Ствара се нација бескорисних људи

Наука и технологија су нам омогућиле много тога, а вештачка интелигенција и роботи преузимају све више послова.

И то је добро.

Наравно.

Али има и лоше стране.

Неки верују да ће то бити позитивна ствар јер ћемо имати више времена ‘за себе’ док роботи раде ствари које данас раде људи, док други страхују од масовне незапослености па чак и претње целом човечанству јер би АИ могла да нас доживи као претњу, због чега би роботи покушали да нас униште. Знате, као у Терминатору.

А један историчар Јувал Ноје Харари чак сматра да се управо ствара нација бескорисних људи. Што је за њега једна од највећих претњи у 21. веку. То су људи који ће због робота и вештачке интелигенције остати без посла (или никада неће моћи да се запосле).

Проблем је што људи неће знати које вештине би требало да стичу, јер би ствари које људи уче и за које се образују могле да постану неважне док напуне 30-40 година.

Харари каже да је намерно употребио реч ‘бескорисни’ мислећи на њихову ‘бескорисност у политичком и економском, а не моралном смислу’.

Ако људи буду били незапослени и не буду имали никакву перспективу, осећаће се безначајно и више неће имати разлог за устајање из кревета, сматра Харари и додаје да би држава тај проблем могла да реши контролишући срећу и задовољство људи путем лекова и виртуалних светова.

Људска раса би због тога могла да се претвори у незапослену гомилу без икаквог циља, која ће дане кратити пијући лекове и носећи кациге за виртуалну реалност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: