• Култура

Студенти србистике из Никшића у Москви говорили о проблемима са којима се српски језик и његови говорници сусрећу у Црној Гори

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Захваљујући несебичној подршци Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и нас петоро студената са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности били смо дио овог важног научног скупа. Сваки дан почињао је радионицама водећих руских србиста, које су биле посвећене улози србистике у савременој науци, али и разноврсним темама из историје и дијалектологије српског језика, док су се као незаобилазна раскршћа у дискусијама, између осталих, јавиле: српско– руске културне везе, националне одлике српске књижевности, етнографске и историјске константе наше борбе за опстанак у периоду ревизије културних парадигми.

Студенти србистике са факултета у Никшићу у Москви

Као што је одраније јавности Црне Горе познато – ми студенти са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности били смо учесници прве научно-практичне школе србистике,,Доминанте српске културе“, од 8. до 13. новембра 2019, у здању МГУ ,,Красновидово“ (Московска област), писала је, за Матицу српску – Друштво чланова у Црној Гори, Шејла Хабибовић.

Пројекат је организовао  Московски државни универзитет М. В. Ломоносов у сарадњи са Филолошким факултетом Државног универзитета у Санкт Петербургу, Институтом за славистику РАН и  Друштвом српско-руског пријатељства ,,Братство“. Студенти и постдипломци из Русије, Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске имали су прилику да чују предавања водећих руских србиста, као и да излажу своје реферате из области српског језика, књижевности и културе… 

За то што смо успјели да будемо дио овог великог научног скупа захвалност прије свега дугујемо Матици српској – Друштву чланова у Црној Гори која нам је пружила и финансијску помоћ, као и нашим професорима од којих смо имали безрезервну подршку. Будући да смо прије одласка моје колеге и ја давали изјаве о нашим очекивањима у Русији, овом приликом бих укратко објаснила да ли су се та очекивања и испунила.

„Када сам, прије одласка у Русију, говорила о својим очекивањима, казала сам како вјерујем да ћу се отуд вратити богатија за једно непоновљиво и прелијепо искуство, са новим сазнањима и познанствима. Заиста је тако и било. Предавања која су одржали професори, као и излагања студената, била су и интересантна, и лијепо осмишљена, и корисна. Свако ко воли српски језик, књижевност, историју и културу, уживао би на овој научно-практичној школи.

Ја заиста јесам, и док сам сједјела у публици приликом туђих излагања, али и када сам се нашла са друге стране и излагала свој рад. Како је тема мог рада била „Континуитет српског језика и српски језик данас у Црној Гори“, велики дио мог излагања односио се на проблеме са којима се српски језик и његови говорници сусрећу у Црној Гори. Иако донекле упознати са језичком ситуацијом у овој држави, испоставило се да ни професори, ни студенти са других универзитета нису могли ни да претпоставе колико је заправо српски језик у Црној Гори угрожен, ко га и како угрожава и чиме су оправдани сви научно неутемељени поступци у вези са преименовањем језика.

То је изазвало велико интересовање и код професора и код студената, па су, по завршетку излагања, услиједила бројна питања и коментари. Пажњу свих присутних и мноштво позитивних реакција покупила су и излагања мојих колега из Никшића (Љубице Симоновић и Балше Вукчевића и Јелене Шаковић и Ане Јаредић) који су се бавили проблемима писма и тумачења Његоша. Да смо заиста успјели да заинтересујемо учеснике ове школе за проблеме у Црној Гори, потврдила нам је и професорица Рајна Драгићевић која нам је упутила честитке и закључила да сви говоре о нашим излагањима.

Наше колеге из Русије показале су се као дивни домаћини и њима дугујемо захвалност за беспрекорну организацију, а заједно са колегама из Бањалуке и Београда, несумњиво су наш боравак учинили и бескрајно занимљивим и лијепим. Након времена предвиђеног за предавања и дискусије, окупљали смо се и скупа пјевали, играли кола, плесали, свирали, рецитовали, гледали филмове…

Неки од њих придружили су нам се и приликом боравка у Москви и, без сумње, уљепшали и тај дио. Иначе, ова посјета била је испуњење мог давног сна да прошетам Црвеним тргом, да видим Кремљ, Бољшој театар и московске храмове, да посјетим Третјаковску галерију и видим иконе Андреја Рубљова и дјела великих руских сликара. Низмјерно срећном ме учинило што сам коначно посјетила земљу великог Гогоља, Достојевског, Толстоја, Булгакова, Мајаковског, Јесењина, Пушкина, Цветајеве, Ахматове и других; земљу богате историје и културе и прелијепог језика„, рекла је Хабибовић.

„Захваљујући несебичној подршци Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори и нас петоро студената са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности били смо дио овог важног научног скупа. Сваки дан почињао је радионицама водећих руских србиста, које су биле посвећене улози србистике у савременој науци, али и разноврсним темама из историје и дијалектологије српског језика, док су се као незаобилазна раскршћа у дискусијама, између осталих, јавиле: српско– руске културне везе, националне одлике српске књижевности, етнографске и историјске константе наше борбе за опстанак у периоду ревизије културних парадигми. Учесници су имали прилику да чују занимљива и интерактивна предавања научника познатих нашој научној и читалачкој јавности, као што је то био случај са Анатолијем Туриловим, једним од највећих зналаца словенског средњовјековног рукописног насљеђа. Међу домаћим предавачима главно мјесто припало је професорици Рајни Драгићевић, тим прије што је она на овом семинару нашим студентима била велики ослонац: показала се издашна у савјетима, топла и професионална у комуникацији, показавши не само свој академски већ и људски интегритет, на чему јој, у најмању руку, и овом приликом можемо рећи – хвала„, казао је за „Дан” Балша Вукчевић.

„Групи студената из Никшића била је част и задовољство упознавати Москву током тродневног боравка у њеном језгру. Све им је ишло наруку – вријеме, људи, дружење, обиласци, мали тренуци који се не заборављају. Но, најважније што остаје након својевсрне екскурзије јесте трајност ове манифестације у будућој перспективи, у којој ће студенти српског језика и књижевности имати прилику да испуне своје снове и осјете словенски дух боравком у пријестоници Русије, али и да се профилишу као научници и људи, кроз научне реферате и познанства са колегама из читавог словенског свијета. Панславизам се на свој начин остварује и оваквим иницијативама, и наша нада јесте да тако и остане„, закључио је Вукчевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: