Света Анастасија Поповопољска, мајка Светог Василија Острошког Чудотворца

Пише: Протосинђел Иларион Ђурица

Света удовица Анастасија Јовановић била је кћи из племена Васојевића и мајка светог Василија. До данас није уписана у диптих светих, али је одувек поштована због изванредних јављања и благодати које је примила богоугодно живећи. Вредност њеног живота досегла је врхунац савршеним подвигом васпитања и духовног усавршавања сина. Није ова блажена Анастасија света само Господњим даровима које је примила, већ је она света и хришћанским врлинама које је вршила и усавршавала у свом животу, подстакнута Божјом благодаћу. Дакле, она је света и заслугом њеног одговора Божијој благодати. Анастасија Поповопољска била је верна кћи и послушна богомолитељка, те и ученица Свесвете Богородице – „Руже без трња“, како је описује свети Амвросије Милански. Побожност према Свесветој показивала је сабраним мољењем Молитве Исусу, своје најдраже молитве. По предању, преподобна Анастасија Српска била јој је узор и она је настојала да подражава мајку светог Саве, па је и њена дух–душа живела трајно у Божијој присутности. Та света мајка великог светитеља Василија осећала је да ју је целог живота пратио Божији поглед, а то је био јак подстицај да свој подвиг врши на необичан начин. У духу свете вере и своје личности, она је сазрцавала у Богу. Од јутра до вечери је радила за спасење свог сина и за своје спасење. Многи тежачки послови у њеној Херцеговини нису јој нимало сметали у њеној молитвеној сабраности и сједињењу са Богом. Најчешће су њене добре намере оживљавале њен подвиг, а он се састојао у томе да омили небеском Оцу, па је Њему и исповедала радост, муке и напоре. Бога је сазирала у свим својим саплеменицима, болеснима и старима, којима је исказивала дела љубави. Провела је више од педесет година усред старачких невоља и немоћи удовољавајући стрпљиво свима потребитима колико је год могла. Богатом, живом и домишљатом љубављу, ова Херцеговка је настојала да умањи трпљења и немоћи својих ближњих, како би унела утеху у поједине дух–душе које су јој се обраћале за помоћ. Та „чо’ек жена“ је радила целог свог живота у несебичној љубави и сваког боговетног дана се борила са тешкоћама, али је у свему остала истрајна и верна.

Дух–душа која је желела да одговори савршенству, идеалу који је зацртала преподобна Анастасија Српска – морала је бити украшена хришћанским врлинама, у којима је подражавала Господа нашег Исуса Христа. То је у свом богоугодном животу савршено остварила управо света Анастасија Поповопољска. Сав се њен подвиг оснива на чистоти, једноставности и смирењу. Својом недужношћу и смирењем била је спремна и отворена да од Бога прими велике благодатне дарове. Ова дивна светитељка никада себе није сматрала посебно изабраном и није могла себе да увери да је она, више него друге благоверне жене, заслужила част мајке тако великог светитеља. Света Анастасија из Поповог поља осећала је највећу збуњеност знајући да је Свесвета Богородица управо њу изабрала да је почаствује својим јављањем. О томе сведоче генерације из њеног братства Ђурица. И као што је Господ погледао „на незнатност служитељке своје“ Марије, тако је Приснодјева Марија погледала на незнатност Анастасије Поповопољске. Она је све до смрти потпуно ћутала о овом чуду којим ју је Небо одликовало, а које је исповедила свом сину. Њен живот је тако био молитвено тиховање, смирење у скровитости. У њеном смирењу налази се тајна њене светости. Није било лако постићи смирење једној типичној Васојевки. Остваривши истинско смирење, светитељка је била блага и пријатна са свима. Када су јој се противили, остајала је смирена; ако су је клеветали, трпела је и ћутала радујући се што је запостављена и заборављена. Несумњиво да је то био њен пут до сједињења са Богом и њен успон на врхунац светости која расте.
Свету Анастасију Поповопољску, некада незнатну и сиромашну удовицу, која тихо у дух–души скрива велике духовне тајне, света Црква прогласиће светом у овом веку. Чудотворно јављање Свесвете Богородице је победнички барјак и дивно знамење Богородичине љубави и изабрања управо мајке светог оца нашег Василија Острошког Оногоштког.

протосинђел Иларион Ђурица
_____________
Блажо Љ. Даниловић: „Светој Ани мајци Светог Василија Острошког“

Христољубива мајко
Херцеговко која си у својој
Материнској утроби
Носила најдивније чедо
Које ће прослављајући Господа
Кроз себе и тебе прославити
И Христу Богу угодивши
Постати најсјајнији бисер
Цркве Србске и Васељенске
Ти Света мајко Ана
Која си нам подарила
Дивни плод утробе своје
Светитеља Острошкога
И украс Херцеговине
Василија Чудотворца
Почуј дивну пјесму
И нас који те на земљи молимо
И не откажи нам помоћ своју
И сина твога пред Богом Прослављенога
Дијете Мркоњићко и Поповопољско
У чудесима јављенога Василија
Пресјајни бисер Острога
Чувара вјере и Цркве Христове
Украситеља
Помоли се за нас Света мајко
Са сином својим
Да нас избави од сваке муке
И да радосни славимо Господа
Који се прославио у Светима својим.

Света Анастасија

Што ко сунце са небеса
Херцег земљи засија
То је мајка Светитељка
Света Анастасија

Родила је Светитеља
Чудотворца Острошког
Па је и њу као њега
Прославио Христос Бог

Сад ће Срби Православци
И њу вазда да славе
Ко и Свету Анастасију
Мајку Светог Саве

Засијали Мркоњићи
Свјетлост се пројавила
И на мајки Херцеговки
Што је Свеца родила

Сад с љубављу сви кличемо
Да помогне с неба Бог
Заступничким молитвама
Мајке Свеца Тврдошког

И цијела Херцег земља
Са светлошћу засија
Нек се слави мајка дивна
Света Анастасија.

Блажо Љ. Даниловић
9. мај 2023. године Никшић

(Аутор је теолог Српске Православне Цркве, чтец древног храма Светих првоврховних апостола Петра и Павла у Никшићу, српски народни епски пјесник)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: