Svako je Krajišnik tamo gde je Oluja: Anđelku Anušiću uručena Andrićeva nagrada

Kad pisac dobije nagradu, pogotovo onu koja je krštena imenom Ive Andrića, možda bi najbolje bilo – ćutati!

Ili biti tvrd na rečima, monaški uzdržan, poput mnogih junaka i likova našeg nobelovca, pa i njega samog, najzad!

Ovim rečima je započeo svoj govor Anđelko Anušić, nakon što mu je u Zadužbini „Ivo Andrić“ predsednik UO, akademik Miro Vuksanović uručio Andrićevu nagradu za zbirku pripovedaka „Legenda o v(j)etrom vijanima“ (Udruženje književnika Republike Srpske, Banjaluka). Žiri (Aleksandar Jovanović, predsednik, i članovi Marko Nedić i Petar Pijanović) u svom obrazloženju je naveo da Anušićeva knjiga „umetnički sugestivno daje čitav niz ljudskih sudbina, izglobljenih iz svog zavičaja i svojih života“.

– Tema ove knjige je izbeglištvo, tačnije izgon velike većine Srba i zatiranje srpske kulture sa prostora nekadašnje Vojne krajine – kazao je Pijanović. – Slike ratnog egzodusa jedno su lice ove knjige, dok je njeno naličje tek prividni mir koji izbeglima ne donosi spokoja. U rodnome kraju prognanih ostala je pustoš koja se sada preselila u njihovu dušu. Oni nisu ni tamo ni ovde, već su na ničijoj zemlji.

Po rečima Pijanovića, Anušićeva „Legenda…“ je knjiga patnje i bola, grube i prefinjene tuge, a samo ponegde lekovite ironije i gorke vedrine zadatog života.

U zbirci pripovedaka za koju ste me nagradili ovim vrhovnim priznanjem, poveda se o izgonu, bezdomstvu, skućavanju i navikavanju u izbeglištvu, o povratku i vraćanju, pokušaju vraćanja u zemlju svojih otaca i nalaženju gorem od gubljenja, kako kaže knjiga Prorokova – poručio je laureat. – Izgleda da, kao ni u vodu, ni u isti prostor ne može se ulaziti dva puta. Jer, ni duh tog prostora nije više isti. Kao što ni čovek oštećenog života, a to je svaki izgnani čovek, u duhu svome nije onaj isti koga su proterali.

Kako se moglo čuti, Anušić u svojim delima tematizuje istorijsku i životnu paletu Vojne krajine, kroz nekoliko vekova.

A svuda je danas, i oduvek je bila, Vojna Granica, Vojna Krajina, tamo gde živi naš narod. I svi smo mi, posle svega što nam se desilo i što se sad zbiva, na izvestan način, Krajišnici, ma gde se ustopili i ma gde se ukotvili. I mnogi je čovek Krajišnik, danas u svetu kojim orljaju maestrali, bleskovi, oluje, vihori, crne zore… – rekao je dobitnik.

Predsednik žirija, Aleksandar Jovanović, kazao je da je „posebna vrednost ove zbirke jezik koji čuva sve prostorne i vremenske slojeve u kojem žive njegovi junaci“.

– Jedino imanje koje se ne menja, koje se ne gubi, koje ne može uništiti ni kolonijalna guba – jeste jezik, identitetska tablica, u koji su moji junaci uronjeni celinom njegove leksike i sintakse. A jezik je i jedini piščev prtljag – zaključio je Anušić, završavajući svoj govor.

Izvor: novosti.rs