Штете због пљачке природних ресурса мјере се милијардама
1 min read
Зоран Лакушић
Регионални водовод је од почетка године поднио 50 пријава због нелегалних активности на обалама ријеке Мораче. Очекујемо да ће тужиоци припремити ваљане кривичне пријаве.
Важно је да је ова влада спремна да се суочи са еко-криминалом, не само у кориту Мораче већ и у Црној Гори.
Милијарде евра је Црна Гора изгубила због пљачке природних ресурса и посљедица девастације, док су штете од еко-криминала само у кориту Мораче неколико стотита милиона евра, казао је у интревјуу за „Дан“ предсједник Одбора директора Регионалног водовода Зоран Лакушић.
Има ли још увијек нелегалних активности у кориту ријеке Мораче и које су посљедице?
– Регионални водовод и даље има потешкоће у контроли над санитарним зонама, а нелегална експлатација шљунка се са ријеке скроз преселила на приватне и државне парцеле на обали и то траје дужи период. Очигледно је потребно да се држава поново ангажује пуним капацитетима како би се ове нелегалне активности које угрожавају водоснабдијевање једном за свагда спријечиле. Потребно је учешће МУП-а, правосудних органа и надлежних инспекција, али и додатно ангажовање Министарства правде како би се такозване законске рупе које користе нелегални експлоататори у избјегавању строжих санкција попуниле. Регионални водовод Црногорско приморје изражава озбиљну забринутост због наставка нелегалне експлоатације шљунка и пијеска у околини корита ријеке Мораче, нарочито на приватним и државним парцелама у зонама санитарне заштите изворишта Боље сестре. Ове активности и даље трају, упркос бројним упозорењима и достављеним доказима, укључујући снимке са терена које су сачинили запослени Регионалног водовода. Експлоатација није више видљива директно из корита, али се сада спроводи на `маскиран` начин, са периферних локација, чиме се директно угрожава подземни режим вода и стабилност водоснабдијевања Црногорског приморја. Посљедице су озбиљне: драстичан пад издашности изворишта (са 2600 л/с на 265 л/с у јеку сезоне), потреба за милионским инвестицијама у додатну филтрацију и технологије, ризик за сигурност снабдијевања воде за грађане и туристе. Ово није само питање воде. Ово је питање будућности. Уништавање наших природних ресурса је злочин против грађана, државе и генерација које долазе. Вјерујем да ћемо, као држава која тежи чланству у ЕУ, препознати ово као приоритет свих приоритета. У том контексту, поздрављам почетак националне кампање `Чувај да те чува` коју су покренули Европска унија и Влада Црне Горе, као и пуштање платформе Чувај.ме, која ће омогућити грађанима да пријављују све облике еколошког криминала. Сви заједно морамо поручити да Црну Гору морамо очистити од еко-криминала и зауставити даљу девастацију природних ресурса. Црна Гора је дуго чекала формирање јединице полиције специјализоване за еколошки криминал. Ово је важно јер годинама се указивало на потребу оснивања ове јединице како бисмо имали ефикасне резултате и боље припремљене случајеве за тужилаштво.
Завршавају другу фазу водовода
С којим кључним изазовима се суочава Регионални водовод?
– У циљу јачања система водоснабдијевања Црногорског приморја и повећања капацитета дистрибуције воде у све захтјевнијим хидролошким и климатским условима, Регионални водовод се тренутно суочава са више кључних изазова и развојних задатака који су у различитим фазама реализације: један од најважнијих инфраструктурних приоритета јесте завршетак друге фазе изградње цјевовода на дионици Ластва Грбаљска – Тиват, који ће омогућити значајно повећање капацитета снабдијевања општина Тиват, Котор и Херцег Нови – са досадашњих 330 л/с на чак 750 л/с. Радови се одвијају уз одређене изазове, али се очекује да ће пројекат бити завршен до краја 2025. године. У циљу повећања расположивих количина воде, приоритет је изградња постројења за пречишћавање језерске воде. Трећа фаза изградње Регионалног водовода обухвата изузетно захтјеван и капиталан инфраструктурни подухват. Подручја Добрих Вода, Великог Пијеска, Утјехе и насеља Круче у општинама Бар и Улциљ годинама се суочавају са несташицама воде, посебно током туристичке сезоне. Пројекат изградње примарне и секундарне инфраструктуре у вриједности од око 30 милиона еура има за циљ да коначно ријеши овај вишедеценијски проблем. Како би се омогућило ефикасније балансирање система и обезбиједиле резерве у периодима високих осцилација потрошње, планира се изградња резервоара капацитета од 5.000 до 10.000 м³, што је додатни изазов, како у техничком, тако и у финансијском погледу. С обзиром на то да је током јула карактеристичан период минималне издашности изворишта Боље сестре, планирана је изградња привременог насипа у кориту ријеке Мораче.
Шта се предузима када је у питању санација корита ове ријеке? Јесте ли задовољни темпом којим се то одвија?
