Св. Јустин Поповић у писму митрополиту Амфилохију: Двоједна сте душа сте, ти и отац Атанасије; да у свему узрастете „Божијим растом“

На данашњи дан, 7. априла 1979. уснуо је у Господу, Јустин Поповић, теолог, филозоф, књижевник и архимандрит. Био је архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве марта 2010. године у диптихе светих унио је овог светитеља као Јустина Ћелијског. Благоје Поповић, касније отац Јустин, рођен је у Врању 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Породица Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак. Благоје бива мобилисан у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог свјетског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светотачке литературе. По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. Послије притвора, премјестио се у манастир Ћелије.У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније. Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану

Свети Јустин Поповић у писму се обраћа Митрополиту Амфилохију, тада младом студенту теологије, Ристи Радовићу: