Строги критеријуми за кандидате за чланове Тужилачког савјета

Званични Нацрт измјена и допуна закона о државном тужилаштву данас је послат свим заинтересованим странама уз позив за јавну расправу која ће бити одржана у понедјељак.

Из Кабинета потпредсједника Владе речено je да је Нацрт усаглашен са свим партијама већине и послат је тужилаштву, партијама, НВО, медијима, Удружењу правника…

„Разлози за доношење овог закона произилазе из потребе унапријеђења резултата рада Тужилачког савјета, али и комплетног Државног тужилаштва, који се директно одражавају на функционисање државно-тужилачке организације, али и на испуњење услова неопходних за приступање Црне Горе Европској унији„, пише у Нацрту.

Нацрт је донекле измијењен у односу на онај који су “Вијести” раније објавиле, али је суштиина остала иста. То је хитан избор новог Тужилачког савјета, гдје тужиоци И угледни правници имају једнак број чланова, а превагу у доношењу одлука има глас министра правде.

Актуелни Тужилачки савјет није, како је оцијењено у Нацрту, показао проактиван и ефикасан приступ у остварењу задатих циљева.

„Наиме, поступак именовања 11 руководилаца државних тужилаштава, који је започет још 2019. године, до данас није окончан. Тек у децембру 2020. године, Тужилачки савјет је оцијенио да пријављени кандидати не испуњавају услове иако је од њиховог пријављивања протекло скоро годину дана. Овакво поступање имало је за циљ да је значајан дио тужилачке мреже у в.д. стању дуже од годину дана, сто има негативне посљедице на функционисање тужилаштва и остваривање законских надлежности„, наводи се у Нацрту.

Како се додаје, поступак оцјењивања државних тужилаца који је спровео Тужилачки савјет у супротности је са општом сврхом процеса оцјењивања због чињенице да су сви оцјењивани тужиоци добили одличну оцјену.

„Ове околности нотиране су у и у извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2020. годину. Наведени разлози оправдавају намјеру да се измијени Закон о Државном тужилаштву, на начин како је предложено, што треба да допринесе, измеду осталог, бржем испуњавању услова за приступање Црне Горе ЕУ„, пише у Нацрту.

Додаје се да се приликом израде овог закона посебно водило рачуна о Мишљењу Венецијанске комисије од 22. марта 2021. године.

Предлагачи су оцијенили да тужиоци, кроз улогу и значај Врховног државног тужилаштва имају и даље доминантан положај у Тужилачком савјету, међутим овим измјенама се омогућава лакше функционисање цијелог система, а што је посебно значајно, отвара се простор за много конкретнију и ефективнију могућност утврђивања одговорности.

„У вези са измјенама састава Тужилачког савјета, према којем би се број угледних правника које бира парламент повећао на пет, а број државних тужилаца које бира општа сједница државних тужилаца смањио на четири, није у супротности са европским стандардима (став 35 Мишљења Венецијанске комисије, број 1025/2021 од 22. марта 2021. године). Имајући у виду да је задатак Тужилачког савјета да обезбјеђује самосталност државног тужилаштва од политичких и других утицаја, изостанак одговарајућих гаранција његове самосталности представља значајан пропуст. Управо у циљу деполитизације Тужилачког савјета предложени су строги критеријуми за кандидате за чланове Тужилачког савјета. Чланом 2 став 3 прописано је да чланови Тужилачког савјета из реда државних тужилаца не могу бити особе које су у блиском крвном и другом сродству са представницима извршне и законодавне власти, као и предсједника државе„, пише у образложењу Нацрта.

Полазећи од чињенице да су представници извршне власти из владајуће већине, а да су у законодавној власти заступљени и представници већине и опозиције, на овај начин се, како је објашњено, из чланства у Тужилачком савјету искључују тужиоци чија би независност, непристрасност и професионалност могла бити доведена у питање оваквим везама.

„Оцјењујући потребним да се отклони свака могућност политичке опструкције проглашења изабраног састава Тужилачког савјета, чланом 2 став 5 је прописано да предсједник Скупштине Црне Горе јесте адекватан избор за отклањање потенцијалног ризика, који је препознат и у ставу 39 Мишљења Венецијанске комисије (број 785/2014 од 25. новембра 2014. године). У члану 2 ставовима 1 и 2 се прописани број кандидата из реда државних тужилаца и реда угледних правника за чланство у Тужилачком савјету, усклађује са новом композицијом Тужилачког савјета. У члану 3 врши се усклађивања броја кандидата у складу са измјенама из члана 2 овог предлога. Посебан фокус реформи је представљен кроз строге критеријуме за потенцијалне кандидате из реда угледних правника за мјесто у Тужилачком савјету у члану 4 став 1„, наводи се у тексту.

Додаје са да узимајући у обзир оправдану забринутост које је Венецијанска комисија у свом Мишљењу од 22. марта 2021. године истакла, да би измјеном састава Тужилачког савјета у корист угледних правника могло доћи до непримјереног ризика од политизације, прописане одредбе су усмјерене управо на спрјечавање ток ризика.

Предлагачи објашњавају да је новим одредбама прописано да чланови Тужилачког савјета из реда угледних правника не могу бити брачни или ванбрачни супружник или сродник посланика, члана Владе и предсједника Црне Горе или особа коју бира, именује или поставља Скупштина, предсједник Црне Горе или Влада.

„Такође, онемогућено је да кандидати буду чланови или функционери политичких партија, или лица која су обављала функцију члана владе, посланика или одборника у последњих 5 година. Додатно ограничење је и у односу на бивше државне тужиоце који не могу бити кандидовани за члана Тужилачког савјета из реда угледних правника. Тиме се обезбјеђује деполитизација састава, односно обезбјеђује састав Тужилачког савјета који не оставља сумњу у способност његових чланова да обезбиједе да се послови државног тужилаштва не врше ни под чијим утицајем и да се функција државног тужиоца врши “непристрасно и објективно, сходно приниципима законитости и једнакости пред законом” (чл. 3 и 4 Закона)„, пише у образложењу.

Парламентарна већина, како се додаје, прави дистинкцију од постојећег система избора угледних правника, гарантујући у највећој могућој мјери независност и непристрасност кандидата у односу на све политичке субјекте, како тренутне парламентарне већине тако и опозиције.

„Крајњи циљ је постизање највећег могућег консензуса од стране Скупштине у односу на угледне правнике у Тужилачком савјету. Важеће рјешење је давало могућност тренутној парламентарној већини да након истека мандата постојећих чланова Тужилачког савјета из реда угледних правника изабере политички блиске кандидате и на тај начин утиче на рад будућег састава Тужилачког савјета. Ипак, посвећени идеји деполитизације Тужилачког савјета и стварања новог курса у раду овог органа, који би повећао повјерење јавности цјелокупном државном тужилаштву, а у коначном био прихватљив и за представнике опозиције, наведеним предлогом парламентарна већина подстиче независност и самосталност Тужилачког савјета„, објашњено је у образложењу.

У члану 4 ставовима 4 и 5, како се наводи, у мањој мјери је модификован поступак избора чланова Тужилачког савјета из реда угледним правника у односу на одређене рокове.

Измјенама из члана 5 овог предлога прописује се могућност утицаја других чланова Тужилачког савјета, осим предсједника, да кандидују и обезбиједе проходност одређених тема за које сматрају да их је неопходно разматрати на Тужилачком савјету.

„Тужилачки савјет као колективни орган мора имати ову могућност, јер би у супротном дневни ред и само заказивање сједнице искључиво зависило од предсједника. Измјенама у члану 6 се регулише питање вршиоца дужности врховног државног тужиоца. У Мишљењу Венецијанске комисије број 1025/2021 од 22. марта 2021. године (ставови 49-53) наводи се да је продужавање мандата тренутног врховног државног тужиоца, као вршиоца дужности, очигледно рјешење до избора новог. Предложеним измјенама се дефинише да за вршиоца дужности врховног државног тужиоца може бити одређено лице које испуњава услове из члана 43 овог закона. На овај начин, измијењено је тренутно рјешење које је прописивало да вршилац дужности може бити само неко из реда врховних државних тужилаца, ширећи на тај начин број потенцијалних кандидата, уз заржавање високих критеријума стручности„, пише у тексту.

На овај начин се, како је објашњено, обезбјеђује несметан рад државног тужилаштва, до избора новог врховног државног тужиоца.

„Такође, ограничавањем трајања мандата на 8 мјесеци, без могућности поновног избора, усвајају се примједбе из Мишљења Венецијанске комисије (став 52) о могућем ‘заобилажењу’ уставних одредби које дефинишу избор врховног државног тужиоца. Истовремено се осигурава несметан континуитет рада Врховног државног тужилаштва до постизања Уставом прописане квалификоване већине за избор врховног државног тужиоца. Наведене измјене из члана 8 овог предлога имале су посебно у виду изнесено Мишљење Венецијанске комисије (став 54). Предложеном измјеном у члану 8 додатно се утврђује нови основ који се може сматрати нестручним и несавјесним обављањем тужилачке функције што претпоставља чињење тежег дисциплинског прекршаја већ прописано важећим законом, са посебним освртом на заштиту угледа и интегритета државног тужилаштва као органа„, наведено је у Нацрту.

Ријеч је, како се додаје, о квалификованим облицима већ прописаних тежих дисциплинских прекршаја.

Објашњава се да државно тужилаштво као самосталан орган чија је главна функција гоњење починилаца кривичних дјела у име државе, мора имати такав углед у друштву и повјерење грађана који не смије бити нарушен несавјесним и нестручним обављањем тужилачке функције од стране државних тужилаца.

„Само државно тужилаштво у које друштво има потпуно повјерење, може остварити своју Уставом дефинисану функцију, а ова одредба има за циљ управо омогућавање да повјерење у државно тужилаштво остане заштићено„, пише у Нацрту.

Измјенама из члана 9 овог предлога обезбјеђује се компететивност и даје могућност Тужилачком савјету да бира дисциплинског тужиоца између два кандидата из реда државних тужилаца, и замјеника дисциплинског тужиоца између два кандидата из реда државних тужилаца што појачава интегритет изабраног дисциплинског тужиоца и његовог замјеника.

„Чланом 10 је предвиђена мања прекомпозиција у саставу дисциплинског вијећа. Дисциплински тужилац и његов замјеник надлежни су да воде дисциплински поступак, као и да предузимају све радње у циљу утврђивања дисциплиске одговорности, у складу са надлежностима. Имајући у виду наведено, оправдано је да се састав дисциплинског вијећа измијени на предложени начин, како би се избјегао додатни корпоративизам. Како се дисциплински тужилац и његов замјеник бирају се из реда државних тужилаца, састав дисциплинског вијећа мора да гарантује већу инклузију чланова Тужилачког савјета из реда угледних правника, као гарант непристрасног одлучивања о дисциплинској одговорности државних тужилаца“, пише у образложењу.

Чланом 11 се прописује могућност да поред руководиоца непосредно вишег државог тужилаштва, врховног државног тужиоца и министра правде, право на подношење предлога за разрјешење руководиоца државног тужилаштва има и најмање три члана Тужилачког савјета.

Овим измјенама се, сматрају предлагачи, додатно јача контролна функција Тужилачког савјета, на начин што се квалификованом броју чланова Тужилачког савјета даје могућност да предложе разрјешење руководиоца државног тужилаштва, ако постоји законски основ за то.

„Чланом 12 ставом 1 ближе се дефинишу надлежна радна тијела Скупштине којима врховни државни тужилац и главни специјални тужилац достављају своје извјештаје и у раду чијих сједница су дужни да учествују на њихов позив. Чланом 12 у ставу 2 се прописује могућност Скупштини, односно надлежном радном тијелу да на извјештај о раду врховног државног тужиоца и главног специјалног тужиоца достави мишљење, оцјене, предлоге и препоруке Тужилачком савјету и министру правде, на који начин могу указати на одређене примједбе или сугестије у раду врховног државног тужиоца, односно главног специјалног тужиоца„, пише у Нацрту.

Прелазним и завршним одредбама се, како се додаје, омогућава спровођење предметних измјена Закона о Државном тужилаштву.

„Ове одредбе обезбјеђују континуитет рада Државног тужилаштва и Тужилачког савјета без прекида, након усвајања измјена, и са јасно прописаним роковима. У Мишљењу Венецијанске комисије се разматра питање мандата тренутних чланова Тужилачког савјета, у случају законодавне промјене састава Тужилачког савјета“, наводи се у Нацрту.

Додаје се да строги критеријуми који су прописани за нове чланове Тужилачког савјета, а посебно чланове из реда угледних правника, не оправдавају даље трајање мандата постојећих чланова Тужилачког савјета.

„Посебно је цијењена и околност да је ријеч о лицима чије професионално основно занимање није чланство у Тужилачком савјету. Увођење одредби које спрјечавају сукоб интереса и ограничавају политички утицај на чланове Тужилачког савјета, доводе до парадокса у ком би бар један од тренутних чланова Тужилачког савјета настављао да обавља дужност члана Савјета још 18 мјесеци, притом неиспуњавајући услове за избор за чланство у Тужилачком савјету у складу са овим предлогом. Такође, водећи се духом правног система Црне Горе, увођењем системских измјена у начин функционисања одређеног органа, у којем се мијењају његова овлашћења и стастав, усвајањем нових законских норми нужно је прекинути мандат постојећем тијелу. Наиме, уважавајући постојеће околности, укиључујући и досадашњи начин рада и допринос чланова Тужилачког савјета у афирмацији одговорности и професионализма тужилаштва, преовладавајући је јавни интерес да се на нивоу државно-тужилачке организације изаберу нови представници као и нови угледни правници„, пише у Нацрту.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: