ИН4С

ИН4С портал

ЦГО: Што стоји иза промјене модела студирања на УЦГ?

1 min read

Центар за грађанско образовање (ЦГО) изражава забринутост поводом досадашњег начина спровођења реформи на Универзитету Црне Горе (УЦГ), који видљиво слаби, иначе неразвијен, академски дијалог заснован на аргументима и уважавању различитости.

Закон о високом образовању и пратећи прописи препознају равноправно два модела студирања 3+1+1+3, као и 4+1+3. Изузете су само оне факултетске јединице УЦГ које образују одређене професије (медицина, фармација, архитектура), а које су од свог оснивања организоване у складу са релевантном европском регулативом, и гдје су прихваљиви модели студирања 5+0+3 и 6+0+3.

Принудно увођење модела студирања 3+2+3 на УЦГ не може бити правдано редовним процесом реакредитације. То није ни захтјев који се успоставља кроз реакредитацију нити у самој Европској унији то постоји као једини прописани модел. Прецизније, у европском простору високог образовања постоје различити модели студирања по шемама: 3+2+3, 4+1+3, 5+0+3 и нема ничег спорног да се и Црна Гора опредијели за више опција, нарочито ако имамо потврду тржишта рада односно послодаваца да модел 4+1+3 даје тражено образовање.

Коначно, овдје имамо и најаву кршења Закон о високом образовању, Закона о националном оквиру квалификација и Статута УЦГ. Уколико је руководство УЦГ процијенило да реформа треба да иде у овом правцу, морало је прво иницирати измјене и допуне Закона о високом образовању, Закона о националном оквиру квалификација, Статута УЦГ, али и бројних подзаконских аката. Умјесто тога, необичајено грубо за једну академску институцију покушава се наметнути рјешење које је не само незаконито већ и упитно са становишта даље запошљивости кадра који ће са продуковати по новом систему.

Примјер Природно-математичког факултета (ПМФ) је илустративан јер огољава стварни демократски и академски капацитет руководства УЦГ, односно јасно указује да је свака расправа о овом питању на УЦГ непожељна или унапријед режирана тако да води ка пуком одобравању модела на којем инсистира руководство УЦГ, чак и кад се суочи са веома озбиљном контра-аргументацијом. Поставља се и питање: који интереси воде руководство УЦГ када свјесно доводе у питање опстанак било које факултетске јединице, а посебно оних смјерова који су одрживи и чији су кадрови тражени на тржишту рада? Тешко се у томе препознаје јавни интерес, а он би морао бити водиља институције која се финансира новцем пореских обвезника.

Посљедња одлука којом руководство УЦГ изопштава ПМФ из процеса реформи и припреме за реакредитацију је скандалозна. Она се своди на то: “или ћете играти по нашем или вас неће бити”. Руководство УЦГ до сада јавности није саопштило довољно аргументовано зашто радикално мијења постојећи модел студија, а све то прате и бројне нелогичности, недосљедности и дилеме попут оних: да ли је испоштована истинска воља вијећа свих факултетских јединица УЦГ-а, да ли је на њих вршен притисак, зашто се студенти кроз јавне дебате нијесу изјашњавали о овом питању, на основу којих анализа тржишта рада се дошло до тог новог рјешења, итд. Умјесто дијалога, имамо осветнички приступ према онима који се усуде довести у питање исправност одлуке руководства УЦГ, што није нимало примјерено академском простору.

У коначници, силом трансформисан УЦГ не може бити истинска аутономна академска институција нити њена академска заједница којом се тако управља може имати интегритет и кредибилитет. Посљедично, академска заједница којој се силом управља не може развијати ни толико потребно критичко мишљење на УЦГ. А можда је то и један од стварних циљева ове реформе УЦГ: угушити било какво другачије мишљење, чак и у оним малим нишама у којима је до сада преживјело на УЦГ.

Стога, ЦГО позива руководство УЦГ да умјесто брзине и самовоље обезбиједи квалитет и пуну инклузивност разноврности академских ставова. Ово је тачка у којој се прелама да ли ће УЦГ бити академска институција од утицаја у црногорском друштву, али и шире, или ће се даље наставити њена спирала пропадања.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *