Шта у овом тренутку треба Србима: Монархија и Русија

Пише: Иван Милошевић

За само пар дана Срби су били на различитим странама свијета, гдје су добили потпуно различите поруке. Док се на Далеком истоку и у друштву челника Русије и Кине, Србија третира као равноправан партнер и уважава као независна земља чија је територија недјељива, што подразумијева опстанак Косова и Метохије у њеним границама, у Берлину је Србима опет објављена листа захтјева. Међу њима је на првом мјесту онај најапсурднији- да се добровољно одрекне дијела своје територије и да се као новогодишњи поклон, упакован и са машном, уступи Албанцима. Не памтим да је неко то било када тражио од једне земље, али Србима се већ вјековима не дозвољава да живе као сав остали свијет, него се пред њих постављају услови који они и да хоће не могу да испуне.

Размишљати о међународним околностима, дипломатским играма и разбибригама, није нимало лако и треба бити ваљано образован и упућен у те теме. Ријетко у тој области икада влада црно бијела слика, већ се иза кулиса преплићу, сукобљавају или подржавају разни интереси. Претпостављам да је тако и ових дана када добар дио свијета жели да ријеши балкански политички нерјешив чвор и да на та питања стави тачку на неко дуже вријеме. Срби, по ко зна који пут, опет су на вјетрометини великих сила и опет им пријети судбина генерала Драже Михаиловића, који је на суђењу рекао да су свјетски вјетрови однијели и њега и његово дјело.

Уз резерву да промашим у процјенама, јер међународна политика је пуна замки и непредвиђених околности, чини ми се да су Срби данас доведени у такву ситуацију да више немају избора и да се морају јасно и гласно опредијелити за које земаљско царство желе да вежу своју судбину. Западно или Источно?

Одговор, на први поглед, није тешко дати, јер са Истока (Русија) јасно каже да од цијепања КИМ од Србије нема ништа и да је та велика сила одлучна да помогне Србима да одбране своју територију и свету земљу. Срби се нијесу пуно пута налазили у таквој ситуацији да се њихови национални интереси поклапају са интересима једне велике силе, као што се то данас дешава. Русија као свјетска сила данас се тако и понаша и умијешала се у бројна кризна подручја, а то право признаје јој и остатак свијета.

Срби би данас требало да искористе такву ситуацију и што снажније подрже Русију и то због сопствених интереса. Нијесам политичар и не знам како би то требало извести, а не наљутити Запад, али мислим да Срби морају да се одлуче на тај корак, па и по цијену изопштења из ЕУ. Насупрот ЕУ стоји огромно тржиште са више милијарди становника, гдје би Србија могла да нађе своје мјесто, како у економском, тако и у идеолошком погледу.

Уз то Србија мора да већ једном радикално раскине са својом комунистичком прошлошћу. Најбрже се то може урадити проглашењем Србије за монархију. Не знам и није ми јасно шта то званичну и ону другу Србију спречава да преко ноћи у парламенту усвоји промјену устава и дефинише се као парламентарна монархија. Чисто сумњам да би се против тога било ко у Србији бунио, јер у Београду тренутно живи престолонаследник Александар Карађорђевић и његови синови. Трајност и наследство круне су дакле обезбјеђени и треба само то стање формализовати, што би Србију увело у свијет европске и свјетске аристократије. Мислим да је то она идеолошка пречица која Србију враћа на политичко и духовно стање из 1918. године када је она била на врхунцу државничке моћи.

Изгледа једноставно и много не боли, али вјероватно те потезе није лако направити и њих би требало да осмисле најумније главе које данас Срби имају. За сада о томе мало ко размишља и умјесто тога Србима владају личности који сматрају да је нека виша сила њима дала у руке да рјешавају вишевјековне српске теме и дилеме. Не би било први пут да се то покаже залудним послом, јер су Срби више пута предавали своју судбину у руке људи који су Србима мислили о глави, попут Броза.

Срби мора да се уједине око труста српских мозгова и коначно на дуже ријеше своје бројне дилеме. Да ли је то могуће превазилази намјере овог текста, али и онима којима спољна политика није јача страна јасно је да Срби морају да искористе вријеме гдје се њихови интереси поклапају са интересима једне велике силе. Интереси, као интереси, су промјењљива категорија и не би ваљало да Србија и Срби на сличну ситуацију опет чекају још 100 година, као што им се десило од 1918. наовамо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: