Столтенберг: У Београду сам се осећао као код куће

Норвешки дипломата Торвалд Столтенберг, који је недавно добио титулу почасног грађанина Београда, каже да једва чека да поново дође у главни град Србије и једе ћевапе.„Преговори о миру на Балкану су ми били најтежи у каријери“.

Торвалд Столтенберг је добро познато име у светској дипломатији. А и ми га добро знамо. Норвежанин је недавно добио титулу почасног грађанина Београда. За главни град Србије одавно је везан. Први пут је дошао 60-их година прошлог века, а у Београду му је одрастао син, Јенс, који је сада генерални секретар НАТО-а.

Научимо нешто од Норвежана

„Ова титула чини ме веома поносним и срећним. Морам да кажем да то што сам проглашен за почасног грађанина Београда, није променила мој однос према овом граду – увек сам се у Београду осећао као код куће“, рекао је Столтенберг у интервјуу за сајт Амбасаде Краљевине Норвешке у Србији.

Присетио се свог првог доласка у Београд.

„Било је то 1961. године, када сам постављен за првог секретара Амбасаде Норвешке у тадашњој Југославији. Београд је тада био другачији. Није било много аутомобила на улицама, улице су биле у прилично лошем стању, није било ни аутопута. Али, ја и моја породица смо заволели Београд. Деца су волела да их водимо на Калемегдан. Сећам се и мале посластичарнице, био је одличан сладолед“, каже 84-годишњи Торвалд Столтенберг.

Гледајући како се Београд развијао, упоредо је видео и како се негују односи Србије и Норвешке, који су били пријатељски одавно, а поготово за време Другог светског рата.

Торвалд Столтенберг ће у новијој историји бити упамћен и по улози коју је, као високи представник УН-а, имао у преговорима о упостављању мира на Балкану 90-их година.

У својој књизи „Све је у људима“, описао је тешкоће са којима се суочавао и о дубоким проблемима на које је наилазио током преговора.

„Био сам мировни преговарач у разним деловима света, али тамо су главни актери били заинтересовани за преговоре. Али, овде на Балкану, нисам био уверен да ти главни актери заиста желе да преговарају. Више су били заинтересовани да добију рат„, присећа се норвешки дипломата.

Један од највећих проблема са којима се суочавао током мировних преговора на Балкану био је тај што преговарачи, односно стране у сукобу нису умеле да ћуте!

„Чинило ми се да сви знају све, сваки детаљ. Чим би једна страна била незадовољна одређеним предлозима и решењима, одмах би цела јавност сазнала за то. Онда би нам било потребно неколико недеља да поново успоставимо поверење међу странама у преговорима“, рекао је Столтенберг, кога су често прозивали и „просрпски“ настројеним преговарачем.

Према његовој оцени, најбољи рецепт да Балкан остане миран јесте да се укључи у ЕУ, наводећи пример како су скандинавске земље радиле по сличном моделу који је довео до тога да вишевеоквне размирице међу тим земљама коначно буду стављене на страну.

„Када све земље Балкана постану чланице ЕУ биће то значајан корак за стабилност региона, али важно и за ЕУ. Такође, то ће повећати економску стабилност“, оценио је норвешки дипломата.

Столтенберг се радује што ће на јесен поново доћи у Београд, што ће се видети са старим пријатељима, али и поново јести ћевапе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: