• Друштво

Стручњаци упозоравају: Лоша контрола нуклеарног отпада у Србији

9 година ‎ Новости

Стручњаци упозоравају на недовољан надзор над радиоактивним материјалом и објектима на територији Србије. Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“ пет година у стању в. д.

Када би неко покушао да упадне у хангаре у Винчи у којима се чува радиоактивни отпад, или уколико би се негде десио некакав инцидент са озраченим материјалом, нико не би могао да испита шта се догодило јер Србија нема ниједног инспектора за нуклеарну сигурност! И нема га годинама, јер се, због мале плате, нико не јавља на конкурс Министарства просвете, науке и технолошког развоја. А да брига о радиоактивном отпаду није приоритет, показује и чињеница да је једино предузеће које брине о њему, ЈП „Нуклеарни објекти Србије“, већ пет година у в. д. стању, јер нема именованог директора.

Последњи, Далибор Арбутина већ је 29 месеци в. д., иако закон каже да је максимум шест месеци, и још толико у изузетним околностима. Иако је августа 2013. расписан конкурс за директора на који се пријавило више кандидата, поступак никад није спроведен до краја, већ је, на крају, поништен 6. фебруара ове године. Формалан разлог за поништавање, после две и по године, била је измена закона, па сада конкурс, уместо Министарства просвете, треба да распише Министарство привреде.

Врхунац немара је то што, према тврдњама проф. др Илије Плећаша, председника надзорног одбора ЈП НОС, али и дела запослених, не ради систем ране најаве нуклеарног акцидента. Кажу, откад је в. д. директора одлучио да измести мерну станицу, очитавања свих параметара се не раде како треба и колико треба. Арбутина, међутим, за „Новости“ тврди да све ради како треба и да је у току пресељење у боље опремљене просторије.

– То што не ради систем ране најаве радијационог акцидента само је један од проблема који се јавио због лоше кадровске политике, тј. неадекватне смене старијих сарадника – тври Плећаш. – Стање са в. д. директора произвело је низ проблема, како у обављању делатности, тако и у међуљудским односима. Неповољно је стање и са ИПА пројектима, који су били од кључног значаја за развој и даљи рад ЈП НОС. Нездраво стање у ЈП НОС је и разлог непријатног случаја, тј. давања отказа једном од шефова сектора, а и подизање приватних тужби на суду против в. д. директора, које су у току.
Арбутина тврди да не постоји ниједна тужба против њега, већ неколико против предузећа.

Последњи ванредни извештај Надзорног одбора о стању у ЈП НОС достављен је Влади 2. 11. 2015. године, али није било реакције. Плећаш упозорава да се ово стање стратешког предузећа мора хитно решити, тако што ће Влада да постави новог в. д. и распише конкурс за директора „који би својим већим стручним знањем и познавањем страног језика“ поправио стање у ЈП. Он каже да очекује позив новог ресорног министра, како би проблеми почели да се решавају.

Спорни услови за директора

Неки од запослених тврди и да Арбутина као машински инжењер не испуњава услове за директора, те да се зато није ни пријавио на конкурс. У време када је именован, 2014. године, то је тврдила и тадашња председница Надзорног одбора проф. др Уранија Козмидис Лубурић.

Арбутина, међутим, тврди да има потребне квалификације, јер је прописано да то буде стручњак из једне од делатности предузећа, а инжењерска струка је управо једна од кључних. Претходно је у овом предузећу пет година био руководилац система квалитета.

А отказ за који проф. Плећаш каже да је споран, а Арбутина да је исправан, уручен је др Желмири Илић, руководиоцу Поликлиничке службе са 33 године стажа. Отказ је, наводи она, добила јер није испоштовала усмену наредбу в.д. директора да не ради послове који су јој у опису радног места и записани у њеном уговору о раду. Она каже да је само радила посао који је као једна од делатности ЈП наведена према оснивачком акту. После отказа 28. јула, дозвољено јој је да, само уз пратњу обезбеђења,а узме своје ствари и сада је, каже, једини незапослени примаријус лекар у Србији.

Арбутина, међутим, објашњава да је отказ дат у складу са законом.

– У ЈП НОС запослени су лекари чији је посао да пруже медицински третман на локацији – у случају повреде или контаминације. Пошто је то, на срећу, посао малог капацитета, лекари су пружали услуге трећим лицима – прегледали запослене на местима с повећаним ризиком. Министарство здравља нам је, међутим, послало допис да немамо права да вршимо прегледе за друге, јер нисмо здравствена установа. Колегиницу сам упозорио да то више не сме да ради и да укидамо ту услугу, али је она наставила, после чега сам потписао њен отказ. У ЈП НОС и даље раде два преостала лекара и две медицинске сестре.

Међутим, лекарка која је остала без посла тврди да је Министарство здравља дописом обавестило Арбутину да мора да се усагласи пословање ЈП са новим Законом о здравственој заштити.

– Он је то одбио да уради, правдајући се лоше протумаченим одлукама Владе, коју није консултовао када је делатност ЈП пренео у приватну клинику – тври Желмира Илић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: