Сва мора

Вјерујем да не постоји коначан списак свих мора на свијету.

Није то отуд што можебити мора ничу и гасе се као државе – него зато што, као нпр. у Медитерану, свако жели да пред својом обалом има море за себе.

Сам Бог зна којим се струјама граниче океани. У Хомеровој Одисеји све је море, нема других имена, а у Илијади се помињу само Трачко и Икарско.

На савременим картама, у размјерама 1:85.000.000 виде се четири океана: Атлантски (24), Сјеверни ледени (7), Индијски (4) и Тихи (33). Бројке у заградама представљају мора која се могу ишчитати из размјера 1:30.000.000 и 1:3.000.000. Што детаљнија мапа – потенцијал за нова мора је већи.

Почнимо од полова.

Условно дакако речено – артичка мора су: Источносибирско, Гренландско, Бијело, Карско, Лептевско, Чукотско, Бофорово, Берингово, Охотско, Лабрадорско, Норвешко, Сјеверно, Балтичко, Баренцово, Ирско и Келтско море.

Антарктичка мора су: Шкотско, Веделово, Амундсеново, Белингсхаузеново, Росово и Космонаутско море.

Мора Индијског океана су: Арабијско, Црвено и Лакадивско море. Или их са морима између Филипина и Аустралије, око архипелага великих острва, Суматре, Јаве, Борнеа и Нове Гвинеје, ако их (не) сврстамо у пацифичка мора, има још и више: Натуна море, Андаманско, Филипинско, Сибујанско, Бохолско, Самарско, Лузонско, Јаванско, Флореско, Саву море, Бандско, Молучко, Халмареско, Церамско, Соломоново, Сулу море, Целебеско, Бизмарково, Сулавеси море, потом Јапанско, Источнокинеско, Жуто, Јужнокинеско, Арафурско, Тиморско, Коралско, Тасманово и Коро море.

Мора Атлантског океана су Саргаско, Карипско и Аргентинско море. Али ту је и Медитеран – Средоземно море. За Грке је оно „наше море“, који ће назив Римљани потом латинизовати. У Маре нострум…

Медитеран има мора за чак 10 одисеја!

Ако и Црно море уврстимо у рукавац Атлантског океана, средоземна мора су ова: Црно море, Азовско, Средоземно, Јадранско, Тиренско, Лигурско, Јонско, Егејско, Критско, Карпатско, Трачанско, Мраморно и Миртоанско море.

За колико мора од свих ових никад нисмо чули…?

Немогуће је установити којим су од свих мора пловили Срби. Лакше је казати да су поморци из Боке навигавали свим океанима свијета. И свим морима на картама, укључујући и електронске, у размјерама 1:85.000.000 – 1:3.000.000.

Зашто нека мора – нису мора? Зашто је Мексички залив – залив, за разлику од сусједног Карипског мора, које је – море?

Зашто Балтичко море, баш као и Црно – није залив, као нпр. Хадсонов залив, који је (на граници Сјеверног леденог океана и Атлантика) – површином већи и од Црног и од Балтичког мора заједно, иако су географски гледано све ово заправо заливи?!

Зашто се морем зове Црвено, дочим први сусједни залив није море него голф Персијски, иако је површином дупло већи од неких егзотичних пак мора?

Зашто се за сличне плаво-бијеле површине с обје стране Индије не каже, рецимо, Бенгалско море а залив Арабијски, него се каже обратно: Арабијско море и Бенгалски залив? Овако је могуће широм свијета постављати пругастоплава питања до у бескрај.

Број мора је бесконачан, као и број струја које су им, сем копнених препрека, вјероватно једине природне међе. Посебно Саргаском мору, које је једино море окружено морем!

Ако и постоји човјек који је био у свим државама на свијету, вјероватно не постоји човјек који је опловио сва мора.

Постоје Бокељи који тврде да је немогуће овладати свим ћудима мора чак унутар заливске коре од ораха! Шта ли се тек догађа поморцима када су им буре и таласи прве комшије. На свакој литургији, сви у црквеном броду моле се (и) за оне који плове морима. До те су мјере поморци на граници дефиниције – ни да су мртви, ни да су живи.

Једна од најљепших пословица гласи: Дај ми срећу и баци ме у море.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: