ИН4С

ИН4С портал

Стоп за “Јасеновац”: Одговор министра на оптужбе за цензуру

фото: танјуг

Потребне су додатне оцене и релевантне рецензије српских историчара који се темом геноцида над Србима у НДХ баве дуже него Иво Голдштајн да би се његово дело „Јасеновац“ уклопило у критеријуме по којима се бирају књиге које су вредне и представљају допринос култури и науци, саопштено је из Министарства културе.

Саопштење Министарства културе достављено агенцијама уследило је након полемика покренутих у јавности пошто су са овогодишње листе за откуп публикација за јавне библиотеке избачене три историографске књиге: “Јасеновац” Ива Голдштајна (Академска књига), “Митови српске историје” Дејана Ристића (“Вукотић медиа”) и “Етничко чишћење” Владимира Петровића (“Архипелаг”). У медијима се тим поводом огласио и историчар Иво Голдштајн и, говорећи о одлуци да се његова књига избаци са листе, оценио је да би сваком “неоптерећеном читаоцу” морало да буде јасно да она није “утемељена на доброј културној политици”, те да би једини проблем са откупом могао да буде његова тврдња да је у Јасеновцу страдало мање од 700.000 људи, што је бројка прихваћена у делу српске јавности.

Реагујући на изјаве Голдштајна и оцењујући да се историчар “на злонамеран начин бави резултатима Конкурса за откуп публикација за библиотеке за 2020. годину”, Министарство је оценило да Голдштајново “откриће” о броју жртава у Јасеновцу “немалом броју стручњака личи на историјски ревизионизам”, преноси Нова.рс.

За то је потребно и време да би се таква ингениозна открића историјски поузданије доказивала, пре него што Министарство културе и информисања Србије парама грађана ове земље то дело препоручује и купује библиотекама у Србији. Ако у наредним годинама и бројније рецензије еминентних српских стручњака и историјска наука у целини дају за право чудним Голдштајновим тезама, онда неће бити препрека ни за откуп и финансирање. Голдштајну понављамо старо питање и додајемо ново, будући да је одбио да одговори на оно што сигурно зна живећи и радећи у Хрватској, а то је колико књига српских историчара које се баве темама геноцида над српским народом у НДХ, Јасеновцем или ‘Олујом’ су објавили хрватски издавачи. Колико их се налази у излозима хрватских књижара, као што се његова налази у излозима српских? Колико таквих наслова је за хрватске библиотеке препоручило и откупило Министарство културе Хрватске? Колико примерака Голдштајнове књиге ‘Јасеновац’ је откупило поменуто хрватско министарство, наводи се у саопштењу.

У саопштењу Министарства прозвани су и “Академска књига“, као издавач ове књиге у Србији, као и писац Миљенко Јерговић.

Голдштајнов српски издавач, и сам Голдштајн и љубитељи његовог погледа на историју Покоља у тзв. НДХ и Миљенко Јерговић, за кога уз шепурење Голдштајн тврди да је славословио делу ‘Јасеновац’, могу читав тираж књиге или колико год желе примерака, поклонити српским библиотекама. Министарство културе ће ипак, водећи рачуна о принципима српске културне политике и о својим формалним и моралним обавезама, неко време сачекати са таквом одлуком, све док озбиљна историјска наука и методолошки исправна и проверена истраживања пакла на земљи званог ‘Јасеновац’, на поузданији начин од тренутно постојећег, не процене вредност овог Голдштајновог дела”, наводи се у саопштењу Министарства.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Стоп за “Јасеновац”: Одговор министра на оптужбе за цензуру

  1. Glavni razlog zbog koga ću zauvijek komuniste smatrati najvećim istorijskim otpadom mog naroda je odnos prema žrtvama posle 2 sv. rata. Umjesto da ih dostojno sahrane oni su betonom pečatirali razna stratišta i zataškavali pa danas daju priliku raznim revizionistima da kalkulišu da li su se te stvari uopšte desile. Šta reći o čašćavanju susjeda sa svojom teritorijom i smišljanje novih naroda na svom narodnom biću. Kod nas u Crnoj Gori je vlast bila na otvaranju spomen groblja njemačkim nacistima koji su napravili genocid nad našim narodom a nešto ne znam da li su se ijedne godine sjetili da odu do Pive i posjete mjesto genocida.

    13

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *