Полиција је данас, на велики православни празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим - Цвијети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету архијерејску литургију служио у манастиру Златица
О. Мирчета Шљиванчанин
Полиција је данас, на велики православни празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети привела на информативни разговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, који је Свету архијерејску литургију служио у манастиру Златица, као и свештенике који су му саслуживали: протојереја-ставрофора Велибора Џомића, свештеника Леку Вујисића, ђакона Ивана Црногорчевића и комплетно свештенство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Златица, 12. април 2020., фото: ИН4С
Након изласка из подгоричког Центра безбједности свештеник Мирчета Шљиванчанин је, у изјави за Радио-Светигору казао да је, након празничне службе у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења, коју су свештеници служили без присуства вјерника, готово цјелокупно свештеничко братство Саборног храма приведено на информативни разговор.
Приведени су: старјешина храма протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереј Мирчета Шиванчанин, протојереј Бранко Вујачић, протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Павле Божовић. Протојереј Миладин Кнежевић, који је био кренуо у Никшић, гдје живи, заустављен је на магистралном путу Подгорица – Никшић код ресторана ,,Огњиште“ одакле је такође приведен на инфромативни разговор.
,,Овим чином је показано да је у питању лоша намјера а не брига за очување здравља народа. Ово је, очито, још један у низу атака на нашу Цркву“, каже отац Мирчета.
Он објашњава да је свештенство подгоричког Саборног храма, поштујући мјере надлежних инстутуција донијете поводом пандемије вируса корона, Свету службу Божију, поводом великог празника Цвијети, служило у раним јутарњим часовима, без присуства вјерног народа.
,,Након одлужене Литургије отворили смо Саборни храм да би вјерници, поштујући прописе надлежних институција, могли да уђу, да се самостално помоле Богу и упале свијећу, с обзиром да је данас велики празник Цвијети. Вјерници су, након што смо отворили врата храма, почели да долазе, поштујући све прописе и физичку дистанцу улазећи по двоје, што су регулисали наши црквењаци (службена лица Саборног храма) који нијесу дозвољавали да се у храму окупи више људи. Вјерници су у реду, поштујући прописану дистанцу, чекали испред храма да уђу у светињу“, свједочи свештеник Шљиванчанин.
Отац Мирчета прича да су свештеници, након службе, отишли у просторије храма како би се договорили о богослужењима у току предстојећих дана Велике недјеља страдања Господњих.
Митрополит Амфилохије и протођакон Владимир Јарамаз у ЦБ Подгорица
,,Чули смо убрзо да је дошло више полицајаца испред храма и да легитимишу људе, у шта смо се и увјерили кад смо изашли напоље. С обзором да су дошли у храм да се Богу помоле и упале свијећу, или су туда само пролазили, не мислећи уопште да сврате у храм, људи су тиме били зачуђени и су тражили су објашњење и објашњавали да нијесу прекршили никакве мјере. И ми смо покушали да објаснимо полицији да људи заиста поштују мјере и да не треба да их узнемиравају јер је данас велики празник и да ми само желимо да искажу своје вјерске потребе. Покушали смо да објаснимо да улазак у храм није забрањен и да се тиме не руши ниједно правило. На све то позвани смо да дођемо у Центар безбједности да дамо изјаве, без икаквог објашњења због чега нас воде у полицију, осим да су наређења добили од виших инстанци“, каже отац Мирчета.
Отац Мирчета Шљиванчанин даље каже да су свештеници поступили по захтјевима полиције.
,,Када смо дошли у Центар безбједности добили смо информацију да ће, нажалост, и наш Митрополит Амфилохије са свештеницима са којима је богослужио у манастиру Златица: протојерејем-ставрофором Велибором Џомићем, свештеником Леком Вујисићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем, и још неколицином вјерника који су тамо чтецирали и појали такође бити приведени. Мислим да је ово први пут у историји Црне Горе и наше Цркве да је један од најугледнијих Архијереја, какав је наш Митрополит Амфилохије, и толико свештених лица било приведено у полицијске просторије. Заиста ружне сцене“, свједочи отац Мирчета.
Отац Мирчета даље каже да је услиједило појединачно давање изјава и да су, након неколико сати, пуштени да иду кући, додајући да не зна каква је даља процедура јер ће се тиме бавити наши правници, а очекује се и званично саопштење наше Митрополије поводом ових немилих догађаја.
,,Желио сам да упознам слушаоце Радија Светигора, наше вјернике и пријатеље, о свему што се десило и да захвалим вјерницима од којих смо добили на стотине позива и порука бриге. Сви они су запањени тиме што су, на један од највећих хришћанских празника Цвијети, пред Недјељу страдања Господњих, Митрополит Амфилохије и подгоричко свештенство приведени и поред тога што смо више пута до сада показали да поштујемо мјере надлежних институција, донијете поводом пандемије вируса корона, које не ударају на суштину наше вјере. У складу са тим, привремено смо обуставили и литије, и рад Цетињске богословије, и часове вјеронауке и духовних центара, богослужења смо свели на минимум, и јутрос смо служили без присуства вјерника. Али све ово изгледа да није било довољно и ја не знам шта још треба да учинимо“, пита се отац Мирчета.
Отац Мирчета је објаснио да празничне литургије, поготово у Велику недјељу, представљају израз суштине наше вјере и онога што значи живот и постојање Цркве и нас као хришћана.
<
,,Ми као свештеници просто не можемо да не служимо Свете службе Божије, прослављајући на тај суштински начин ове празнике који су највећи и најважнији у току године. Морамо и вјерницима омогућити минимум, а то је да дођу и да се помоле у храму макар након богослужења. Људи су запрепашћени, не могу да вјерују да се ово дешава. Сви бринемо о здрављу својих ближњих и свом личном, али ово је нешто што је невјероватно. Данас је приведено и неколико вјерника, чак и неки људи који нијесу ни планирали да уђу у храм, већ су се скупили видјевши да се испред храма нешто дешава. Највећи скуп је, уствари, и био кад је полиција почела да реагује и легитимише људе позивајући их на разговор. Тада су, уствари, највише и нарушене мјере, јер су све до тада људи држали ред и дистанцу много уредније него што смо имали прилике да видимо, док смо ишли ка Центру безбједности, поред продавница, пекара или пумпи. Пред храмом су мјере много више поштоване него пред свим тим објектима“, наглашава отац Мирчета, који је захвалио вјерницима на бризи и љубави, показавши данас да су дјеца Цркве и да брину за своју Цркву и њене пастире.
Породични разговри оца и син у дане Страсне седмице!
СИН :тата што је то страсна седмица?
тата: не знам ја то сине!
СИН: како не знаш тата а свки дан идеш у или око цркава!
тата: не улазим ја у цркве није то мој посао.
СИН: па добро тата што ти по читав дан радиш у или около црква
тата : како шта зарђујем хлеб за тебе и сестру као што је мој отац зарђивао за мене и брата
СИН : а тата шта је ђеде радио?
тат: исти што и ја ,само није носио униформу!
СИН: значи то је што ови говоре био је агент у цивило.
тата: није агент него инспектор за политиче деликвенте,не разумијеш ти то!
СИН. како не рзумијем мене комшија Јанко каже да је ђед био шпијун!
тата:пусти ти што комшије кажу ми смо се на то подигли.
СИН: како нећеш ваљда рећи дасмо се подигли што шпијајемо друге.
тата: не разумијеш посо као свки други,само је одгворнсот велика.
СИН: каква одговрност када ти кажеш преко телефона ето диме опет кадионицам испред храма пизда им материна.
тата:када си то чуо сине?
СИН: јутрос реко си некоме преко телефона или си јавио.
тата: нијесам ја то никоме рекао нити шпијаво ,ја морам да јвим у службу,не знаш ти које су све опасности око нас?
СИН: а тко можда стварно не рзумијем шат је агент или детектив у праву си,али ми у школи оне који јаве нешто учитељици зовемо шпијунима,мада вјероватно није то исто.
тата:браво видиш да понешто рзумијеш,шпијун је онај који мене јави ,ја смо преносим .
СИН : знчи ови из Вијести нијесу шпијуни него јављачи ,или како се то зове?
тата:то је опет виша политика,они раде свој посао за то су паћени,њихове инфрмације служе и нам ,они се зову истраживачи на служби код Мила и у зштиту државе.
СИН:значи сви штите државу а овамо се прича да она пропада.
тата: ко прича кажи тати?
СИН : па ти исти новинари Вијести.
тата : мали си ти не рзумијеш опет,то је виши ниво информација које слуше само Власти да дознају кога теба хапсити.
СИН:ја не рзмијем ништа,ђеде нам био шпијун,ти радиш као информатор новине виши ниво информација а непријатења нема нигдје ,а хапсе попове,мора да је та Црква опасан?
тата: итекако да је опасн ,кажу постоји неки бог а Мило то брани,а Мило мене плаћа као што је ћеда плаћао Блажо,а тебе ако овако наствиш неће давати плату Блажо Милов ,него иди у Цркву па нек ти Бог плати?
СИН: само да ја Богу не палтим какоси ти и ђед ревносно радили ,за друго је мени лако!
Braco I sestre ukinuce se ove mjere,a posle toga ako budemo cutali I trpili ove nepravde onda nek nas jasu I narednih trides godina.Citam komentare za oboljele I umrle u Srbiji na cdm I ne vjerujem koliko zlobe u narodu.Cuvaj te se pa ako Bogda da stoku posaljemo tamo gde su davno trebali da zavrse.Zdravo bili…
1949 kada se tito prepao od Staljina, Hrvati su svi bili uz tita i nastala je pjesma:
“DRUZE TITO TI SE NE BOJ RUSA, USTASA JE IZA SVAKOG BUSA”
kazu da su prvi poceli bugojanski ustase…
a ja i sad kazem: SMRT FASIZMU! SMRT NACIZMU! SMRT KOMUNIZMU! SMRT LIBERALIZMU!
SLAVA BOGU! SLOBODA BOZIJEM NARODU! BOZIJOM POMOCU SA HRISTOM POBJEDA!
Ma drogas djukanovic je to isplaniro juce sa nikom djeljosajem u tuzima. Ona bitanga nikogovicka. To je jedan drogirani zigolo koji ne obuzdava svoje nagone.
Не сери аветињо,да је неко пипнуо Албанца данас би имао посла са Ником, а да је Албанац на правди Бога хапшен и понижаван као Архиепископ Цетињски карантин у Тузи би моментално престао да постоји .
Арсеније Брадваревић (Банатска Паланка, 24. септембар 1883 — Београд, 10. децембар 1963) био је викарни епископ моравички 1940-1947, митрополит црногорско-приморски 1947-1960 и митрополит будимски 1960-1963.
Рођен је у Банатској Паланци као Светислав. У родном месту је завршио основну школу, а гимназију у Белој Цркви. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1908., а Правни факултет у Београду 1924. године. Чин свештеника примио је 1909. године од епископа вршачког Гаврила. До 1924. године био је парохијски свештеник у Епархији вршачкој (банатској). Од 1924. године је био на дужности секретара црквеног суда ове епархије. Године 1933. је постављен за секретара Великог црквеног суда у Београду.
Године 1940. као удов свештеник изабран је за викарног епископа моравичког. Замонашен је 1. фебруара 1940. у манастиру Раковици од стране митрополита скопског Јосифа. За епископа је посвећен 4. фебруара 1940. у Саборној цркви у Београду, посветили су га патријарх српски Гаврило и епископи бачки Иринеј и нишки Јован. Године 1945. постављен је за администратора загребачке митрополије као и суседних епархија далматинске, горњокарловачке и пакрачке.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 1947. за Митрополита црногорско-приморског на Цетињу. У то време Митрополија црногорско-приморска је била са веома мало свештеника и околности за рад цркве су биле тешке. Године 1954. је оптужен од комунистичке власти „због завјере у циљу рушења народног режима у СР Црној Гори и антидржавне дјелатности“ и што је „Роберту Тобијашу, секретару Екуменског савјета цркава дао податке како народне власти гоне Српску цркву“. Окружни суд на Цетињу осудио га је на једанаест и по година затвора. У образложењу пресуде стајало је између осталог да је „нанио увреду Католичкој цркви у Југославији“. Ово се односило на владикине говоре одмах након завршетка рата, док је био администратор митрополије загребачке. Разлог за осуду је био сасвим друге природе. Митрополит Арсеније био је највећи противник формирања тзв. „Свештеничког удружења“ које су комунистичке власти наметнуле знатном броју преживелих свештеника у Црној Гори. Они су заправо били и највећи заговорници за формирање таквог удружења на простору Југославије. Он је написао писмо Титу и Синоду у којем наводи: „да је затекао митрополију закључану, јер је и последњи чиновник у њој, прота Марко Кусовац, секретар епархијског управног одбора, ухапшен дан прије његовог доласка, 1. септрембра 1953. године“. Из манастира је протерана послуга а „поред оца Марка, ухапшена су још три свештеника: прота Лука Вујаш, секретар црквеног суда, јереј Михаило Газивода[1] и прота Лука Почек, пароси цетињски“ те да су „недужно осуђени, да су им изнуђена признања, те да је све што је предузето против њих, као и против самог њега, учињено не због кривице, него из побуда прогона вјере, односно, што је својим радом, заједно са њима, бранио веру и цркву“. Када је јавни тужилац позвао сведоке да посведоче речи које је пред њима њима изговорио „да су комунистичке власти учиниле крваву увреду српском народу што су икону Светога Саве избацили из Српске академије наука“, он је устао и рекао: „Не требају вам за то свједоци. Ево ја ћу пред судом да поновим цео текст и још додајем да је Свети Сава први српски научни и културни радник, и ако преживим робију писаћу протесте преко свих научних центара у свету“.
Врховни суд Црне Горе је смањио казну на пет и по година затвора. Казну је издржавао у которском затвору од 1954. до 1958. године. У затвору је оболео од астме. Власти су му одредиле кућни притвор у манастиру Озрен у Босни. Касније му је одобрен прелазак у манастир Ваведење у Београду. Казна је истекла 1960. године. Блажо Јовановић, председник Владе Црне Горе је једном приликом изјавио, док је он жив, да се владика не само неће вратити у Црну Гору већ је неће ни као туриста у авиону прелетети.
Због забрана повратка на своју епархију, по сопственом пристанку изабран је 1960. за митрополита будимског. Како му мађарска власт није дозволила улазак у Мађарску и преузимање управе над овом епархијом, наставио је да живи и даље у манастиру Ваведење.
Умро је у манастиру Ваведење у Београду, 10. децембра 1963. године. Сахрањен је у двориштву овог манастира.
Поствљен здатак у школи из математике шта је 2-1= твоја мајка одогворио је ученик првог разреда ,звао се Мухамед,сјутри дан су родитељи морли доћи у школу!
Na snimku hapšenja vidi se neki čovjek koji šeta kera. Njega nisu hapsili. Bitno je da u Crkvu ne gleda!
U CG i kerovi imaju veća prava od mitropolita i sveštenika SPC.
Moram da pitam, ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI DA BI OVOG LUDAKA I NJEGOVE SATRAPE SKINULI SA VLASTI? Šta konkretno?
Da se oživljavaju. Danas je oko Pape u Rimu bilo 100 ljudi koji ga poslužuju. DA PONIŽAVAJU PLJUJU I DA SE IŽIVLJAVAJU. A DOLJANI TJ PLAVCI SU POZNATI. TO JE GNIJEZDO UDBAŠKE BAGRE.
Policija je poludjea Hapsi ovoga svetog covjeka zbog liturgije i uvodi ga u neke prostorije koje ko zna da li su dezinfektovane i da li su starom Mitropolitu bezbjedna ta mjesta gdje ga zadrzavaju? Ne bi me zacudilo da mu i podvale koronu sacuvaj Boze da bi ga se oslobodili. Hriste Boze cuvaj svoga istinskog slugu, molim ti se!
Braco I sestre ukinuce se ove mjere,a posle toga ako budemo cutali I trpili ove nepravde onda nek nas jasu I narednih trides godina.Citam komentare za oboljele I umrle u Srbiji na cdm I ne vjerujem koliko zlobe u narodu.Cuvaj te se pa ako Bogda da stoku posaljemo tamo gde su davno trebali da zavrse.Zdravo bili…
Valjalo bi znati imena tih murijasa sto hapse svestnstvo cisto da se ne zaboravi!
СРСМОТА. и ужас што ржим чини!
Наравно да треба да се апси свако ко је против свог народа и свјесно крши законе ове државе. Нек је вјечна Црна Гора.
Glup glup odzvanja iz tvoje prazne glave.
Породични разговри оца и син у дане Страсне седмице!
СИН :тата што је то страсна седмица?
тата: не знам ја то сине!
СИН: како не знаш тата а свки дан идеш у или око цркава!
тата: не улазим ја у цркве није то мој посао.
СИН: па добро тата што ти по читав дан радиш у или около црква
тата : како шта зарђујем хлеб за тебе и сестру као што је мој отац зарђивао за мене и брата
СИН : а тата шта је ђеде радио?
тат: исти што и ја ,само није носио униформу!
СИН: значи то је што ови говоре био је агент у цивило.
тата: није агент него инспектор за политиче деликвенте,не разумијеш ти то!
СИН. како не рзумијем мене комшија Јанко каже да је ђед био шпијун!
тата:пусти ти што комшије кажу ми смо се на то подигли.
СИН: како нећеш ваљда рећи дасмо се подигли што шпијајемо друге.
тата: не разумијеш посо као свки други,само је одгворнсот велика.
СИН: каква одговрност када ти кажеш преко телефона ето диме опет кадионицам испред храма пизда им материна.
тата:када си то чуо сине?
СИН: јутрос реко си некоме преко телефона или си јавио.
тата: нијесам ја то никоме рекао нити шпијаво ,ја морам да јвим у службу,не знаш ти које су све опасности око нас?
СИН: а тко можда стварно не рзумијем шат је агент или детектив у праву си,али ми у школи оне који јаве нешто учитељици зовемо шпијунима,мада вјероватно није то исто.
тата:браво видиш да понешто рзумијеш,шпијун је онај који мене јави ,ја смо преносим .
СИН : знчи ови из Вијести нијесу шпијуни него јављачи ,или како се то зове?
тата:то је опет виша политика,они раде свој посао за то су паћени,њихове инфрмације служе и нам ,они се зову истраживачи на служби код Мила и у зштиту државе.
СИН:значи сви штите државу а овамо се прича да она пропада.
тата: ко прича кажи тати?
СИН : па ти исти новинари Вијести.
тата : мали си ти не рзумијеш опет,то је виши ниво информација које слуше само Власти да дознају кога теба хапсити.
СИН:ја не рзмијем ништа,ђеде нам био шпијун,ти радиш као информатор новине виши ниво информација а непријатења нема нигдје ,а хапсе попове,мора да је та Црква опасан?
тата: итекако да је опасн ,кажу постоји неки бог а Мило то брани,а Мило мене плаћа као што је ћеда плаћао Блажо,а тебе ако овако наствиш неће давати плату Блажо Милов ,него иди у Цркву па нек ти Бог плати?
СИН: само да ја Богу не палтим какоси ти и ђед ревносно радили ,за друго је мени лако!
Braco I sestre ukinuce se ove mjere,a posle toga ako budemo cutali I trpili ove nepravde onda nek nas jasu I narednih trides godina.Citam komentare za oboljele I umrle u Srbiji na cdm I ne vjerujem koliko zlobe u narodu.Cuvaj te se pa ako Bogda da stoku posaljemo tamo gde su davno trebali da zavrse.Zdravo bili…
https://www.youtube.com/watch?v=xeA-inVdrZw
1949 kada se tito prepao od Staljina, Hrvati su svi bili uz tita i nastala je pjesma:
“DRUZE TITO TI SE NE BOJ RUSA, USTASA JE IZA SVAKOG BUSA”
kazu da su prvi poceli bugojanski ustase…
a ja i sad kazem: SMRT FASIZMU! SMRT NACIZMU! SMRT KOMUNIZMU! SMRT LIBERALIZMU!
SLAVA BOGU! SLOBODA BOZIJEM NARODU! BOZIJOM POMOCU SA HRISTOM POBJEDA!
Ma drogas djukanovic je to isplaniro juce sa nikom djeljosajem u tuzima. Ona bitanga nikogovicka. To je jedan drogirani zigolo koji ne obuzdava svoje nagone.
Не сери аветињо,да је неко пипнуо Албанца данас би имао посла са Ником, а да је Албанац на правди Бога хапшен и понижаван као Архиепископ Цетињски карантин у Тузи би моментално престао да постоји .
Слобода 1945
Демократија произашла из те слободе 2020
Арсеније Брадваревић (Банатска Паланка, 24. септембар 1883 — Београд, 10. децембар 1963) био је викарни епископ моравички 1940-1947, митрополит црногорско-приморски 1947-1960 и митрополит будимски 1960-1963.
Рођен је у Банатској Паланци као Светислав. У родном месту је завршио основну школу, а гимназију у Белој Цркви. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1908., а Правни факултет у Београду 1924. године. Чин свештеника примио је 1909. године од епископа вршачког Гаврила. До 1924. године био је парохијски свештеник у Епархији вршачкој (банатској). Од 1924. године је био на дужности секретара црквеног суда ове епархије. Године 1933. је постављен за секретара Великог црквеног суда у Београду.
Године 1940. као удов свештеник изабран је за викарног епископа моравичког. Замонашен је 1. фебруара 1940. у манастиру Раковици од стране митрополита скопског Јосифа. За епископа је посвећен 4. фебруара 1940. у Саборној цркви у Београду, посветили су га патријарх српски Гаврило и епископи бачки Иринеј и нишки Јован. Године 1945. постављен је за администратора загребачке митрополије као и суседних епархија далматинске, горњокарловачке и пакрачке.
Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 1947. за Митрополита црногорско-приморског на Цетињу. У то време Митрополија црногорско-приморска је била са веома мало свештеника и околности за рад цркве су биле тешке. Године 1954. је оптужен од комунистичке власти „због завјере у циљу рушења народног режима у СР Црној Гори и антидржавне дјелатности“ и што је „Роберту Тобијашу, секретару Екуменског савјета цркава дао податке како народне власти гоне Српску цркву“. Окружни суд на Цетињу осудио га је на једанаест и по година затвора. У образложењу пресуде стајало је између осталог да је „нанио увреду Католичкој цркви у Југославији“. Ово се односило на владикине говоре одмах након завршетка рата, док је био администратор митрополије загребачке. Разлог за осуду је био сасвим друге природе. Митрополит Арсеније био је највећи противник формирања тзв. „Свештеничког удружења“ које су комунистичке власти наметнуле знатном броју преживелих свештеника у Црној Гори. Они су заправо били и највећи заговорници за формирање таквог удружења на простору Југославије. Он је написао писмо Титу и Синоду у којем наводи: „да је затекао митрополију закључану, јер је и последњи чиновник у њој, прота Марко Кусовац, секретар епархијског управног одбора, ухапшен дан прије његовог доласка, 1. септрембра 1953. године“. Из манастира је протерана послуга а „поред оца Марка, ухапшена су још три свештеника: прота Лука Вујаш, секретар црквеног суда, јереј Михаило Газивода[1] и прота Лука Почек, пароси цетињски“ те да су „недужно осуђени, да су им изнуђена признања, те да је све што је предузето против њих, као и против самог њега, учињено не због кривице, него из побуда прогона вјере, односно, што је својим радом, заједно са њима, бранио веру и цркву“. Када је јавни тужилац позвао сведоке да посведоче речи које је пред њима њима изговорио „да су комунистичке власти учиниле крваву увреду српском народу што су икону Светога Саве избацили из Српске академије наука“, он је устао и рекао: „Не требају вам за то свједоци. Ево ја ћу пред судом да поновим цео текст и још додајем да је Свети Сава први српски научни и културни радник, и ако преживим робију писаћу протесте преко свих научних центара у свету“.
Врховни суд Црне Горе је смањио казну на пет и по година затвора. Казну је издржавао у которском затвору од 1954. до 1958. године. У затвору је оболео од астме. Власти су му одредиле кућни притвор у манастиру Озрен у Босни. Касније му је одобрен прелазак у манастир Ваведење у Београду. Казна је истекла 1960. године. Блажо Јовановић, председник Владе Црне Горе је једном приликом изјавио, док је он жив, да се владика не само неће вратити у Црну Гору већ је неће ни као туриста у авиону прелетети.

Због забрана повратка на своју епархију, по сопственом пристанку изабран је 1960. за митрополита будимског. Како му мађарска власт није дозволила улазак у Мађарску и преузимање управе над овом епархијом, наставио је да живи и даље у манастиру Ваведење.
Умро је у манастиру Ваведење у Београду, 10. децембра 1963. године. Сахрањен је у двориштву овог манастира.
Uradite. mu test za dva dana. Nema razloga, da ga napune i kultarišu se…
Поствљен здатак у школи из математике шта је 2-1= твоја мајка одогворио је ученик првог разреда ,звао се Мухамед,сјутри дан су родитељи морли доћи у школу!
DA GA ZARAZI……
ПОЛИЦИЈА НА ФОТОГРАФИЈИ НЕМА РУКАВИЦЕ, ШТА АКО СУ ЗАРАЖЕНИ! ЗАШТО ПОЛИЦИЈА РАДИ БЕЗ РУКАВИЦА И БЕЗ ПРОПИСАНОГ ОДСТОЈАЊА?
Na snimku hapšenja vidi se neki čovjek koji šeta kera. Njega nisu hapsili. Bitno je da u Crkvu ne gleda!
U CG i kerovi imaju veća prava od mitropolita i sveštenika SPC.
Moram da pitam, ŠTA JOŠ TREBA DA SE DESI DA BI OVOG LUDAKA I NJEGOVE SATRAPE SKINULI SA VLASTI? Šta konkretno?
Za vas su blizini blago Božije.
Мрш псето удбашко
Da se oživljavaju. Danas je oko Pape u Rimu bilo 100 ljudi koji ga poslužuju. DA PONIŽAVAJU PLJUJU I DA SE IŽIVLJAVAJU. A DOLJANI TJ PLAVCI SU POZNATI. TO JE GNIJEZDO UDBAŠKE BAGRE.
Ne udbaske nego ustasko-fasisticke bagre.
Policija je poludjea Hapsi ovoga svetog covjeka zbog liturgije i uvodi ga u neke prostorije koje ko zna da li su dezinfektovane i da li su starom Mitropolitu bezbjedna ta mjesta gdje ga zadrzavaju? Ne bi me zacudilo da mu i podvale koronu sacuvaj Boze da bi ga se oslobodili. Hriste Boze cuvaj svoga istinskog slugu, molim ti se!
Друг је Тито издо наређење…
Muskih izgleda vise nema.
Braco I sestre ukinuce se ove mjere,a posle toga ako budemo cutali I trpili ove nepravde onda nek nas jasu I narednih trides godina.Citam komentare za oboljele I umrle u Srbiji na cdm I ne vjerujem koliko zlobe u narodu.Cuvaj te se pa ako Bogda da stoku posaljemo tamo gde su davno trebali da zavrse.Zdravo bili…
Ima li ko informaciju o tome sta je bilo sa covjekom i trudnom zenom koje je policija maltretirala i privela sa parkinga ispred hrama?