11. децембра изненадио руске трупе посјетом у Сирији, гдје им је лично честитао на извојеваној побједи, лојалности и храбрости. Након Путинове посјете, у Русији је покренут предлог да 11. децембар буде проглашен државним празником којим ће се обиљежавати дан побједе над свјетским тероризмом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: