Süddeutsche Zeitung (SZ): Црна Гора – дугови и рањивост према Кини
1 min readПишу: Matthias Kolb/Tobias Zic
Ради се о најамбициознијем инстраструктурном пројекту у Црној Гори, који лепој, брдовитој земљи на Јадрану са неких 622.000 становника свако мало ствара нове бриге.
У марту је државно тужилаштво у Колашину отворило истрагу противChina Road and Bridge Corporation: кинеска државна фирма је својим грађевинским радовима за овај аутопут кроз долину реке Таре -која припада светској културној баштини УНЕСКО- прекршила еколошке прописе. Еколози су од почетка радова безуспешно протестовали. А сада Црна Гора -члан НАТО и кандидат за члана у ЕУ- неуобичајно отворено и јавно моли ЕУ за помоћ, јер стење под огромним брегом дугова који је узела за аутопут.
Средином марта је министар финансија Милојко Спајић за Фајненшл Тајмс изјавио да ће молити ЕУ-комисију, Европску Инвестициону Банку и Европску Банку за Обнову и Развој за подршку при рефинансирању кредита, који је претходна влада 2014 узела код кинеске Ексим банке.
Ради се о скоро милијарду долара за комадић аутопута од медитеранске луке Бар преко главног града Подгорице до србске границе. Због цене од 20 милиона евра по километру министар Спајић је изговорио да се ради о “једном од најскупљих аутопутева уопште на свету”. Он је убеђен да за ЕУ давање пара Црној Гори треба да буде “мала и једноставна победа”. Брисел ионако жели да смањи зависности од Пекинга, мисли Спајић.
ЕУ-комисија је колико одмах одговорила министру: љубазно, али одлучно. Она је поносна што је највећи трговински партнер и давалац финансијске помоћи државама Западног Балкана. Тим државама ће и даље помагати. Али и за Црну Гору важе иста правила као и за све остале државе:
“Нећемо плаћати дугове које оне узимају код трећих држава”. Што звучи као крај дискусије, али ситуација и није баш тако јасна: француски министар за Европу Цлемент Беауне је одмах после овог одговора ЕУ пустио на тwиттеру да Париз заједно са Комисијом ради на томе “да се изнађе ЕУ-помоћ и редуцира зависност земаља Балкана од Кине”.
У Бриселу се чује да се са Црном Гором одавно разговара о “носивости” њених дугова. Технички је немогуће издати паре за постојећи кредит а и Брисел жели да избегне утисак да ЕУ спасава државе из проблема у које су упале превише лакомисленим узимањем кредита.
Захтеви да се проевропска влада у Подгорици не сме „пустити низ воду“ долазе из ЕУ-парламента, чији се спољнополитички одбор поново заложио за перпективу чланства земље у ЕУ али и упозорио: “Црна Гора је све више ранива јер њени јавни дугови расту, пре свега према Кини”.
Како Пекинг покушава да преко “Belt and Road Initiative“ (BRI) финансира инфраструктурне пројекте и тако изгради свој утицај у Европи прати већ дуго Reinhard Bütikofer, посланик Зелених у ЕУ-Парламенту. Он је и шеф делегације за Кину у овом европском дому. Bütikofer захтева у разговору са СЗ флексибилност према Црној Гори од стране Комисије:
“Какве користи има што због поштовања одређених правила из вида губимо геостратешку перспективу?” Сума од милијарду долара је за ЕУ “поднношљива” а наглашава да се не ради о томе да се некоме плате његови дугови него да се помогне при “реструктурирању”.
Кини би могла бити преписана јадранска лука Бар
Утисак да „просе“ у Црној Гори свим силама желе да избегну.
На питање СЗ је црногорско министарство финансија објаснило да “жали” што је у јавности -кроз “инакуратне интерпретације”- дошло до “жалосног неспоразума”: влада ни у једном моменту није молила ЕУ да преузме и плати њене дугове. Само се “желело отварање преговора са нашим европским партнерима око могућег рефинансирања стратешки битних инфраструктурних пројеката, укључујући и аутопут”.
Министарство такође жали што је претходна влада узела тако огромну суму “билатерално од једног кредитора” а да није било темељне провере услова кредита и то “упркос опоменама наших европских партнера због са тиме могуће повезаних ризика”.
Беспоговорно је да је влада дуготрајног господара Мила Ђукановића – који је после три деценије у августу 2020 изгубио власт- изазвала пуно неповерења кад је 2014 са Кинезима склопила уговор о градњи и финансирању аутопута, иако су пре тога све експертске студије показале да је он неисплатив. Тада ЕУ није располагала механизмом којим би могла да подржи земље Западног Балкана у инфраструктурним проблемима. Тај инструмент је стартовао тек крајем 2020 и -за разлику од Пекинга- условљава подршку јасно дефинисаним предусловима.
Изгледа да Народној Републици ни у Црној Гори није био битан само један велики грађевински подухват. ЕEuropean Council of Foreign Relations је недавно осветлио активности Кине на западном Балкану и назвао Црну Гору “школским примером дипломатског увлачења у дужничку замку”. Овог лета 2021, кад пандемијом нагрђена мала земља буде морала да врати прву рату кредита, Кина може да искористи своју позицију јачег и да присили Црну Гору “да се одрекне контроле над стратешки битним некретнинама”. Под чиме се најчешће подразумева јадранска лука Бар, која би тако могла да заврши у рукама Пекинга.
У рвању са Кином је ЕУ у уторак на једном другом подручју напокон показала давно недостајући ангажман: шест држава западног Балкана ће добити још 651.000 дозу вакцина за борбу против цороне. Шеф спољне политике ЕУ Јосеп Боррелл се захвалио Аустрији за координацију и написао на тwиттеру да Комисија финансира лиферовање “да би помогла нашим најближим партнерима, чија будућност лежи у ЕУ”. Трећину Пфизерових вакцина добија посебно погођена Босна-Херцеговина. Србија, првак у пелцовању такођер и са Синопхармом из Кине, ће добити само 36.000 доза.
Превод: Мирко Вулетић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nova vlast treba kini da preda sve sto je u vlasnistvu bemaxa i genexa. Ionako je to firma koja je nastala da bi se sprovelo pustosenje crne gore, nastala od para od sverca, da bi se oprale prljave pare, i tako oprane, umnogostrucile brutalnom kradjom gradjana.
samo da se nadje porijeklo kapitala za onoliku mehanizaciju i sve ostalo sto imaju i da se nacionalizuje i preda kini
Па то је аутопут од 50 км? Мало ми је то нешто