Стрпљиви: На бироу рада дуже од 20 година 372 незапослена
На евиденцији незапослених Завода за запошљавање (333) дуже од 20 година налазе се 372 лица, од чега 145 жена, показују подаци које су Дану доставили из ове установе.
Одговарајући на питање да ли постоји могућност да се за овакве случајеве уведе неки вид накнаде с обзиром на то да сигурно неће бити у прилици да евентуално добију пензију, из Завода су истакли да то није у њиховој надлежности.
Подгоричанка Марина Медојевић тврди да се три деценије узалудно јавља на биро рада. Економиста је по струци, а укључујући приправнички има четири године радног стажа.
Она у изјави за Дан каже и да држава треба дауведе материјалну надокнаду за оне који су годинама незапослени.
“Неки људи по тридесет година чекају на евиденцији Завода и стичу год ине за пензију. Од чега ће они да живе у старости? Прије двије године у ово вријеме директорка Монстата је тврдила да сваки други незапослени не жели да ради. Да ли је заиста тако или статистика нема прави увид у живот људи”, питала је Медојевићева.
Она каже да је много оних који нијесу запослени и који нијесу евидентирани као такви, па немају наду да ће добити посао преко Завода и због тога се не пријављују.
“До појаве короне многи су ишли преко границе, радили неколико мјесеци или година и тако прехрањивали породице. Много њих је радило у такозваној сивој зони. Држава мора као мјеру ублажавања сиромаштва омогућити запошљавање једног члана у породицама у којима нико није запослен. Потребно је субвенционирати послодавце који предност при запошљавању дају породицама у којима нико не ради и самохраним родитељима, уз услов да се ради о ступању у стални радни однос”, казала је Медојевићева.
Никшићанин Владан Шћепановић има 44 године и свега годину радног стажа. Незапослен је и каже да се на биро рада није пријавио одавно, јер је то, према његовим ријечима, потпуно бесмислена институција.
“Треба ли помињати њихова, апсурдна савјетовања и предавања, док наивни вјерују и надају се, на њиховим мјестима већ раде ДПС кадрови. За ову и све остале тврдње, имам доказе на личном и примјерима из своје породице, као и хиљада неподобних, који су доживјели сличну неправду и дискриминацију”, тврди Шћепановић.
Додаје да је повремено радио углавном сезонске послове, обично послове обезбјеђења.
“Стаж је најбоља представа могућности мог запослења. Заједно са супругом и нашом дјецом у једном периоду, пуних осам година, били смо без посла и било каквих примања од државе. Живјели смо од задуживања и одлазака у иностранство, некад и два пута годишње”, испричао је Шћепановић.
Као главни проблем за запослење, Шћепановић истиче експонирање у борби против бивше власти. Он каже и да нема никакву надокнаду од државе.
“Као и хиљаде других не постојим у евиденцијама. Када се говори о било којој структури друштва, захваљујући прошлој власти, моја породица и ја као ни хиљаде сличних не постојимо. Што се тиче одлазака у иностранство, који су носили високи ризик у сваком смислу, на сами императив одласка, увијек су били тешки. Говорим без имало патетике, често сам одлазио без новца и остављао породицу без новца, а само одвајање је било неприродно и уједно најтежи дио ове приче. Ипак, остали смо сложни и одлучни у борби за правду”, наводи Шћепановић.
У ништа бољој ситуацији не налази се ни Ј.П., која је жељела да остане анонимна (име познато редакцији), а која се на евиденцији Завода, са мањим, спорадичним прекидима, налази од 1990. године.
“У међувремену сам стекла и факултетску диплому, тачније 1993. године. Укупно имам око пет година радног стажа”, наводи она.
Она, такође, истиче да, колико год звучало чудно, није тражила посао ван струке.
“Коментари и изјаве да посла има, али људи неће да раде, језиво су иронични. Реално гледано, очекивати од неког ко се школовао за професора, правника или економисту да оде да ради као перач суђа, исто је као и очекивати од аутомеханичара да изврши операцију слијепог цријева или донесе пресуду”, закључила је она.
Марина Медојевић истиче да незапослени немају помоћ од државе, уколико нијесу корисници социјалне помоћи.
“Постоји много разлога због којих неко не може бити корисник социјале, потребно је да немате ништа да 6и добили „ништа”, односно малу социјалну помоћ. Дјеца незапослених уколико нијесу корисници социјале немају дјечји додатак, имају га само они и то неприхватљивих 24 еура по дјетету и може да га добије само троје дјеце у породици. Та дјеца немају ни бесплатне књиге нити вртић. Та дјеца су за систем социјалне заштите непостојећа”, истиче Медојевићева.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nisam mislio na VAS bracu nasu..da je srece Vi bi ste bili svoji na svome…Mislio sam na SIRIJCE i razne iz treceg svijeta…VI ste MOJA BRACA NAPACENA!!!
Од јуна 2002. г. на бироу, после неког времена пребацили ме на пасивно кад сам родила треће дијете јер „сад неко вријеме и нећете моћи да радите“- кад је требало да остварим право на накнаду за мајке, нисам је добила јер ми је фалило тачно мјесец дана за услов од 15 година на бироу. Дјеца нису имала право на дјечији додатак. Одустала сам од тражења посла јер приватници тешко да хоће да запосле жену са малом дјецом, а државни посао знам да никад не бих добила. Вјероватно су ме избрисали са евиденције, тако да нећу добити ни најављених 100 евра. Ако уведу дјечји додатак – моји су сад старији од 15 година и неће имати право. И ја сам старија и не знам ко би хтио да запосли мене умјесто неког млађег. Неко „извиси“ и овако и онако.
Tako je SCEPO DOBRI moj bolje nas je GETEBORG primio nego nasa CG….Borili smo se za ove na vlast a sada ne zasluzujemo ni 100 eura pomoci jer su nas neki sluzbenici DPS-a izbrisali jer „ne trazimo“ posao a mogli smo ga naci samo da smo izdali SEBE druze moj….!!!!SRAMOTA bolji status imaju „izbjeglice“ od nas…..Pozajmicu 200 e ka po obicaju da uplatim ovoj „nasoj“novoj vladi u ime mene i mog BRATA da pomognu nekog DPS-ovca preletaca,MI ne postojimo!!!!!
Nedoviću,sramotno je što spominjete „izbjeglice“! Da vas upoznam,ljudi koji su došli zbog agresije NATO pakta,ni zbog koga drugog,u svoju zemlju Crnu Goru,jer smo gotovo svi potomci najboljih crnogorskih familija k čiji su preci zbog zasluga u oslobodjenju Metohije,dobili tamo zemlju,nemaju nikakva prava u Crnoj Gori,pravni status,koji nam je „nametnula“ bivsa vlast“ onemogucava nam da se bilo gdje zaposlimo i koristimo bilo kakva prava,a decenijama zivimo ovdje i neki od nas su bili najbolji studenti na sviojim fakultetima ! Sramota je ovo što pisete !
Metohijac..vise bih volio da ti se obratim po imenu i prezimenu BRATE SRBINE…Ja iza svojih rijeci stojim..i ne zelim da mislim da si ZLONAMJERAN..jer vrlo dobro sam mislio na SIRIJCE,AVGANISTANCE itd…
Nepravda ,nepravda i samo nepravda
Isti je slucaj i kod mene,na celu mi pise Srbin pa se nisam nikada uspijevao zaposliti i ako sam od juna 2000god na birou rada