Што треба да знаш, ту је!
1 min read
о. Дарко Ристов Ђого
Пише: о. Дарко Ристов Ђого (унук Којов)
Можда најмање истинит тачан податак о мени јесте онај да сам рођен у Сарајеву. Свакако, тачан је: тако пише у књигама матичним. Не стидим се мога града, али га одавно не посјећујем. Дуга је то прича. Но можда би тачније било рећи да ме родио ђед Којо, очев отац. Рођен сам у његовим гуслама. Дакле: на Вучјем Долу и Граховцу. На епици и етици. На оном моменту када се ђед Којо Ристов Ђого, отац Риста Којовог Ђога и ђед Дарка Ристовог Ђога врати из смјене у ГРАСу и остави кондуктерско-возачко тегет одијело. Сједне да руча, поглади бркове и „навије“ Ђорђија Копривицу. Или неког друог Хомера српског рода. Да јечи. Да се зна. Да се памти.
– Ђеде, може ли нешто друго? Питамо ми.
– Шта друго? Шта ће ти друго? Што треба да знаш, ту је.
Што треба да знам, вели, ту је. Српство је тада значило: поуздање, сигурност, сазнање да си свој на своме. И заувијек ми је то остало. Црна Гора – та идеја и идеал, љубав и бол нас Херцеговаца била је метафора једног стаменог става. Можда смо прегонили. Можда жељели да је она оно што не може бити – непрекидна стијена, без колебања и промјене. И остала ми је таква, и када ме је све још дуго упућивало да ствари не стоје тако. Било је у тој ђедовој љубави оне херцеговачке наивности коју научно прецизно сецира Будо Алексић у својом радовима. Било оног повјерења које ништа – па ни мање хвални поступци цетињске, онда још сасвим српске власти – нису пољуљали. Било поуздање да Црна Гора припада Српству само онолико колико је постојана и несавитљива. Стамена и иста!
Јер Исти је Онај који је Истина. Промјена и савитљивости има код онога који је непрекидни промјенитељ људских жеља и мишљења…
**
– Шта је то тамо, оче Дарко?
Порука не мало. Мимо мојих утисака. Мимо нешто дана. Мимо нешто литија. Мимо нешто служења.
– Ви се крећете међу нашим народом у Црној Гори. Више сте тамо него овдје. И када сте овдје нисте овдје. Шта је то тамо?
Гледам у телефон. Шта да кажем? Гледам у поруке само једног пријатеља (а гдје су сви други? Гдје они који јесу Србљи? Гдје они који су то, али да се не зна? Гдје они који су то по језику, али их је пасош омађијао?) И како да их сажмем?
„Не брини се, драги брате, све ће бити добро. Још који дан – ето Пасхе и потписаће се Темељни уговор и све за шта ти срце стрепи и за шта ме сада питаш, биће прошлост. Добро је све. Имај повјерења.“
„Зашто толико страхујеш? Зашто непрекидно питаш? Мање пиши – непријатно је твоје писање. И за нас не брини. Ево, чим се изабере Митрополит – ако се изабере јер Београд прави сталне опструкције (знаш да нам они не желе добро!) биће потписан Темељни уговор. Пусти нас мало на миру. Не прија већ твоја брига. Дођи да живиш овдје.“
„Драги брате Дарко. Опет питаш за ситуацију овдје – као да је не знаш и сам. Не брини се. Само да Влада опстане. Темељни уговор ће бити. УРА га не жели, ни Амбасаде. А све од њих зависи. Знаш да није лако. Деценијама се градило наопако. Није толико ни важан ТУ. Само да опстане Влада. Без ње смо пропали. Не треба таласати. Молим те. Мање пиши. Или мекше.“
„Чуо сам, брате, да се препоручујеш Београду, па зато пишеш. Зар си се и ти продао за парохију у Београду? За професуру? Не пиши и не брини. Овдје је све у реду. Чуо сам и да хоћеш да дођеш овдје. Имамо и ми овдје свештеника. Нека те ту. И мање пиши. Јави ће ти се НН. Ако можеш, помози му за дом. Поздрав.“
„Оче мили. Све је у реду овдје. Превише бринеш и пишеш. Пиши мало о Додику и Вучићу. Никад ниси о њима толико бринуо.“
*
И шта рећи? Како сажети дан? У ком правцу то иде?
Савременике човјек и може оставити на чекању. Може бар мало одгодити одговор. Но: шта рећи бркатом ђеду Коју чије лице свакако гледа у мене сваки пут када погледам у огледало, сваки пут када се навече помолим Христу? За његову љубав се ишло и иде се, тамо гдје Српство и даље одређује сваки уздах, тамо гдје нема преваре, гдје нема двоумљења, гдје нема комформизма. Тамо гдје нема компромиса са стварношћу јер је бескомпромисност и неприлагодљивост једино што епски пјесник пјева као вриједно памћења – све остало није вриједно памћења.
Шта да му кажем? Да је врхунско умијеће сањане Црне Горе – вазалноство? Да је „МОРАОЕ“ или „тако хоће амбасаде“ или „не да УРА“ све што има да се каже?
У реду. Ви вашим ђедовима реците то.
Ја моме не могу.
Ваља и мени. Пред Христа. Пред Милоша. Пред Његоша. Пред Риста. Пред Која. Пред сина му Риста.
Не могу да им се правдам са „мора тако“.
Ми смо живјели и умирали да не мора.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
…«у име ђеда и сина…»
(од ономад)
О ђед(овима),
Код Срба је Црква стројитељ и Државе и Цркве.
(Тако да, ако поштено не лажући (сами) себе погледамо, Милу је познат и биолошки и «на царство» отац, отуд. )
#
Кад је (у истом) у питању М н о ж и н а — то значи (је показатељ) да су људи чачкали.
О д а в н о — р(иј)еч је која ту паше. Све има свој ток. Старији људи (ток) знају. Ј а с н о.
(У оквиру (реченог) тока иде и референдум (државе) и самосталност (цркве). )
Назив следствене појаве је «домино ефекат» (bjrm,mn,srb,rh,rs,bih,boca,her,vojv,ban…) — не би(х)смо,
«не знам да пливам али могу да донесем потврду да знам»
Како ствари стварно стоје са ћагама и титулама пров(ј)ерити код Жељка Жугића Которанина. Мора код њега.
Нити може да се плива на потврду, нити се може сад (или била) издати баш таква (потврда).
Потонути се може и без потврде. Само ако се потрудиш довољно јако. Ево, баш овако.
Службено. У служби Лажи.
Избори, трафика, … то је већ други, трећи ниво.
#
Свети нам Сава није «сајбер водио» Народ.
Професор би, поред условно неуких (неспорно) могао поменути и условно «уке» у истом слову.(uU)
Кад (не би био у конфликту интереса) би хтио .
Титуле и називи су често у појмовном нескладу са стањем ствари (и стварним садржајем код) некога или нечега (уз / на чему су), и опет, нешто што више доводи у заблуду него разјашњава (с ким или) са чим имамо посла.
Као академија (фризерска) или ректор (Г. Перовић.). Или крупније или старије.
Понешто у ходу изненади (и Крсном). То нам говори да (ни)је све (од) до људи.
А Бог л(иј)ечи
Слава Богу
Molim te oce vise pisi!! Ovo dva-tri puta sedmicno je ispod svake mere…Ali, molim te!
Bravo, oce Darko! Zna nas narod ko je bio Vas otac Risto, cast je biti njegov potomak!
Bogu se molimo da raspolucena Crna Gora nadje sebe. Sve bude i prodje, pa proci ce i EU vrijednosti i Nato i SAD i „demokratija“, i ostavice nazalost, mnoge nase Srbe medju nesrbima. Za veijeme rata Republika Srpska je bila sama (protiv svih) ne zato sto je htjela i voljela, nego sto je morala. I hvala Bogu zivome, odbranismo se od klanja i bacanja u jame – pretekosmo. Ima tvrde vjere i u CG, gusene i sapatom ispricane ali vjere! Sve ce biti i proci, a nasa Crkva ce prezivjeti. Neka je Bog u pomoc!
Mi smo kao biraci htjeli covjeka koji bi objedinio sve na zajednickoj listi. Iz nekih krugova MCP SPC predlozili su nama nepoznatog Zdravka Krivokapica. Mi smo im vjerovali. Ocigledno je da je imenovani potpuni promasaj. Zato molimo one koji su ga predlozili da preuzmu odgovornost i pomognu u resavanju ove vise nego nepodnosljive situacije. Sigurna sam da premijer nece potpisati TU. Ne bar sa nazivom SPC. Mora se hitno nesto uraditi.
„Ako je Bog na prvom mjestu sve ostalo je na svom“.
Оче Дарко Бог вам добро дао ! Сведочите истину .Ти који вам шаљу такве поруке су обични државни службеници , који грчевито бране своје државне јасле . После Андрићевских година и богаћења фукаре , доживљавамо државне чиновнике како их је генијално описао Меша Селимовић . У исто вријеме први министар Кривокапић нас који не пристајемо на фарисејство означава као УХЉЕБЕ . За Крст Часни и слободу златну !!!
Ових дана ниткога не чух: “Ја ВЈЕРУЈЕМ да ће на крају све бити у реду”.
Само анализе, мишљења, коментари, сумња, братска неслога, амбасаде, завјере, медијски рат…
Опростите ми, али ја и даље вјерујем.
Zato što si plaćen da veruješ.
Ето, опет сумња и завјера… Заиста вјерујем у Божју правду, а ако неко мисли да ће крст српског народа нестати преко ноћи – много је наиван.
У здравље, па попијемо по једну кад ми стигне плата.
Jadno
ЗОКИ вјерујемо само у Господа Исуса Христоса , људи су кварљива и грешна творевина . Свака власт је одГоспода , а Господ је Бог милости и љубави . Као такав он људима даје власт , но не намеће им своју вољу . Већ владар влада по својој вољи . Не буди ђаволов адвокат. Вријеме , вријеме је скупље злата , а нас православне србе у Црној Гори лажу и варају предуго . За Крст Часни и слободу златну !!!
Гедеоне, све ово што си рекао потписујем дословце, само се не слажем да вријеме има икакав утицај на српску ствар. Неко нас намјерно гура у подјеле да види колико смо јаки и сложни. Не буди нестрпљив. Свиће, свиће!
Nesrecna je oce Crna Gora. Duboko nesrecna. Hodaju po njoj onesvijeceni i raspoluceni. Nece i ne mogu da vide svjetlost Svete Crne Gore. Zato smo jos u mraku.
Оче Ђого ово није исти временски период као за вријеме Турака. Сада морамо мудрије наступити јер од сабље немамо ништа. Ја вјерујем да Митрополит Амфилохије није погријешио при одабиру Здравка. Није изабрао, како му неки пришивају, алкохоличара, издајника, слабића и сл. Него је тачно знао кога је бирао.
blago nama, kako rade Zdravkovi botovi i vikendom…
Uh, da se ne prisecamo bas svih izbora Mitropolita Amfilohija… o krivokapicu je suludo pricati, neverovatno bizarna licnost… e sad sta ce Bog odluciti i kako ce se stvari odvijati videcemo , cudni su putevi…
Тако је. Сви се куну у Ђеда а не поштују човјека којег је одабрао зарад пар фотеља а притом су се намјестили уздуж и попријеко. Срамно!
Зна се ко га је одабрао и потурио Ђеду. Али, Светом ће Сави тај жалосник рачуне полагати, ако се не покаје и не преуми…
Е мој брате, да је вријеме Турака, лако бисмо, али није вријеме Турака, у то доба наши побожни људи не само да су видјели своје видљиве непријатеље, завојеваче посебно, него су виђали и бића невидљива, Анђеле и бијесе.и уз помоћ отаца духоносних служитеља Цркве своје разазнавали су духове и знали тачно од кога да се клоне а коме да вјерују. Данас је,нажалост, опакије вријеме – вријеме невидљивих господара који не војују сабљом него мишљу и мисленом пропагандом, медијски и државно подупираном и разрађиваном, стварајући своје клонове, адепте и и инсајдере, читаву једну камелеоновску солдатеску у организму Цркве Христове, састављену од оних који, у духу сталних компромиса са дусима овога свијета, „имају изглед благочастија“, дакле, побожност спољну и ученост спољашњу, неизмољену унутарњом молитвеношћу, „а силе су се њезине одрекли“. И Свети апостол Павле упозорава нас да наш рат и наша борба нијесу са месом и крвљу него са невидљивим дусима злобе у поднебесју. Ко се год дахом њиховим задахне, духом идолослужења земаљским идолима у стању је да из редова саме Цркве ратује противу Цркве, изврћући њен наук и њену духовну и историсјку истину на све начине који погодоју њиховом лажепоклонству.
Ne bih da ti rusim sneska, ali sto se politike tice, Amfilohije je cesto birao pogresno
E Bog vam svaku srecu dao! Kad vidim ovu sliku, kazem sinu. Dodji Rade, da vidis kako izgleda pravi srpski pop! Zivio na mnogaja ljeta!
Bravo OCE! A ove divne poruke, sacuvajte. Valjace! Da se znamo. Ko smo, sta smo. Gdje smo!
Благо им у дом, благо им се у памет. Само да Влада опстане, е зато смо ђе смо! Ниђе од ниђе! Са никим ни на чему! Ето вам га Здравко, па га дома водите! Пишите о. Дарко, пишите да знамо да још неко види ово посрнуће!
Ти и такви у својој жалосној гордости увријеђени коментатори наши одавдје из Црне Горе, који деценијама, апсолутно нечојски, никада јавно нијесу реаговали на свакојака бестиђа и терор наше разбраће над нама Србима, него су управо тијесно и „братски“ сарађивали са тим нашим крвницима расрбљивачима, на крају су, како видимо, и сами постали спремни на свако јудинско јавно бешчашће према Српској Цркви и српском народу и њиховом насљеђу ради опстанка једне углавном безумне Владе, а у име свога вјероломног и јадно умишљеног разбратничког царства земаљског, лако заогрнутог Православљем, да се Власи не сјете.
А какво је то њихово „Православље“, било у мантији или у цивилу, које
1. и прави себи идола и лика резаног од свога новокомпонованог, скоројевићког филџан-етнонарцизма,
2. и узима узалуд имена Господа свога
3. и седам дана недјељно без патиха и одмора ради за те интересе,
4. и не поштује Светога оца нашег Саву који нас у Христу роди и мајку нашу, помјесну Цркву Христову језика српског и светосавску отаџбину, њивљену вјековима христољубивим потомством Савиним,
5. и убија истину светосавља и очијука и чини прељубе са сваким њеним крвником,
6. и краде и насљеђе светосавско и свједочи лажно и на њега и на светосавску браћу своју,
7. желећи туђе, тј.као од светосавља отуђена типична етничка новотворина истог старог латинлука и исте старе комуњарштине у руху и служби новог пропагандизма
саблазни „лукаве старе змије“, присвајајући духовне тековине и материјално насљеђе Српске Цркве, пречишћавају их од „нечистота“ светосавља и преименују ретроактивно у имовину свога великодржавног филџанлука од овога свијета. ко каже да љуби Бога кога не види, а мрзи на брата свога кога види и гази,лажа је и слуга оца лажи.
Sto se mene tice samo pisite
Obavezno