Starac Pajsije Svetogorac o žigu zvijeri , bar-kodu, pasošima…

Autor: Dragan R. Mlađenović

Prepodobni Pajsije Svetogorac (selo Farasa u Kapadokiji, 1924 – man. Sv. Jovana Bogoslova kod Soluna, 12. juli 1994) je jedan od najznačajnijih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka i pravoslavni duhovnik koji je proteklih decenija postao jedna od najsvetijih ličnosti u pravoslavnom svetu. Veliki broj pravoslavnih u Grčkoj, Rusiji i Srbiji smatrao je oca Pajsija svetim i pre nego što je bio zvanično kanonizovan. Starac se pročuo po strogom podvižničkom životu i blagodatnom daru duhovne prozorljivosti.
Kanonizovan je od strane Carigradske patrijaršije 13. januara 2015. godine.
Datum njegovog spomena je 29. jun u pravoslavnom kalendaru.
Zabeležene su mnoge duhovne pouke i viđenja koja su zapisali i snimili brojni posetioci njegove svetogorske kelije Panaguda.
Jedan pravoslavni poklonik Svete Gore Atonske je 1992. godine posetio svetogorsku keliju Panaguda i razgovarao s mudrim starcem Pajsijem o antihristu, broju 666, pasošima i žigovima. Ovaj razgovor je zabeležen na magnetofonskoj traci. Evo izvoda iz izlaganja Prepodobnog Starca:
„Imajući dosije svakog čoveka, čitavu ekonomiju u svojim rukama, uz pomoć žigova uzeće nas pod kontrolu. Već sada oni mogu pomoću satelita da snime i ribicu od tridesetak santimetara, ma u kakvoj reci se ona nalazila. Tim pre mogu da prate svakog čoveka, znajući sve njegove podatke, znajući njegov ekonomski položaj. Zar nisi shvatio šta se događa? Na takvu diktaturu mogao je samo đavo da ih nagovori. Na kraju krajeva, ili dobij ćušku, ili idi do kraja. Tri i po godine će biti teške, a tri i po godine će biti lake. I biće tako: što je s voza palo, to je i propalo…
Pitanje: Hoće li te tri i po godine doći posle 1992. godine, oče?
Starac Pajsije: Nije nam dato da znamo rokove… Ali, tri i po godine biće teške. U Americi sada već udaraju žigove na pse i uvek mogu da ih prate, jer su ti žigovi istovremeno i baze podataka. Uvek može da se odredi mesto gde se dotični pas nalazi, tako da ga uvek mogu i ubiti.

Svetogorska kelija Panaguda u kojoj je isposnički živeo Prepodobni Starac Pajsije
Isto će biti s ljudima. A šta si ti mislio? Kad ti udare žig na ruku ili na čelo, znaće o svakome sve: i gde se nalaziš, i ostale tvoje podatke, i sve prihode i rashode… TAKVOJ DIKTATURI MOGAO IH JE NAUČITI JEDINO ĐAVO… Sistem kreditne kartice je đavolski: ne možeš, kao što je govorio Jevanđelist Jovan, ni da prodaješ, ni da kupuješ. Menjaju i novac. Radiš? Evo ti prekidač, evo ti račun. Zatim će prestati i sa tim karticama. Reći će da kreditnu karticu možeš da izgubiš, da ti je mogu ukrasti… Mnogo je lakše utisnuti podatak u glavu, ili na ruku! …Oni koriste te mehanizme da uguše čitav svet. Žele da utisnu žig antihrista, da bi sve ljude sveli na brojke. Kao što su za vreme rata upisivali sve mule i konje, žigošući ih rastopljenim gvožđem.
Ovde je reč o odricanju. Primajući pečat, čovek se odriče Boga. Isto je i sa pasošima. Da se ne zahteva moj potpis, da je u pitanju nekakav papir, da kažu – evo tvog pasoša, da je to sve, onda bi to bila druga stvar. Ali, kada pasoš ima simvol đavola, a ja potpisujem da je moj lični – to već nije sitnica. Ja, dakle, odobravam odricanje. One, kažu Jevanđelist Jovan i Sveti oci, one koji ne prime žig, ne mogu da traže, ne mogu da pronađu.
Pitanje: Zar nekakav broj može da ima takvo značenje za spasenje čovekovo?
Starac Pajsije: Eh, dete moje! Ako je to simvol đavolov, kao što govori Jevanđelist Jovan, čemu onda rasprava? Mi tome ranije možda i nismo pridavali konkretno značenje, ali sada, kada vidimo šta se događa… Šta se priprema… Pre dve-tri godine razgovarao sam sa jednim profesorom univerziteta iz Amerike… Ponešto sam mu govorio, ponešto pisao. I evo, on mi sada otpisuje: `Vratio sam se sa nekog kongresa u Evropi, i tek što sam stigao u Toronto, setio sam se šta ste mi govorili pre dve-tri godine. Sada kod nas agituju protiv kreditnih kartica, zahtevajući da žigove utisnu na čelo i ruku…`
Zar ne shvatate šta se događa? Eh, dete moje! To je đavolski pečat! Primajući ga, ti se odričeš Pečata svetog Krštenja i stavljaš drugi pečat; odričeš se Hrista, i primaš pečat đavolov“.
(Jurij Vorobjovski, „Zapadni put u apokalipsu“, Svetigora-Cetinje, 2000, str. 385–387)