Стваралац српске музичке епохе

Пише: Милица Краљ

Станислав Бинички, композитор, ратник, родољуб који је створио једну епоху у српској музикологији, и који је задужио српски народ својим епохалним делом,рођен је 27. јула 1872.години у селу Јасици на левој обали Западне Мораве.

Његов отац, Стеван, пољског порекла, рођен у Мушулуку, селу код Госпића, био је по занимању  инжењерски граничарски техничар, и како чињенице говоре , школован у Италији и Аустрији, положио је заклетву на српско поданство и примио српско држављанство. Ступио је у српску војску као инжењеријски поручник и дошавши у Јасику, селу код Крушевца,  постављен је за командира Треће понтонске чете.

Марија, мајка Станислава Биничког, рођена као бароница фон Рехинген, била је удата за Младена Обрадовића, лекара из Крушевца и после његове смрти удала се за Стевана Биничког.

У књизи рођених, односно крштених у јасичкој црви Сошествоја Светог духа, под редним бројем 993, записано је да је „ 14. јула 1872. године ( по старом календару), пре пола дана  рођено дете мушког пола од оца Стевана Биничког,  командира Треће понтонске чете и матере Марије.“

Данас основна школа у Јасици носи његово име.

Породица Бинички имала је велики углед у Србији тога времена. Краљица Наталија Обреновић дописивала се са госпођом  Маријом Бинички, за време гимназијских година које је Станислав провео у Краљевској српској гимназији уНишу.Станислав је на Филозофском факултету дипломирао је 1893. године, затим је наставио школовање на  Краљевској музичкој академији у Минхену где је и дипломирао 13. јула 1899. године. У Минхену је упознао и своју будућу супругу Фридерику Бланк. По доласку у Србију његова супруга прелази у православну веру и добија име Мирослава. У браку су им се  родиле четири  кћери: Мара, Олга, Зорка и Стеванка.

Као референт војне музике Бинички је са изванредним осећањем за прилике свог доба приређивао популарне концерте за најширу публику, а за оне који су желели нешто ново и симфонијске, на којима су извођена дела старих мајстора.

Бинички је оснивач великог Београдског војног оркестра; заједно са Стеваном Мокрањцем оснива прву српску музичку школу(„Мокрањац“), као и музичку школу „Станковић“.

Са супругом Мирославом приредио је прво извођење српске опере „На уранку“ за коју је либрето написао Бранислав Нушић.

Аутор је и популарне песме „Чини не чини по месечини.“

Дужност Биничког била је и предавање музике на војној академији ( од 1908. године до првог балканског рата) у које је спадало певање родољубивих песама, музичка теорија и кратак преглед музичке историје.

Са српском војском Бинички се повлачи преко Албаније. Приликом повлачења уништен је скоро цео нотни архив и многи инструменти. Бинички у непојмљиво тешким условима успева  да обнови оркестар, попуни га са седамдесет нових чланова, и да низом концерата за рањенике и болеснике, у корист избеглица и породица погинулих, припомогне и рад Црвеног крста.

Станислав Бинички је умро 15.фебруара 1942.године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу.

Пој, пој Дрино, причај роду ми…

Чувени „ Марш на Дрину“ Бинички је компоновао је 1915.године у Крагујевцу у част победе српске војске на Церу. Командант победничког пука био је Миливоје Стојановић, командант Другог пешадијског пука на Церу.

Церском битком српска војска иако далеко од својих савезника, ослоњена само на црногорску војску и југословенске добровољце , задобила је своју орву велику победу у Првом светском рату, која је била и прва победа савезника у том рату. Та велика победа на Церу учврстила је морал српске војске, подигла веру српског народа у сопствене снаге и појачала његову снагу у борби са аустроугарским освајачем.

Филм Жике Митровића „Марш на Дрину“о тој славној победи  снимљен је 1964.године. На педестогодишњицу  славне  Битке на Дрини Милоје Поповић Каваја, српски новинар и песник, написао је текст за овај марш:

У бој, крените јунаци сви

            Крен`те и не жал`те  живот свој

            Цер да чује твој, Цер нек види бој

            А река Дрина славу храброст

            И јуначку руку оца и сина

            Пој, пој Дрино, водо хладна ти

            Памти, причај кад су падали

            Памти храбри строј Који је

            пун огња, силне снаге

            Протерао туђина са реке наше драге

             Пој,пој Дрино, причај роду  ми

            Како смо с храбро борили

            Певао је строј, војев`о се бој

            Крај  хладне  воде

            Крв је текла, крв се лила

            Дрином због слободе..

Приликом уручења Нобелове награде у Стокхолму, 1961.године, Иво Андрић је са собом понео композицију „Марш на Дрину“ која је изазвала огромну пажњу шведске јавности. Прве плоче са овим полетним маршом снимили су Швеђани и одмах је постале најслушанија.

Бранко Ћопић је обожавао „Марш на Дрину“:

„Ја не знам да ли има нека пјесма која ме може тако узбудити као она мелодија „Марша на Дрину, јер све ми се чини да чујем топот оне српске коњице која напредује према Дринни, да чујем онај звук кад се ваде сабље“- говорио је Ћопић.

На Радио Луксембургу ова песма  била је више од десет недеља на првом месту.Занимљиво је да се глумцу Роберту де Ниру допала ова песма у уиталијанској верзији па је својој кћерки дао име Дрина.

Ово дело доживело је 27 разних дискографских издања широм света.

Легат Стевана и Станислава у музеју у Крушевцу

Легат Биничких, оца и сина:Стевана и Станислава, који се налази у Крушевачком музеју, садржи и оригиналну партитуру марша „На Дрину“, на чијој је последњој страни записано: 26.маја 1915.г.у Крагујевцу. Ту су и многе медаље, комплет ордена Светог Саве, Карађорђеа звезда, Албанска споменица, Орден Белог Орла, француски орден Палме, персијски орден Лава и Сунца, турски Османски орден…, али и сведочанство Краљевске српске академије у Нишу…

У родној Јасици годинама се одржава традиционална Музичка манифестација у част Биничког.

Станислав Бинички је слободарство и родољубље српског народа уплео у историјске тактове корачнице и маршева, у родољубиве музичке тонове, успевши да створи јединствено музичко дело са трајном ознаком непристајања на ропство и подаништво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: