Светосавска Црна Гора

Пише: Илија Бајовић, проф. историје 

Парола која је обиљежила не само претходну годину, годину васкрсења цијеле Црне Горе већ годину по којој ће нас наши потомци помињати, баш као што ми помињемо наше славне претке са Граховца, Вучјег дола, Фундине, Скадра, Мојковца гласила је НЕ ДАМО СВЕТИЊЕ!

Бранили смо светиње од кога? Од оних који су производ комунистичке идеологије, идеологије чији је репрезент Јово Капичић, Милован Ђилас, Саво Јоксимовић. Поменути људи су васпитавали том истом идеологијом оне који ће преузети власт 1989. године и то њихово кућно васпитање-титоистичко ће се одразити на однос према православљу а сви знамо колико су „џемпераши“ били везани за нашу вјеру.

Вјеру по којој ће Црна Гора бити препозната кроз цијелу њену историју, држава којом су владале Владике из династије Петровић-Његош све до 1852. године, е то је била Црна Гора.

У чему се огледа наша побједа? Огледа се у томе што смо пратили само традиционалне вриједности оне праве Црне Горе, земље Петровића која је била изворно српска и ћирилична. Народ који је на величанственим литијама бранио образ Црне Горе благословио је Свети Василије Острошки, Владика Данило, Владика Сава, Владика Василије, Свети Петар Цетињски, Владика Петар Други Ловћенски тајновидац.

Е у томе је наша побједа, јер смо бранили светиње које су фрескописане са ликовима Светог Саве, Стефана Немање, краља Милутина, Светог Василија, Светог Петра Цетињског. Кроз историју су многи освајачи покушавали да униште нашу православну вјеру, покушавали су али су на крају зубе поломили.

Очигледно да они који су у нашем времену покушавали да силом пониште оно што ни Османском цаству, Млетачкој републици, Хабзбуршкој монархији није пошло за руком, нису научили да се није играти са Богом!
Заговорницима идеје да „нас носи западњачка река“ осјећају и показују велики отпор према сопственој историји јер их она демантује на сваком кораку. Желе да млађем нараштају прикажу Светог Саву као окупатора али не могу да објасне како то да у нашим православним манастирима имамо фрескописан лик Светог Саве.

У Црној Гори која у оквиру Српске православне цркве има највише богомоља које носе назив по српском духовнику и просветитељу Сави укупно четрнаест.

Нека објасне монтенегрински историчари како то да цркве које су грађене на простору данашње Црне Горе носе назив по св. Сави? Како то да је св. Сава био школска слава у Црној Гори? Моја топла препорука данашњим представницима „седме силе“ част изузецима би била да се угледају на оне људе који су уређивали црногорске новине као што је Глас Црногорца, у коме је 1872. године објављен један чланак поводом прославе св. Саве „Јуче прослависмо по обичају, као и сваке године достојно празник нашег народног просветитеља св. Саве“. Даље, 26. јануара 1902. године је објављено „Подгорица, 14. јануара 1902. Светосавска прослава. Сваке године обавља се ова прослава како по свој Црној Гори, тако и у Подгорици на најсвечанији начин. На дан св. Саве, после свете Литургије из цркве, кроз варош ишла је свечана литија“.
Ово је био само један кратак осврт на славне дане наше прошлости у којима је светитељ Сава утемељивач православља на овом простору заузимао оно мјесто које и заслужује, мјесто које ће му увијек припадати у његовој Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: