Све док Србија буде ћутала – Хрвати ће нас мрзети
Ратко Дмитровић
Пише: Ратко Дмитровић
Кад у Хрватској више не буде живео ниједан Србин (то време није далеко) мржњу ће усмеравати на споменике културе и постојања „хрватских Срба“, на Србију као државу и Републику Српску, свакако. Тако су одгојени; на мржњи, нетрпељивости, најблаже речено резерви према Србима. Ово је – да не испадне као наша тврдња – бивши градоначелник Сплита, Жељко Керум, јавно признао, пре неколико година, у камеру ХРТ.
Хрватска државотворна идеја артикулисана од стране Анте Старчевића, настала је на мржњи према Србима, делимично према Угарској и Аустрији. То су прст и нокат. Аустроугарска одавно не постоји, остали су Срби. Зато нека вас не чуди „За дом спремни“ у Јасеновцу, извињење Колинде Грабар због српске чоколадице и цела та атмосфера у држави коју је створио Туђман. Чуђења је вредно ћутање Европе.
Пројектујте у машти идентичан гест председника Србије. Можда ћу претерати, али верујем да би извињење Томислава Николића, због давања чоколадице произведене у Хрватској, неком српском малишану, истог дана довело до ванредне седнице Европске комисије, прекида свих разговора о путу Србије ка ЕУ, отварања старих прича о деведесетим годинама и улози Николића и Вучића у њима.
Ту негде лежи и могуће објашњење горњих дилема, а објашњење каже да ће Хрватска – све док Србија буде ћутала – толерисати, дохрањивати и правдати мржњу према Србима и Србији јер су, тврди службени и неслужбени Загреб, Срби и Србија извршили агресију на Хрватску. То је њихова дефиниција рата деведесетих на основу које правдају све што чине према Србима.
Наравно, ово је чиста лаж; писао сам о томе безброј пута и наставићу – пошто је истина супротна од службене хрватске дефиниције распада СФРЈ, а Срби сопствену историју забораве неупоредиво брже него што је запамте.
Исто тако, ни Вучић ни Николић немају ни најмањи разлог да погну главе кад им неко спомене деведесете. Који је њихов злочин? Политичко деловање на линији одбране српских интереса, да не кажем угрожених Срба? Где је ту злочин? Шта је друго требало да раде? Данас су челни људи Србије упоришна тачка мира у региону. Колинда Грабар, а пре ње Милановић, Карамарко, данас Пленковић, чинили су и чине све што могу да охрабре хрватске фашисте и усташоиде. Они су у деведесетим, константно у ратном стању, и ако не у мржњи онда свакако нетрпељивости према Србији и Србима.
Значи, Србија треба много гласније да се одреди према Загребу? Не. Србија треба да каже да је рат деведесетих био грађански, ништа више. А на Хрватима је да одлуче да ли је „За дом спремни“ њихова национална легитимација. Судећи по свему постојећем – јесте. Али, сачекајмо.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izuzetan si i ti!
Kako je svaki znaven i pametan nama izuzetan i dragocjen.
Da se od ludila odbranimo, zdravu pamet sacuvamo, kad vec nista drugo ne mozemo.
Izuzetan tekst i izuzetni komentari. Nema sta da se doda.
Kad sam naknadno procitao svoj komentar, vidim da ti nista nijesam pametno rekao, Nikola.
Posle mi palo napamet da te podsjetim da, ako nijesi, procitas Mesina “ Sjecanja „, kako je on ponajbolje razjasnio slozenu strukturu i unutrasnje lomove konvertita. Psiholigiju preobracenika, traumu i samozatajenost!
Niko se nije tako dubiozno bavio fenomenoligijom konverzije, svejedno konfensionalne ili nacionalne.
Procitaj!
Ja posle te knjige drukce gledam na taj najveci srpski problem.
@ g. N. Zec
Sta da ti dopunim sto i sam ne znas.
Hrvata, juce Hrvata, skoro da i nije bilo ispod Save, sve gledajuc od Skadra do Istre!
Pogledaj austrijski popis iz 1856.godine.
Izmedju ostalog, na Istri popisano : 36.000 Slovenaca, 59.000 etnickih Italijana, i Nikola, kako se to slabo zna, 192.000 Srba ( pravoslavnih i katolika!
192.000 Srba!!!
Citava Dalmacija je ispred i poslije Velikog rata, bila u nekoj vrsti identitetskog interegnuma sa neupitnom srpskom orijentacijom i velikom pizmom na Hrvate, koji su ih precesto cepili i zakidali u crno-zutoj Monarhiji!
Izdali smo ih onda, kao i nasu muhamedansku bracu u Bosni.
Bezocno bacili u narucje Hrvatima i suludim nacionalnim pretvorbama.
Zato oni danas tako, bez svake mjere mrze Srbe!
Sebe bivse. Sebe kad su bili drugi.
Kako je to najdublja, najgrdja mrznja.
Mrzeti bivseg sebe.
Mrzeti sebe.
Kako to danas i ovdije cine raskubene Dukljese.
A tamo na metohu, u polje Kosovo, to isto cine Arnautasi, kako im jedan njihov izracunao da ih je oko 700.000 hiljada, u devet okemenskih rodova, srpskog porekla.
Najveci njihov fis Gas, koji broji do 300.000 ljudi porjeklom su Bjelopavlici, sto su mi i oni sami, bez svakog zazora, potvrdjivali.
Moj djed – stric Simo, koji se, dvadesetih godina, letecim zandarmerijskim vodom pocesto zalitao u Drenicu, tamo je zaticao starce, jos uvijek Srbe doseljene sa prostora Crne Gore.
E oni nas najzesce mrze. Mrze sebe bivse.
Sebe druge mrze. Kad su jednom bili Srbi.
Eto, Nikola, pa ti preberi .
Kad mrzis sebe, zbog sebe drugoga!
Одговори
ovo jos nijesam cuo ,dobara ti je ova misao!
Ne mrze oni nas zbog nas, ne!
Oni nas mrze, zbog sebe mrze.
Kako je to najdublja mrznja.
Kad mrzis sebe, zbog sebe drugoga!
Sve dok ova izdajnicka vlast bude u srbiji hrvati i ostale okolne drzave moci ce da rade sta hoce.