Сусрет Путина и Макрона: Нема рјешавања свјетских тема без Русије
Владимир Путин и Емануел Макрон
У понедељак по подне, у летњој резиденцији француског председника у тврђави Брегансон на југу земље, организован је сусрет између двојице шефова држава Емануела Макрона и Владимира Путина. Због познате ситуације око Крима, Русија је 2014. године искључена из рада Групе осам најразвијенијих земаља, која је, тако, сведена на формулу Г7. Следећи састанак лидера седам земаља биће одржан за викенд баш у Француској, у атлантском граду Бијарицу, а Макрон је желео да сусретом у Брегансону на овај начин укључи Путина у анализу и доношење одлука око најважнијих светских питања, преносе „Новости“.
Жеља Јелисеја је да, после неколико година затезања односа с Русијом, поново иницира блиске везе с Москвом. Дописнику „Новости“ су у Јелисејској палати, поводом недавне посете Макрона Србији, на тему добрих односа Москве и Београда, потврдили да они не само да не сметају Паризу, већ да и он жели да учврсти сарадњу с Кремљом.
У Француској сматрају да велике светске теме не могу да се решавају без Русије и да је дошло време отопљавања односа. С тим у вези, Макрон и Путин су, од ступања на функцију француског председника, у редовном телефонском контакту, а и видели су се, насамо, неколико пута.
Теме неслагања, наравно, постоје, али у Паризу се ослањају на принцип реалполитике коју је неговао Де Гол инсистирајући на питањима од заједничког интереса. На овим састанцима се говорило отворено о неслагањима, као што су, с једне стране, стање демократије у Русији и, с друге, опстајање санкција, али стратешке везе су у првом плану. Макрон жели да буде предводник побољшања односа Москве са целом ЕУ.
Састанак двојице лидера одржан је у тврђави грађеној између 13. и 17. века, која се налази на стени високој 35 метара, на полуострву између Тулона и Сен Тропеа. И са копна, и са мора чувају је јаке жандармеријске снаге.
Међу темама које су се нашле на столу у Макроновом летњиковцу су биле Украјина и оживљавање споразума из Минска, стање у Сирији, нарочито у региону Идлиба, и Иран, с намером да се спасе оно што може из нуклеарног програма. На дневном реду је била и ситуација у Либији, а према изворима „Новости“, двојица лидера су планирала да се дотакну и питања Косова.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
РУСИЈА У ПЛАНОВИМА И НАМЕРАМА РУСОФОБА
У овом контексту указали бисмо на русофобичну делатност Михаила Александровича Бакуњина (1814-1876 г.), теоретичара анархизма и једаног између осталих руских идеолога народњака и социјалиста. Бакуњин је свуда подбадао на друштвене нереде. Мрежа његових агената или саучесника била је разграната не само у унутрашњости подземне и подривене олигархиске Русије, већ и на њеним границама, нарочито у Пољској… Није дакле изненађујуће, што је 1862 године Бакуњин преузео програм Катехизиса Уједињених Словена, већ га и проширио. У једној брошури коју је издао под насловом “Мојим руским и пољским пријатељима”, он изјављује:
“… Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…” Јасно је да се под “Великим Изабраницима” подразумевају чаробњаци међународне Масонерије. Не заборавимо да је руски нихилизам само огранак Републиканског Универзалног Савеза ( Alliance-republicaine-universelle in America), који је основан 1865 године, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, италијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајка.
Бакуњин је знао на шта може да рачуна, јер Руси – не нација водич, већ народ за
експерименте, имали су мисију да потресу свет, да се припреми и да се подвргне
под јарам Cветске Bладе тзв. “Великих Изабраника”, „великих кадрова“ европског
и америчког тријалистичког, идолатриског, окултног, езотериског, реакционарног,
мулти-корпоративног и револуционарног империјалистичког лидершипа у остварењу
овог програма „високе паладистичке масонерије и великих међународних
финансијера” (Imperium universel – Novus ordo saeculorum) – “La revolution, la haute maconnere du Palladisme, la haute finance internationale, tout est la, comme a un rendezvous fixe d’avance a cette meme époque, en ce meme lieu” (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernemet mondial? – une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 131).
Да би се ово постигло, руски народ је морао у ХХ столећу да буде потчињен Светској Влади тзв. „Великих Изабраника“ и да пред њима падне на колена. То је имао у виду
између осталих и амерички сенатор Џемс П. Варбург (J. P. Warbourg ), кад је у
току 1950. године дословно рекао:
“Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу! Једино
питање које се поставља јесте: да ли ће та влада бити успостављена на основу
њеног прихватања или пак победом…” (Види: William P. Hoar, Architects of
conspiracy – An intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 317).
За остварења тих планова и намера указали бисмо на књигу Олега А. Платонова, коју је објавио под насловом „Русија под влашћу масона“, где између осталог стоји:
„Први корак светске масонске закулисе у успостављању масонске мреже на територији СССР била је операција проналажења лица у нашој земљи, који могу постати утицајни агенти…
Нови процват масонских ложа десио се за време такозване перестројке. Специјалним указима М. С. Горбачова, а мало касније и Б. Н. Јељцина масонство је поново легализовано и снажно проширило сферу своје делатности на рачун масонских клубова и других организација основаних ради постизања масонских циљева. У постојећем облику масонство представља огромну претњу руском друштву…
Бедем данашњег западног светског поретка су Сједињене Америчке Државе, које слободни зидари читавог света сматрају за масонску државу, за велику масонску надржаву. Председник и влада САД састоје се од високих достојанственика чланова масонских ложа. Данашњи председник САД Б. Клинтон – познат читавом свету неморалан, дугих прстију, – члан је елитне масонске ложе Лобања и кости. Његов претходник Џ. Буш – члан је неколико ложа шкотског и јоршког реда. Један од најпоштованијих америчких масона (33) председник Г. Труман изјављивао је да гради свој државнички рад на принципима масонства и жели да се ти принципи прошире на читав свет…“ (Види: Олег А. Платонов, Русија под влашћу масона, Београд, 2002, стр. 7, 69 -71).
Полазећи од чињенице, констатовали бисмо да је у току 1992. године објављена фотографија Горбачова у друштву моћника Рокфелерове „трилатералне комисије“ (тајне надвладе „новог светског поретка“) и чланак у београдском листу „Осмици“ под насловом „Горбачов пион масонерије?, где између осталог стоји:
„Многи експерти су опазили да је августовски пуч против Горбачова био заправо лажан и
да су његови организатори остали у сенци. Истраживач руског листа ‘Руско дело’
открио је на страницама промасонског листа ‘Час пик’, од 24 јуна прошле године,
ребус који најављује све елементе па чак и датум пуча, изведеног за рачун
против руске стратегије масонске интернационале капитала…
Завера има много шири, НАДДРЖАВНИ КАРАКТЕР. Датум пуча слаже се са датумом потписивања Директиве Службе националне безбедности Сједињених америчких држава бр. 20/I од 18. августа 1948. године, под именом ‘Циљеви Сједињених америчких држава у односу према Русији’. Наречена Директива, у изводима гласи:
‘Наши основни циљеви у односу према Русији, у суштини, своде се на две ствари:
а) свести на минимум снагу и утицај Москве;
б) спровести корените промене у теорији и пракси убутрашње политике, којих се
придржава садашња власт у Москви (…)
Наши напори да Москва прихвати наше концепције, по снази су једнаки начелу: наш циљ
– то је збацивање Совјетске власти (…)
Као прво, ми нисмо везани одређеним роком за постизање наших сиљева, у мирнодопско време (…)
Као друго, ми, с правом, не морамо да осећамо никакву кривицу… Није наша ствар да бринемо о унутрашњим последицама до којих може довести прихватање ове концепције у другој земљи, исто као што не морамо себе оптерећивати било каквом одговорношћу за те догађаје. Наш посао се своди да радимо и остваримо оно што би тамо помогло да се изврше унутрашње промене…
Ако узмемо најгору могућност, то јест, очување Совјетске власти над целокупном садашњом совјетском територијом (реч је о рашчлањењу Русије), онда морамо захтевати:
а) испуњење чисто војних захтева (предаја наоружања, евакуација из кључних рејона,
итд.), с циљем да за дуго време обезбедимо њихову војну немоћ.
б) Испуњење услова који доводе до обезбеђења значајне економске зависности од
спољног света.
… Ми морамо имати аутоматске гаранције које обезбеђују, да чак и некомунистички и номинално пријатељски режим:
а) не располаже у будуће никаквом војном моћи,
б) у економским односима силно зависи од спољног света,
в) нема озбиљну власт над главним националним мањинама,
г) не не успостави ништа налик на гвоздену завесу…
Али ми морамо, ако не милом, онда силом, да их придобијемо, ради заштите наших интереса’…
Ево коме је био потребан ‘пуч’! Ето одакле ветар дува!
Историја учи да је пост-стаљинско руководство испуњавало и испуњава све до данас,
Директиву Тајне службе САД бр. 20/I, од 18. августа 1948. године… То речито
говори о чињеници да, будући да четрдесетогодишња директива боље описује стање
и догађаје у СССР-у неголи све директиве ЦК КПСС и Совјетске Владе, над СССР-ом
није постојао, и не постоји никакав реални суверенитет. Реални суверенитет неће
постићи ни тек образоване ‘назависне’ републике, које је масонерија 1917.
године потчинила. Оне га неће постићи, како у саставу СССР-а, тако и изван
његовог састава. Врховним Совјетима република, савезних и ‘независних’, одавно
је време да се замисле над менанизмом и начинима управљања СССР-ом, по
директивама Службе националне безбедности САД.
За кога раде Горбачов, Јељцин, Крујчов и њихови потчињени?
Све што се десило у земљи од 18-22. августа – то је гнусна, провоикациона фарса, чији је циљ био растурити КПСС, из разлога њене неподобности за масонерију у савременим условима. Такође, развластити и уништити Оружане снаге, КГБ, МВФ и њихову инфраструктуру. Направити у земљи хаос да би се профитирало на несерћи, као што се то већ једном десило после 1917, године, кад су Русију пљачкали сви, како је ко желео.
За неке је ово што се десило – рушење животних идеала. За неке- пораз у борби за јаслице власти. За неке- победа у хладном рату. А за остале – историјски пикник, фарса,
прописана одозго, која је само епизода у градњи ‘васељенског Соломоновог
храма’. Све је то, – цинизам, тачније ЈЕЉЦИНИЗАМ – чак и под условом да Борис
Николајевич Јељцин до рано ујутру, деветнаестог августа, и није знао да ће га
довести и поставити на тенк, да би га потом излили у бронзи.
Победила је концепција Јавлинског која је предвиђала предају земље, као експлоатационе зоне, светској интернационали капитала. После 1917. године, Лурије и Либерман, и други, подучавали су народе наше земље како да уређују своја домаћинства и привреду. Данас то чини Јавлински. Ништа се није променило. Преврата није било.
Дошло је до промене фирме на руској филијали дућанћића…
То је једна иста компанија која само ради свој посао. У ‘демократској’ штампи већ
одавно се чује да ‘Руси не само да су људи другог реда, већ уопште и нису људи…’ (Превод из ‘Руског дела’)…“ (Види: „Осмица“, Београд, број 615 од 21. јануара 1992. године).
Да само напоменемо, да и дан данас важи иста формула извесног европског и америчког
лидершипа, да Руси представљају „народ друге или треће класе“, како то рече Јован Бањанин, зато су подржали, финансирали и одржавали краткорочни и експериментални фабијански, бундистичко-бољшевички програм у осакаћеној Совјетској Русији (Види: Јован Бањанин, Политика југословенског јединства против пунктација, раздора и мржње, Београд, 1933, стр. 5).
У поређењу на збивања која су се одвијала у току 1991. године у осакаћеној Совјетској Русији, ипак се до сада ситуација можда у извесној мери изменила што потврђују и Платонова посматрања и подаци, који и данас не сумњиво потврђују његове тезе.
Стално ме подилазе жмарци,имам ноћне море и није ми свеједно што је Путин рекао.ЦИТИРАМ;
Бојим се да онај који сања велику Албанију не осване у великој СРБИЈИ.Руси ће то лако извести,паркирати пар камиона и радара и затворити сав простор преко Албаније,Италије и онда успоставити своје захтјеве.У Сирији с а једном малом базом ослободише 95% територије за двије године а не да ову банду не побиједе.АМЕН! П.С.Ушли су у Албанију,што ШИПТАРИ ЋУТЕ??!Роваре по Албанији,инвестирају,циљају гдје да ракете поставе а НАТО глуми заштитника.ХАХАХАХАХАХАХАХ
Mudri političari se utrkuju u stvaranju zdravih odnosa sa velikom Rusijom. Makron i Merkel su najočitiji primjeri takve politike. Na Balkanu se Hrvatska i Slivenija u tome takmiče sa Srbijom. Jedino tupi političari pljuju po tradiciji i šansama i preferiraju politiku poslušnika prosjaka prihvaćajući sve. Crna Gora je imala šansu da se ne konfrontira sa Rusijom ali naravno za to je potrebno imati mudre vodje,koje nije imala Crna Gora. Ko osim Kosmeta bar na Balkanu prihvata ovakvu Crnu Goru?Pretvoreni smo u bolesno ,prezaduzeno društvo kome je jedini cilj potrošnja svega i svačega!Sto je troskok (korov) međju biljkama to su Šiptari sa Kosmeta međju balkanskim narodima. Posto su iskorijenili domaći troskok pojedine bogate zemlje (primjer Svajcerske i Beneluksa)su morale posegnuti za Šiptarima (natalitet,prirodna pripadnost porodici i dr ). Mi stremimo da samounistenjem poslužimo kao primjer. Pretpostavka je da su jedino Crnu Goru u Evropi bogate zemlje prepustile Kini. Doći će Tramp i Kim zajedno u Rusiju ali za ponosnu (stihijski)Crnu Goru tako neće biti mjesta kao no drugim mjestima osim u Prištini.
CRNOGORSKA DUKLJANSKA ELITA KOJA VODI CG DRZAVU POSLJEDNJIH 25 GODINA BI TREBALO DOBRO DA SE ZAMISLI ZA SVOJU SUDBINU, KOJU SU VEZALI ZA KLINTONOVE I OSTALE TERORISTE IZA KOJIH STOJI ENGLESKA OLIGARHIJA!
VLADIMIR PUTIN NIJE SAMO LIDER RUSKE CIVILIZACIJE, VEC GLAVNA POLUGA GLOBALNE POLITIKE!NA TO MJESTO GA JE PROMOVISAO LICNO HENRI KISINDZER, TO JEST,NASLIJEDIO JE HENRI KISINDZERA KOJI NA ZAPADU NIJE IMAO NASLJEDNIKA. NIJESU USPJELI DA GA STVORE..