Стих о слободи

Пише: Сибин

„Здрав човек може да преживи без хлеба два дана. Али не и без поезије.“ Бодлер

Срећан сам због чињенице да поштовани публикум ових дана кад се говори о слободи Милана Кнежевића – (у шта се, ево, на најскромнији начин упустила учинити и моја маленкост), који је, да се разумијемо што држим да је од суштинског значаја – тек привидно утамничен од стране оних који су у свему неслободни и који се још једино лажима и обманама емитују пред овим народом – дакле, у првом реду препознаје да се, прије свега и увијек, говори о пјеснику, о младом човјеку који носи слободарски дух, и, о, свакако, једном од лидера Српског народа који из дана у дан страда у Црној Гори, оваквој коју би нам преци најмање препознали, гдје је све окренуто наглавачке, гдје се поштују и препоручују изопачене „вриједности“ и све оно што Западни („нихилистички свијет“ – Ниче) држи да води у прогрос, да, баш онај који за собом вазда оставља сивило и пепелиште, посттранзитно стање тоталног урушавања…

Тим прије, уколико не поштујемо и усавршавамо оно своје, утолико ћемо теже докучити и дешифровати оно страно.
По томе колико човјек потребује слободу, по томе процјењуј његов карактер! По томе колико је човјек спреман жртвовати зарад слободе, тачно толико је и сам слободан! Јесте, „Слобода је чињеница ума“ (Кант), али исто толико – слобода је онострани засад.

У времену тоталитарне контроле (свепристуне камере и милитаристичког дрона, паметне бомбе и убилачке технологије), несагледиве миграције и терористичке сјенке, увијек већ нађе се по један Асанж, који на личном примјеру објашњава: слобода је најјача тамо гдје је најугроженија! Милан Кнежевић је данас (мада је над Црном Гором пала дуга ноћ још дужих сјенки), примјер какви су све путеви слободе.

Одвећ духовит (без њега би Скупштина била догађај космичке досаде) и књижевно луцидан, као такав истинска је пријетња диктатору, који је по природи скопчан и упадљиво нефлексибилан, сав натегнут, зајапурен и задихан… Зато, молим лијепо, за тренутак погледајте врх ДПС-а, и упоредите га са лидерима ДФ-а: на једној страни једностране плоче, на другој аристократија духа. И, управо се због тога дух провинције осјећа угроженим од стране свега оног што носи српски предзнак, или онај коме је истински стало до коначног помирења, а да оно не остаје само пуки слоган.

(Срби из спушке тамнице бране слободу Црне Горе од новокомпонованих црногораца који се (као) куну у њену независност и тзв. ЕУ пут којим се запутила. Српски пјесници какав је Милан Кнежевић, који је у политику ушао не из ситних интереса већ вођен налогом савјести, бране оно што је од ње вриједнон остало. И, само тога ради, ваља нам упамтити: слобода није загарантована, она се стиче. СЛОБОДА ЗА МИЛАНА!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: