• Насловна
• Поглед

Свиће, свиће

5 година ‎ ИН4С

У најкраћем; распамећена дневна политика нашег распамећеног "предсједника" забранила је увоз: поезије, прозе, историје, права, гусларских напјева, реповања и музицирања сумњивих нота, а најављује извоз неподобних, непослушних и независних људи

Београдски синдикат

Пише: Горан Даниловић

У најкраћем; распамећена дневна политика нашег распамећеног „предсједника“ забранила је увоз: поезије, прозе, историје, права, гусларских напјева, реповања и музицирања сумњивих нота, а најављује извоз неподобних, непослушних и независних људи.

Коме је све забрањиван или је и даље забрањен улазак у Црну Гору више нико не зна. Најчувенија имена нису, међутим, из свијета организованог криминала, напротив. Матији Бећковићу, добитнику Његошеве награде, нашег најзначајнијег књижевног признања, које му је уручио лично некадашњи Мило Ђукановић, спуштена је рампа – строго забрањен улазак због говорења и пјевања. Забрану је изрекао садашњи Дукановић.

Забранитељи су истовремено спријечили улазак у нашу Независност двојици историчара: Раковићу и Антићу, а списку је придодат и политичар/правник Мировић. Никада није објашњено зашто али су, ваљда, нешто, неовлаштено претурали по историјским подацима, датумима и догађајима? Мировић је затечен у неким правним списима узнемиравајући тако законике опшче црногорске, приморске и брдске?

Јуче су са границе враћени репери Београдског синдиката.

Истовремено, садашњи Ђукановић је скоро поручио онима који инсистирају на „независности“ у државним органима да промијене посао или државу – да потраже хљеба негдје друго. Поручио је и свештеницима да „нису ништа научили из збивања деведесетих“, односно, када већ нису, да би им се могла поновити зла судбина?

У најкраћем; распамећена дневна политика нашег распамећеног „предсједника“ забранила је увоз: поезије, прозе, историје, права, гусларских напјева, реповања и музицирања сумњивих нота, а најављује извоз неподобних, непослушних и независних људи. Приштина је увела таксе од 100% на производе из Србије, а ми смо увели ембарго за свакога ко има више од средње школе и не носи утоку и панцир. Имамо наравно појединцима и забрану изласка из Црне Горе, што многи сматрају најтезом казном, тако да личимо каткад на врсту кактуса који нити прима, нити пушта воду. Ипак, само каткад је тако.

У принципу ми смо конзервативна заједница која прихвата са стране само мигранте и бијело робље јер је са њима могућа даља дистрибуција и препродаја. Специјализовали смо се за Тајванце који се, поштујући наш правни поредак, прво стационирају широм Црне Горе и онда препродају своје сународнике, а баве се интернет криминалом у слободно вријеме.

Било их је педесетак па их није било лако детектовати на граничним прелазима? У Подгорици и Даниловграду стварали смо недавно услове за размножавање припадника јапанске секте „Аум шинрикјо“ (Врховна истина судњег дана), а онда их разјурили у сред одржавања Конгеса. И њих је било висе од педесет. Никада нисмо сазнали колико више.

Дакле, наше државне радарске справе подешене су да препознају само појединце и мање групе које се детектују већ на граничним прелазима, а од којих пријети опасност по националну опасност. Било би запрепаштења и негодовања када бих написао, сочно и из срца, шта мислим о политици и државној власти која забрани улазак, из безбједносних разлога, Београдском синдикату, а из истих разлога пусти Насера Кељмендија да шета од Толоша до Тузи, и то у сред међународне потраге за поменутим.

Влада Георгијева, Новљанина и Београђанина, умало нису линчовали из министарства Културе када је запјевао Тамо далеко на Канли Кули. Износили би га из Црне Горе до Добракова као Шешеља својевремено да је остао само који дан дуже или да је пјевао коју пјесму више.
Наша „државотворна“ власт никада у својој историји није имала неписменије и необразованије руководство.

Вуче некако на зезање када схватите дс имамо чак и наречено културно министарство?

Владиним авионом, у пола дана или ноћи, могу да долете и одлете само старлете, а осталим редовним авио линијама сигуран је улазак у земљу само криминалцима и бизнисменима са истока.

Чуо сам виц, ако је виц, да су на неком ширем списку непожељних гостију код нас били Радоје Домановић и Бранислав Нушић? Објаснили су, ипак, младом сараднику, састављачу списка, да су њих двојица незаинтересовани за путовања и преуморни.

Синоћ је из чувеног хотела „Клинтон“ Црна Гора, одјекивало треш завијање једне, пак, неуморне али пропале музичке групе, која одавно свира за туђи грош. Нико није позивао на бис али је свеједно, у једном тренутку, одјекивало: “ издајице, издајице“… Дрхтале су горње и доње лаге, доњи и горњи спрат хотела, доњи и горњи свијет, подземље и надземље. Турбо лелекачи су тако о трошку државе и пореских обвезника направили живу спрдњу од једног одавно мртвог политичког покрета. Каква штета што им је допуштено да уђу у хотел, али када су већ били ту, већа је штета што , о нашем трошку, нису задржани унутра. Тај хотелски комитски покрет, тај собни патриотизам, навикао је и заслужио да коначно има трајну поставку шведског стола.

Дакле, вечерас нам неће пјевати Београдски синдикат. Наша оба синдиката ћуте на ту чињеницу. Нема солидарности ни из етимолошких разлога.

Штета. Мораћемо сами. На синоћњи ропац и грају да смо „издајници“ одговорићемо са: „Свиће, свиће, рујна зора“!
Издајнички – Него што!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: