ИН4С

ИН4С портал

Сви у Црној Гори знају ко је покрао државу

Јово Пејовић

Пише: Јово Пејовић

Сви у Црној Гори знају ко је покрао државу. Ко за кога ради. Ко су кртице у политичким партијама нове власти. Ко штити и зашто врх бившег режима. Ко су извођачи прљавих радова по налогу бившег режима, који су на најмонструознији начин прогањали политичке противнике. И гле чуда, онај ко треба, нема доказе за оно што цијела Црна Гора зна и зашто сваки грађанин Црне Горе има макар по један доказ настао на личном примјеру. Једино се у Црној Гори скоро један вијек од стране једне политичке идеологије тражи доказ да ли Бог постоји и како га осудити. Од 1997. године издешавало се много тога што не смије остати сакривено под тепих. Због будућности Црне Горе мора се до краја разобличити улога свих државних тужилаца, предсједника судова, министара унутрашњих послова и свих других министара, директора полиције, шефова тајне полиције, градоначелника, директора предузећа и других високих државних функционера, који су учествовали у криминализацији црногорског друштва и арчењу државне имовине и који су институције система претворили у сервис организованих криминалних група које су у спрези са врхом власти харали Црном Гором. Црна Гора мора изнаћи механизме да се обештете сви они појединци и њихове породице који су последњих неколико деценија били изложени политичким прогонима сличним оним из нама блиских или даљих времена, уз примјену нових метода шиканирања које су по здравље и стандард тих грађана и њихових породица оставиле трајне последице. За почетак би било љековито забранити обављање јавних функција мучитељима сопствених грађана, који појављивањем у јавности и причом о демократији иритирају и додатно повређују све оне грађане који су били жртве њиховог терора. Питање свих питања је ко стоји иза ослобађајућих пресуда лица за која сви знамо колико су ојадили Црну Гору и ко нам шаље порука да им се ништа не може. Зато постоји оправдани страх да они субјекти нове власти који су у прошлости били препознати као бескомпромисни борци против криминализованиг и корумпираног бившег режима, сада зарад очувања личних позиција у новој власти и недостатка потребне подршке да се до краја обрачунају са остацима бивше власти доминантно сабраних у једном броју партија који отворено саботирају сваки покушај демонтирања оних дјелова бивше власти који и дан данас дјелују по упуствима шефа бившег режима, губе битку са временом и себе сврставају у ред оних којима су фотеље важније од интереса грађана. Тако се и хапшења и суђења бившим високим функционерима претварају у фарсу, која траје годинама. Све ми се чини да у Црној Гори морате умријети или погинути да би наставили живјети. Колико је великих људи за живота пропатило од стране оних истих који су их после смрти величали, а да притом нијесу признали сопствену кривицу. То су радили и раде да би сакрили своју улогу и тиме продужили рок трајања. Оно што је остала константа – народ је чувао оне које су режими и њихови саборци прогањали и издали. Ништа се није промијенило ни дан данас. Као што постоје свједоци злочина о убиствима великих људи,који ћуте (или уклањају доказе), тако постоје и свједоци дешавања који би када би проговорили огољели до сржи улогу великог броја бивших и актуелних актера политичке сцене, који се и дан данас одржавају на платформама оних личности које су оспоравали, а чије су заслуге за слободну Црну Гору највеће. Лицемјерство је начин живота великог броја политичара, који су веома заслужни што су неке значајне личности одлазиле када су биле најпотребније, а које су своју храброст и патриотизам платили животима. Да би данас они који су активно радили на њиховом одласку о њима говорили хвалоспјеве. Нема веће увреде за човјека и његову породицу, ако о њему позитивно говоре они које није цијенио за живота.

И ма колико то чудно звучало, стиче се утисак да су и данас Српска православна црква и српски народ у Црној Гори једнако изложени прогону као и прије 30. августа 2020. године, само што сада о томе ћуте они који се легитимишу као њихови представници, вјероватно да не би нарушили свој европски имиџ у који су се од уласка у Владу значајно преобразили. Зато када би год побиједили они које ја подржавам, нијесам могао убиједити себе да ли би требало да се радујем или не, јер сласт побједе никада није осјетио народ, који је доносио побједе,већ појединци, који су игром случаја запосјели челне позиције и умислили да ту треба вјечно да остану. Тако и послије 30. августа 2020. године, огромна већина оних који су донијели побједу и даље живи, као да се ништа није догодило, једнако заборављени од нове, као што су то били и од бивше власти.

Данас посланички клубови више личе на стрељачке водове који чекају наређења из централа на кога осути паљбу, него на скуп људи који се препознаје по мудрим одлукама и предлозима за добро свих грађана. Понижавајуће је за Црну Гору што је дозволила себи да неке у сваком погледу недостојне личности, добијају простор да коментаришу велике људе и догађаје и оцењују њихов значај и улогу у новијој историји Црне Горе.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

1 thoughts on “Сви у Црној Гори знају ко је покрао државу

  1. MNOGI U CG KO NIKAD PRIJE UCESTVOVALI U POKUSAJU OKUPACIJE MOSKVE VASINGTONA I EVROPE SLUZECI DUBOKOJ DRZAVI …E KAKO OVO VEC TRECI PUT DA POKUSAVAJU U ZADNJIH 110 GODINA …A I PRIJE NPR.1812.G. LONDON SPALIO VASINGTON A PARIZ MOSKVU …VIDECEMO DAL CE NA DNU PIRAMIDE LJUDI SE NALAZIT DPS.

    1
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *