„Свето Тројство“ просветитељска књига Перивоја Поповића
1 min read
У организацији Нип Арт преса из Будве, у прес центру будванског хотела Tre canne, представљена најновија књига „Свето тројство“, познатог црногорског књижевника и књижевног критичара Перивоја Поповића.
Ријеч је о студији, Светом тројству књижевне Црне Горе, Његош, Марко и Љубиша, коју је ове године објавила издавачка кућа Пегаз из Бијелог Поља.
– У друштву у коме нема морала, нема слободе, у коме доминира цриминал, разна убиства, у таквом амбијенту, гдје смо дошли до једне релативизације морала, долазимо до оне актуелности Ивана Карамазова, – „Ако Бога нема, све је дозвољено“, рекао је, говорећи о Поповићевој књизи, проф. др Синиша Јелушић, наглашавајући, да ми управо живимо у времену, гдје је све дозвољено.
У односу на те негативне одреднице, Књига Перивоја Поповића „Свето тројство“ Црне Горе, говори све супротно, што је веома важно. Ово је трактат о моралу, слободи и правди, истакао је Јелушић. Из тог угла, како је додао, ова тројица наших књижевних великана, Његош, Марко и Љубиша, могу се испитивати, јер је код све тројице, кључна и доминантна идеја, управо тако схваћеног морала, праведности и слободе, што је веома важно. Они прожимају сву тројицу ових аутора, и у том смислу је Поповићева књига просветитељска, јер данас, када нико ништа не чита, аили, ако чита, чини то на погрешан начин. Зато данас, појашњава он, имате криве интерпретације Његоша, од оних, који нису Његоша ни прочитали.
Љубишу такође мало читају, а Марка Миљанова, рекао бих нимало, истакао је профессор Синиша Јелушић.
Зато је битна просветитељска улога ове Поповићеве књиге, јер нАс она подучава нечему, што смо већ на трагу да заборавимо и у томе је њена, несумњиво велика вриједност, нагласио је поред осталог.
Мр књижевности Радоје Фемић је казао, да књижевна студија Његош, Марко и Љубиша Перивоја Поповића представља драгоцјену компаративну студију, о три кључна носиоца књижевног канона на тлу Црне Горе. Интертекстуално јединство, које се образује на реалцији Његош, Марко Миљанов и Стефан Митров Љубиша, сугерише да, упркос разнородним индивидуалним поетикама, постоји обједињавајућа нит, која третиране ауторске поетике, чини јеинственом књижевном традицијом. У том смислу, како је нагласио Фемић, осим осим естетичке имаменције, ваља нарочито нагласити ванкњижевни контекст, у коме се етички и поетички образац, синтетизује у препознатљиво симболичко и идејно упориште етноса. Управо због тога предметни аутори, представљају истинске духовне светионике, и чије најдубље једин овом студијом Перивоје Поповић виспрено подсјећа, што је од нарочите важности у контексту савременог радикалног преиспитивања традицијског наследја и пласирања и пласирања псеудовриједности, иатакао је поред осталог мр Радоје Фемић, саопштено је из Арт преса.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Браво, БАШ НА ТРОЈЧИНДАН, БРАВО БРАТЕ ПЕРИВОЈЕ, ВЕСЕЛИ СЕ МАРКО НА МЕДУНУ!