Као да их је изазивачки позвао да се поново посвађамо, побијемо и покољемо.
Пише: Предраг Васиљевић
Тако су на Вучићеву идеју да се утврди дан сећања на све жртве ратова на простору бивше Југославије ко опарене реаговале вође из Загреба, приштински терористи у оделима, регионални миротворци, жене у црном и невладини пацифисти.
Разлози за панично одбијање геста помирења дубљи су од Милановићеве изборне кампање у Хрватској или Тачијевог удварања јавности због суда за ОВК зликовце.
Понуда Београда не долази у обзир зато што је Србима намењена историјска улога психопате негативца, а не миротворца.
Зато што би дан сећања срушио парадигму на којој почивају добросуседски односи – да су само Срби злочинци, а сви остали жртве.
Зато што би осуда свих убица на свим странама обесмислила идеју да су Срби геноцидан народ и да Република Српска мора да нестане.
Због такве матрице, потпуно је прихватљиво за модерну Европу да најлибералнији лидер косовских Срба Оливер Ивановић 560 дана невин чами у притвору. Као и да евроунијске усташе славе „Олују“ уз хитлеровску руку подигнуту ка небу.
Јасна је порука Загреба, Приштине, Сарајева и западних центара који ћуте као заливени: убијени српски цивили, жене, деца и старци – легитиман су циљ. Њихово смакнуће дело је „ослободилачке борбе“ и они не заслужују ни свећу.
На таквој позорници – Србија може само да буде каменована, осуђена, проказана, попљувана. И само тада је могуће европско „помирење“. Уз покличе „Убиј Србина!“
Важно је зато да Вучић и формално пред Европом и комшијама изнесе иницијативу о заједничком дану сећања на све жртве. Важно је да играмо отворено и да стално пружамо руку.
Па нек одбију. Званично. А не као на пијаци.
И то ће историја да памти.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
