Свет је напустио Жуга из култне песме „Забрањеног пушења“

Свет је напустио Жуга из култне песме „Забрањеног пушења“
Није крај лошим вестима у 2016. Напустили су нас многи познати музичари, а јуче и јунак опеван у песми која је обележила младост многим рођеним 70-их и 80-их година прошлог века.

У Метковићу је у 52. години изненада преминуо Предраг Жустрић – Жуга, онај Жуга о ком су у песмама „Балада о Пишоњи и Жуги“, и „Пишоња и Жуга у паклу дроге“ певали у Забрањеном пушењу.

Хрватски “Вечерњи лист” је прошле године направио велики интервју са Жугом, у ком се он присетио опеваног догађаја, када су покојни Јасмин Нишић-Пишоња и он украли аутобус.

“Сејо Сеxон је морао да промени текст како га тадашња милиција не би тужила. Често су ме људи питали зашто смо украли тај касеташ, а ми га нисмо украли. Истина је да смо се напили и кренули да се провозамо. Знали смо да иза врата има дугме којом се она отварају, јер нам није било први пут да смо тако улазили у аутобус. Кренули смо од места на ком је данашњи хотел Холидаy Ин, а зауставили су нас између Хаџића и Пазарића. Нисмо ни дошли до Брадине, како певају у песми. Ту су нам направили барикаду у коју смо ударили и аутобус се угасио”, присетио се тада Жуга догађаја из 1981. када је он имао 17 година, а Пишоња 15.

Мајка је викала: „Куку мени срамоте“

“Била су то друга времена. Кад направиш нешто тако, па те милиција добро “избуба”, онда завршиш у затвору па ти дођу отац и мајка и кукају. Била је то за њих велика срамота. Говорили су ми: ‘Ћути, немој да ико сазна’. Међутим, кад је изашла песма, викали су за нама по граду – ево Пишоње и Жуге. Онда ми је тек мајка “села на главу” и викала: ‘Куку мени срамоте’”, испричао је Жуга.

“Мени су у школи скратили презиме, па сам постао Жуга. А Пишоњу смо звали Шоњо, док нисмо сазнали за занимљиву причу”, објаснио је Жуга.

“Јасмин је био из мешаног брака и ишао је цркву. Крштена кума му је била из Аустралије и једном је дошла да га посети. Играли смо фудбал, а њему се страшно пишкило. Дошла је та кума и почела да га грли јер га није дуго видела. Јаско је викао да га пусти и притом се упишкио у гаће. Тако је Шоњо постао Пишоња. У почетку му је то сметало, али касније се навикао. Он је помало и сам крив за то, јер кад би год неко у граду викнуо: ‘Пишоња’, он би се окренуо и рекао ‘Мајку ти…’”

Казао је да му је лакше било да га зову Пишоња него Јаско. Жуга је био пензионисани хрватски војник, а од средине деведесетих живео је у Метковићу где се бринуо о старој мајци.

Јаско или Пишоња погинуо је 1992. у Сарајеву. Јуче му се „негдје горе, гдје се смије мјесец жути“, придружио и његов стари пријатељ.

https://www.youtube.com/watch?v=DVoBVEDiCIQ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: