Света догма америчке политике: „Русија крива за све“

Омиљеном америчком догмом, да је „Русија кривац за све“, изнова се исписује и тумачи америчка историја. У свом сатанизовању једног народа, амерички естаблишент је заборавио једну битну чињеницу: да Америку, каква сада јесте дугују управо Русији.

Теорију о „руском мијешању“ пласирале су Демократе 2016. године како би побиједили Доналда Трампа на предсједничким изборима. Сада се на „руско мијешање“ позива и Трампова администрација како би оправдала трошкове за војску, шпријунажу, државне ударе, цензуру, подсјећа РТ.

Државни секретар и бивши директор ЦИА-а Мајк Помпео, последњи је који је потврдио ове изјаве.

„Наравно да су се Руси умијешали 2016. године у изборе. Русија се мијешала и у изборе 1974. године, али и у изборе током 80-тих година“, орвеловски је ревизирао историју Помпео и закључио:

„Русија, Кина, Иран покушавају да подрију смисао западне демократије широм свијета“.

Чини се као да свијет, прокоментарисао је његову изјаву новинар РТ-ја, има потребу за некаквим глобалним америчким војним и дипломатских одговором, иако Помпео и њему слични тешко да разумију у чему је разлика.

Након што је потврдио догму у „руско мијешање“ Попмео је наставио да своје изјаве подупире непотврђеним информацијама. Њему се придружио и колега из ФБИ.

„Руске обавештајне агенције покушавају да нас окрену једна против других, сију подјеле, несклад, поткопају вјеру Американаца у демократију“, казао је шеф ФБИ, Кристофер Вреј.

Ово је, истиче РТ, класично тражење жртвеног јарца, и пројектовање кривице за процес који се одвија свакодневно далеко од америчких мејнстрим медија и партијских активиста, на спољне непријатеље, у овом случају „руске шпијуне“.

„Ироночно, постојало је вријеме када се Русија заиста умијешала у америчку политику, а за шта више нико не мари: у септембру давне 1863 године, током Грађанског рата, десетине бродова Царске руске морнарице допловили су до Њујурока и Сан Франциска.

У Америци су боравили 7 мјесеци, њихови су официри одржали параде и балове, прије него су отпловили назад, кући.

‘Боже, благослови Русе’, клицао је тада министар морнарице Гидион Вејлс.

Практични ефекат ове посјете, био је што се ни Британија ни Француска нису усудиле да се уортаче са Конфедерацијом, омогућавајући администрацији Абрахама Линколна да побиједи у грађанском рату“, подсјећа РТ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: