Свештенство Митрополије црногорско-приморске: Свједочимо смјело благу вијест Христову

Сабрани на једном мјесту око Пастироначелника Христа Бога нашег и Његовог вјерног служитеља богоносног архипастира Светога Петра Цетињског, под руководством његовог насљедника Високопреосвећеног Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, ми свештенослужитељи Митрополије и настојатељи и настојатељице свештених обитељи наше древне епископије, послије одслужене Божанствене Литургије у саборној нам цетињској светињи и Причешћа светим тајнама Тијела и Крви Христове, окупљени у сали Светог Петра Ловћенског Тајновидца на економији Цетињског манастира, поздрављамо поздравом мира и братске слоге све православне хришћане и све грађане Црне Горе, наводи се у саопштењу са братског сабрања Митрополије црногорско-приморске.

Саопштење преносимо у цјелости:

На сабрању смо саслушали садржајан извјештај Митрополита о најважнијим дешавањима током ове године која је на измаку. Подсјетили смо се и подсјећамо све на велике јубилеје које смо ове године прославили: 600 година од оснивања Богородичиног манастира Ком на Скадарском језеру, задужбине Црнојевића и 900 година од изградње Саборне цркве Светог Николаја Мирликијског на Луштици. Поводом комских шест вијекова организован је у октобру на Цетињу и у Подгорици научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије” (XIV вијек – 1830). Благодаримо Богу на вијековима у којима нас држи у својој светој Цркви, удостојава великих духовних радости и проводи кроз сваковрсна искушења.

У овој години је рукоположено десетак нових презвитера и ђакона и замонашено петнаестак нових монаха и монахиња и са радошћу закључујемо да свештеничких и монашких призива не недостаје, на свима нама је само да будемо достојни своје службе и звања, како они који су лаици, тако и свештеницима и монасима. Од државних органа очекујемо да нас не ометају у нашој служби бесмисленим и незаконитим одбијањем одобравања боравка појединој нашој браћи и сестрама који немају држављанство Црне Горе. Увјеравамо их да неће постићи циљ који желе таквим неразумним поступцима нити нас обесхрабрити да одлучно и смјело свједочимо благу вијест Христову у Црној Гори.

Завршена је или приведена крају и обнова неколико цркви у којима свакодневно обнављамо наше душе.

Отворено је неколико нових школа вјеронаука при нашим храмовима и манастирима, што нам говори да је неопходно да се питање увођења вјеронауке у црногорске јавне основне и средње школе најзад на озбиљан и стручан начин отвори у јавности. Митрополија је са своје стране допринијела небројивим захтјевима и образложењима, који засад нису наишли на разумијевање код надлежних, што нас неће поколебати да исто чинимо и у наредном времену. Није тачно да је, као што многи данас неуко тврде, вјеронаука у супротности са принципом одвојености Цркве и државе, јер ваљда нико не сумња у секуларност неких од најразвијенијих држава Европе, као што су Аустрија, Белгија, Ирска, Кипар, Њемачка, Финска, које све редом имају вјерску наставу у школама (али не само оне). Као и већина наших сусједа, уосталом.

Благодаримо Богу на мисији која наша Црква и Митрополија имају у Латинској Америци, гдје се сваке године умножава врој свештеника, а ове године смо имали и велики благослов да читав један манастир у Гватемали на челу са мати Инес са својом мисијом приђе Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој Српске Патријаршије, цијенећи допринос Митрополита Амфилохија и углед наше помјесне Цркве.

Неке од изазова који су данас, али и увијек пред Црквом, у свом данашњем слову „Мисија Православне Цркве у Црној Гори” нам је представио протојереј-ставрофор Гојко Перовић, парох цетињски и ректор Цетињске богословије, о чему се потом повела и корисна дискусија. Архијерејски протопрезвитери наше Митрополије су такође нагласили најважније догађаје из својих протопрезвитеријата.

Једно од болних питања нашег времена које је предмет свакодневног разговора свештеника са вјерницима, па се и данас поменуло, свакако је тзв. абортус (чедоморство), који великим дијелом доприноси бијелој куги са којим је озбиљно суочена Црна Гора. То није питање само тзв. селективних абортуса, којим се уништавају наше мале сестре, већ неселективно убијање мноштва нерођене дјеце и то онда кад би требало да су најзаштићенији. Свима је јасно да постоји низ етичких питања у вези са „правом” на абортус, али се пречесто заборави право на живот те невино страдале дјеце, које јесте и мора бити изнад сваког другог права, баш као што је међу нама, који смо имали „срећу” да се родимо. Понављамо непромјењени став Цркве, али и сваког искреног научника природњака – нови живот почиње зачећем. Сматрамо да сваки други проблем у вези са питањем тзв. абортуса мора да се ријешава имајући у виду ту неспорну чињеницу.

Посљедњих мјесеци смо били свједоци поновног бруталног и незаконитог напада на имовину Митрополије, а прије и изнад свега, на њено име и вишевјековно достојанство. Надамо се да се неће дозвољавати изгреди који отворено атакују на Митрополију и бацају љагу на Православну Цркву, на најгори начин етикетирајући нашу Митрополију и Српску Патријаршију. Крајње је вријеме да државни органи примјерено почну да кажњавају понашање које угрожава слободу Цркве и да коначно, у сарадњи са Црквом и вјерским заједницама, а не скривено и тајно, уредимо односе између установа вјере и државе. Тада ће бити лако разлучити, што је и данас огромној већини грађана (а свим вјерницима) јасно, ко вјеру злоупотребљава у идеолошке сврхе и доноси само невољу и шири мржњу међу браћом. Но ни такве, како вели Апостол Павле, да не сматрамо као непријатеље, него да их уразумљујемо као браћу (уп. 2 Сол. 3, 15). Даће Бог, да по ријечима истог Апостола не буду међу нама раздори, него да будемо утврђени у истом разуму и мисли, но то ће бити ако будемо вјерни имену Господа нашега Исуса Христа (уп. 1 Кор. 1, 10), а не пролазним звањима овога свијета (уп. Гал. 3, 28).

Користимо прилику да свима који свето Рођење прославише прије пар дана, честитамо празник и пожелимо благослова Божијег и сваког напретка.

Нама, пак, и свим православним вјерницима у Црној Гори, желимо да остатак Рождественског поста проведемо у молитви и духовној пажњи, и да за десетак дана торжествено прославимо дивни и предивни празник Рождества Господа нашега Исуса Христа, којем се обрадова небо, од којега задрхта земља, а наша природа се угрија и из пропасти врати.

Христос се роди!
Ваистину се роди!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: