ИН4С

ИН4С портал

Шведски лист: Хрватска поштује култ убице, срамота што је чланица ЕУ

1 min read
Шведски лист Афтонбладет пише да је срамота то што је Хрватска, која поштује култ убице и пљује у лице демократији, примљена у Европску унију.

Светски медији не престају да критикују власти у Хрватској која ратног злочинца Слободана Праљка слави као хероја. Шведски лист Афтонбладет пише да је срамота то што је Хрватска, која поштује култ убице и пљује у лице демократији, примљена у Европску унију.

Овај најтиражнији скандинавски лист у колумни из пера Петера Кадхамара објавио је текст под насловом „Пљјују по нама, али воле наш новац“ у којем пише да је Праљак испијањем отрова у судници хаског трибунала након што је чуо коначну пресуду којом је означен као ратни злочинац приредио „веома театралан потез“.

Аутор наводи да је Праљак тиме, додуше, показао храброст, али и да је његово самоубиство логичан наставак уништења и нихилизма који је био присутан током рата у Босни и Херцеговини.

Наводи и да је Праљак одговоран за рушење Старог моста у Мостару.

„Казна је 20 година. Праљак је изабрао смрт. Прича о ратном злочинцу могла је бити окончана овде. Али, кад је дошло до смртне казне, хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић прекинула је посету Исланду и пожурила кући“, пише шведски лист и додаје да је шефица хрватске државе у обраћању јавности емотивно констатовала да је смрт Праљка „погодила срце нације“.

Наводи се и да је премијер Андреј Пленковић изразио саучешће породици злочинца, те да су грађани на зидовима својих кућа истицали Праљкове фотографије и окупљали се на трговима палећи свеће.

Подсећају и да је Хрватски сабор одржао пошту ратном злочинцу минутом ћутања, као и да су два посланика, кја су то сматрала неприкладним, добила претње смрћу.

„Ово се све дешава у чланици ЕУ-а, у срцу наше цивилизоване, демократске заједнице. Срамота“, изричит је Кадхамар и додаје да је култ мртвог злочинца потврдио ужасавајући мањак демократских вредности.

„Тужно је да је Хрватска примљена у ЕУ“, констатује аутор напомињући да нажалост то није само случај у Хрватској, већ и у Пољској, Мађарској, Румунији и Бугарској.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Шведски лист: Хрватска поштује култ убице, срамота што је чланица ЕУ

  1. Nasi dizu Praljak vise unebo nego ikoga,kazu heroj ,pa junak,jos i cojek,jos nedostaje da kazu svetac da Bog oprosti.
    Na Kubi se zale Amerikanci da ih zvukom izludjuju Kubanci a mozda kazu i Rusi,ko god daje prijed je bio u ove karjeve pa tek otisao na Kubu ,kad citam kao se Praljak velica,posten kazu covjek, za saveznika da ga pozeljeti mozes,steta sto ti Srbi nemahu kuce blizu garnizona gdje Praljak bjese glvosjek.
    Tako Milan Milenkovic na svom portalu napravi lik na kome ce Hrvati garditi istoriju,sto i on slicno radi na Titu a krivi sve Srbe koji nijesu bili ili nijesu danas komunsiti,stjetim se ja tako kao je ngdje prije cesto isao u Pulu,mozda mu Hrcegovci odobre da napravi jedan Radio Praljak ,jos ako palte sto ne,Srbi ce za novac uraditi sve.
    Predlazem svim kad ga zakopaju da organizovano idu kao nekad na grob cvijeca,bila je to atrakcija,isli penzioneri skole borci,to je bilo skoro obaveza,a mi smo ti Srbi cudan narod,dokle nedodje ova velja demokracija,svi su uglavnom znali kako se zavo Titov pas ,sto mu je navodno spasio zivot na Sutjesci,kako se zvao Sveti Sava prije monasenja tesko,ali danas zanju da kritikuju Vaseljneske Sabore,o LITURGIJI da i ne govrim,iako neznaju nista od nje same kazu nesmije ovo ,e nijesu vrat zatvorena nego otvoren i obratno,e ne krsti se ovako nego u vrh ramena tacno gdje se spajaju kosti ramena i ruke i to tacno u zglob,sve oni znaju,ti Titovi Srbi,jebo ih Tita koji ih takve napravi,gori su od Bogumila!
    A Praljak ,ko zan mozda je i on bio Bogumil,iako ga neki proglasise Srbinom,mozda stvarno i jest,ali kad bi se to doznalo,bilo bo belaja i za Hrvate i za Drugosrbijance ili Drugosrbe,ovako neka stvarju Hrvatima heroje i svece,mozad preduhitri Stepinca,kazu tata mu bio Udbas,zato je nasima i mio!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *