• Изабрано
• Поглед

Све што се дешава у Црној Гори у посљедњих неколико деценија дјелује смијешно, тужно и трагично

3 седмице ‎ ИН4С

Јово Пејовић

Пише: Јово Пејовић

Нема иоле значајнијег питања у Црној Гори око којег постоји сагласје. Сваки дио њене историје је предмет подјела, које се искључиво форсирају од стране политичких елита.

Све оно што се дешава у Црној Гори у посљедњих неколико деценија дјелује смијешно, тужно и трагично. Политичари који немају визију развоја Црне Горе, навикавају нас на хаос из којег црпе снагу за што дужи останак на политичкој сцени. Тако се по ко зна који пут у тренуцима политичких криза враћамо омиљеној причи актуелних политичара подјелама на партизане и четнике и симпатизере разних политичких орјентација.

Причу о подјели на партизане и четнике су на најбољи начин затварали грађани браковима, кумствима и пријатељствима чиме су најбрже уклањане све препреке које су стајале на путу општенародног помирења.

Поновно враћање ове теме у жижи јавности од стране политичара је искључиво у функцији борбе за власт, која се на овим просторима најлакше осваја кроз подјеле на вјерској и националној основи, али и политичкој припадности. Нема у Црној Гори породице која није на овај или онај начин мање или више повезана са једном или другом страном, било да је та веза настала у току рата или у послератном периоду.

То што у Црној Гори нема ауторитета коме народ вјерује и који има снаге и мудрости да стави тачку на ову, али и друге подјеле је трагедија Црне Горе. Велики проблем Црне Горе је што њени грађани брзо заборављавају како су се одигравали неки догађаји и ко су били главни режисери у представама које су последњих деценијама мијењале Црну Гору.

Они исти манипулатори који су крајем 80 година прошлог вијека у такозваној АБ револуцији, пред Скупштином Црне Горе судили комунистичком режиму и његовим вођама, заједно са грађанима Црне Горе свих вјера и нација и политичких орјентација, данас су устали да бране Црну Гору од оних који су им били савезници у тој борби.

Они исти политичари који су да би се додворили западним центрима моћи мијењали име партије, брисали на врат на нос симболе комунизма, мијењали називе градова и тргова, данас се представљају бранитељима онога што су сами срушили и чуварима система којем су сами судили. Толику количину лицемјерства Црна Гора не памти.

Тада им није падало на памет да питају ко је партизан, а ко четник, јер им је борба за власт била једини циљ. У борби за власт они никада нијесу бирали савезнике, тражили су их у свима и куповали када је требало не питајући за цијену. У принципу они нијесу вјеровали и не вјерују ни у шта. Њихова идеологија је приклањање онима који у датом тренутку имају највећи утицај на креирање свјетске политичке сцене, а крајњи циљ да се поново врате на мјесто злочина, јер највећи злочин је крађа и криминализација државе, на чему су деценијама градили моћ. Ако би сте данас спровели анкету међу грађанима ко највише иритира грађане Црне Горе то не би био нико од историјских личности, али би сигурно то били политичари, било ови актуелни или они из сјенке.

То што се данас по Црној Гори поново приводе и хапсе грађани и пријети свештеницима због јавно изговорене ријечи, а мирно шетају лопови и криминалци не може се бранити тиме што су у институцијама система остали кадрови из бивше власти, јер петогодишња инертност да се стање мијења иде на душу нове власти, која ће ако настави да слуша менторе бивше власти и провокаторе политичких партија на друштвеним мрежама брзо потонути.

Уосталом, цијела Црна Гора зна да грађани које хапсе због незадовољства одлукама режима нијесу пријетња Црној Гори, нити се њихово реаговање може упоредити са понашањем недодирљивих политичара и кадрова у институцијама система, који јавно и из сјенке управљају процесима у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: