Stojbino srpska: Noćna vizija na Kosovu

Antologiju pesama o Kosovu uređuje Milica Kralj

NOĆNA VIZIJA NA KOSOVU

Gluvo, mrtvo doba. Sja mesec s visine.
Razbojište spava u krilu tišine.
Tu cvet ne miriše, potok ne žubori,
Ni vesela ptičja pesma se ne ori.
Kao da su vojske, kad su tudi pale,
I veru i nadu sobom zatrpale,
I sledile život u paklenoj studi,
Da se više nikad, nikad ne probudi…

Al` u toj tišini, oprezno, bez glasa,
Što se to potajno kroz tamu belasa?
Tiho, kao guja, kroz noć se prokrada,
To je pastir mladi kraj beloga stada,
On bludi sumoran, oborene glave,
Po krvavom groblju Srbinove slave,
I s zanosom bujnim , punim sveta žara,
Vaskrsava dane iz vremena stara,
Gleda sablje bojne, strele i mizdrake,
Pozlaćene toke i dične junake;
Zaigra mu srce pa u duši snuje
Kao da se opet časak približuje.
I jest!Klik se začu! Da l ` je varka samo?
„Još jedanput, braćo, da carstvo ne damo!
Stežite pancire!Konje osedlajte!
Vitezi!Junaci! Drž` te se! Ustajte!“
I tad, k`o da svetu sud gospodnji stiže,
Težak neki ropot iz zemlje se diže.
Noć uzdrhta…Mesec ugasnu u tami.
Grobovi se mračni otvoriše sami.
Digoše se borci, izginuli davno,
I ožive Zvečan i Kosovo ravno.
I oružje zveknu…usred ognja živa
Poneše se vojske k`o dva strašna diva.
Potrese se zemlja od sile i besa,

Prolomi se grozno jauk do nebesa.
I opet se kruna Lazareva smrvi,
I opet se Murat okupa u krvi.
I sve se zamrači…Avaj, srpski jade!…
Vuk se opet javi – i sve opet pade…

Gluvo mrtvo doba. Mesec sja s visine.
Razbojište spava u krilu tišine.
Tu cvet ne miriše, potok ne žubori,
Ni vesela ptičja graja se ne ori.
Kao da su vojske, kad su tudi pale,
I veru i nadu sobom zatrpale,
I sledile život upaklenoj studi,
Da se više nikad, nikad ne probudi…

(1902)
Vojislav Ilić Mlađi
(1877-1945)

Pročitajte još:

Tetar fest: Ruski teatar izveo „Malograđane“