• Друштво
• Топ 1

Стандард пао испод сваког стандарда: Напад на оца Миајла још један доказ дубоке мржње према СПЦ

4 седмице ‎ ИН4С

„Новинари“ из портала Стандард — орган коалиције коју води недавно ухапшени Александар Мијајловић — опет су, по команди и без трунке оригиналности, кренули у напад на свештеника Српске православне цркве, оца Миајла Бацковића. Без аргумената, без логике, али са вишком мржње и самопоуздања, поново су показали да им је свештеник СПЦ довољан разлог да забораве елементарна новинарска правила, али и Устав државе коју наводно бране.

У свом „анализаторском“ тексту, под бомбастичним насловом „У институцијама мук“, Стандард оца Миајла представља као „попа Цркве Србије“ који „управља Црном Гором“. Да није жалосно, било би смијешно.

Јер, кад се иза демагогије и фраза о „грађанској и секуларној држави“ одстрани идеолошки талог, остаје само једна проста истина: свештеник је као грађанин изнио став који би у свакој нормалној демократији био израз грађанске свијести — да власт припада народу, а не партијама и интересним групама.

„Поручујем свима онима којима смо ми дали плату да сједе у Скупштини, Влади и Предсједништву, да знају да то што смо им дали можемо и да им узмемо,“ казао је отац Миајло на скупу у Морињу.

Из ове реченице, која у суштини представља позив на одговорност изабраних представника пред народом, Стандард је направио „доказ“ да „Црква Србије управља државом“. Такав закључак може да изведе само неко ко је или дубоко необавијештен, или намјерно злоупотребљава сваку ријеч која долази од свештеника Српске православне цркве.

Али, није први пут да Стандард и слични портали функцију новинарства своде на партијско саопштење — овог пута у корист оних који би најрадије укинули и Цркву и право сваког православног свештеника да има грађански став.

Отац Миајло није позвао на рушење институција, није пријетио, нити је призивао било какву „теократију“, како то фабрикују „аналитичари“ Стандарда. Он је, као човјек који живи у овој држави, плаћа порез и гласа на изборима, подсјетио власт да не заборави коме полаже рачуне. То што Стандард у томе види „угрожавање секуларизма“, више говори о њиховом поимању демократије него о било каквој опасности од Цркве.

Ипак, највећи скандал у свему није у ономе што је отац Миајло рекао — него у ономе што Стандард прећуткује. Док се баве тобожњом „црквеном окупацијом“, њихов политички ментор је под истрагом за злоупотребе и финансијске афере. Али, кад недостају резултати, увијек добро дође напад на Српску православну цркву и њене свештенике.

И зато не чуди што се у тексту Стандарда не помиње да је повод за говор оца Миајла био протест против постављања срамне табле у Морињу — на мјесту гдје нико није страдао, али гдје се, по директиви појединих „културних“ комесара, покушава наметнути фалсификована историја.

Управо је у том контексту отац Миајло позвао функционере да се сјете ко их је изабрао и коме треба да служе. Није говорио као свештеник који пријети држави, него као грађанин који подсјећа власт на елементарну политичку пристојност.

Зато, ако се у институцијама заиста чуо „мук“, како каже Стандард, то је зато што и у институцијама добро знају да о. Миајло није рекао ништа што не мисли већина грађана Црне Горе.

Кад се у Црној Гори свештеник усуди да каже истину — Стандард то зове скандалом.
А кад медији који служе партијским центрима моћи шире лажи — то се, изгледа, зове „слободно новинарство“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: