Све је од пролазности и од трена
Војислав Караџић
Пише: Војислав Караџић
О љета, што вас однијеше воде
Лађе наше љубиле су енденске ведрине
Узаман, кроз пијесак времена све оде
К’о свиткај комете што бљесне и умине!
Све је од пролазности и од трена
На ријеци вјечности догоријева позлата
И сиромаха и цара чека хладна стијена
Свеједно – у потлеуши ил’ одајама палата!
Грана сјећања и заборава нијесу из истог грма
Све што је дешено, збиће се сјутра или данас
На чамцу си, на сувом ил’ води, чека те крма
Да те искрца ил’ збрише пучине талас.
Од памтивијека вријеме се пјенуша
Сјенке хитају свуда да се окоте
Ал’ вино наше што гријући душу груша
Са насладом призива презреле чокоте!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
