Шта то имају Јевреји и Јермени а ми Срби немамо
Ближи се 22. април, када се у Србији обележава Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. За разлику од нас Јевреји и Јермени имају место окупљања, док ми место свог окупљања и сабрања немамо, зашто??
Право значење геноцида над Србима углавном разумеју Срби у БиХ, Далмацији, Лики, Кордуну, Банији, Срему… Могуће да је наш проблем у Србији у томе што и данас нисмо спознали и схватили геноцид који су доживели наши Срби ван данашњих граница Србије.
Као да у такав злочин, таквих размера не можемо да поверујемо, свакако за то велику кривицу сноси комунистички режим и утицај Ватикана и ,,црвена петокрака“ на наше ,,мудре“ политичаре и ,,слуђен“ народ од 1945. год.
Ни свет није признао геноцид над Србима као и над Јерменима. Геноцид над Српским народом није признао ни Ватикан, већина у Хрватској као и њихова црква је за канонизацију Алојзија Степинца.
Док се ми овде сукобљавамо око броја жртава и о томе мудрујемо… уместо да се окупимо и ујединимо и створимо оно што деценијама нисмо имали, Маузолеј за наше Српско сабрање. Ми Срби немамо ни назив за свој геноцид као што имају Јевреји (Холокауст), Роми (Порајмос) или Јермена за 1915. год.
Изгледа да некоме одговара да се и наш геноцид спроводи кроз јеврејски Холокауст, ми морамо да учимо баш од ових народа, који су се на најбољи начин одужили свом народу који је страдао у геноциду.
За нас Србе срамно је да маузолеј нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје и Јермене који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве.
Срамно је да нисмо још смогли снаге да изгласамо у скупштини резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.
Ми Срби морамо да ставимо наш сопствени геноцид који је извршен над нашим народом као приоритет, исто онако како то раде Јевреји и Јермени.
Можда зато ми и данас немамо то што Јермени и Јевреји имају.
Јад Вашем
Јевреји имају Јад Вашем. О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Цео свет зна за њихов геноцид широких размера. Они су успели да упознају цео свет са својим страдалаштвом. О њиховом злочину Срби знају више него о сопственом.
А шта то Јермени имају, а већина нас и не зна, можда има и разлог, што не знамо? Па ни њихов геноцид није признао свет, као ни наш. Можда о томе мало знамо зато што су и они православне вере.
Али Јермени свој геноцид вешто преносе са колена на колено, док се ми овде споримо и око броја жртава.
Ево што и ми треба да се угледамо на Јермене као и на Јевреје.
Спомен комплекс геноцида над Јерменима је званични спомен комплекс посвећен жртвама геноцида над Јерменима, изграђен 1967. године на брду Цицернакаберд у Јеревану. Сваке године 24. априла — на Дан сећања геноцида над Јерменима, хиљаде Јермена окупља се у спомен комплексу како би одали почаст жртвама геноцида. Људи који се окупљају на Цицернакаберду полажу свеже цвеће из поштовања према људима који су погинули током спровођења геноцида. А где се ми Срби окупљамо?
Током година, велики број јерменских политичара, уметника, музичара, спортиста, као и верских личности посетио је спомен комплекс. У централном делу комплекса гори „вечна ватра”.
Зашто је то тешко да имамо и ми Срби?
И наши уџбеници из историје скромно пишу о нашем страдалаштву, као да нас је срамота или имамо проблем да не повредимо свог вековног џелата.
Више пута сам писао о томе, о Меморијалним центру за све Српске жртве геноцида.
Писаћу и подсећаћу и даље, све док не схватимо да је то од националног значаја за нас Србе, и да без тога нам нема духовног и трезвеног бољитка. Покренуо сам и петицију МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА, али изгледа да нас Србе то много не погађа, зато смо и ту где и јесмо.
Јасеновац, где је страдало више од 700000 људи, мора бити порука и опомена генерацијама које стасају да се зло које се десило у овом времену више ником и никад не понови.
Шта нас то кочи? Новац за изградњу сигурно НЕ. Било би ту великих донација.
ПРОБЛЕМ ЈЕ И ШТО СЕ ВАПАЈ ЗА МАУЗОЛЕЈ НЕ ЧУЈЕ НИ ОД НАРОДА СРПСКОГ. Е, СРБИ МОЈИ!
Најбоље би било да кренемо сви ми из струке са питањем а шта смо ми урадили да ова истина изађе на видело и уђе у уџбенике?
Мислим да по овом питању не сме бити подела… бар да се ујединимо око наших жртава које нисмо успели за више од седам деценија ни да попишемо, немамо ни Меморијални центар за те жртве геноцида… то је страшно за све нас.
Потребно нам је јединство… у супротном лоше ће бити по нас!
Има наде, свакако је доста боље него што је било, коначно се почело јавно расправљати и причати о геноциду хрвата над Србима. Колико нам је само снаге и деценија било потребно да снимимо филм о Јасеновцу?
Приредио, Ђорђе Бојанић, проф. историје и главни уредник сајта Српска историја
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Озбиљан си? Питање (на које се дописујеш) је јасно а на м(ј)есту.
Доња Градина у Републици Српској. Суштинско питање прича о истини.
Сложићемо се сви са истином, на тежи или лакши начин,
(пар ствари, од ономад, исписано)
Кад смо били мали, давно, с нама су преко лета бивали брат и сестра из Македоније где им је тата био војно лице на служби, баба им је била у комшилуку.
Слагалицу је дечак, оно скупиш слова, поставиш до слике и прочиташ, једанпут решавао, па вазда причамо, као
сложи шест слова Л-Е-П-Т-И-Р у шест поља поред слике …
и прочита „ПЕПЕРУТКА“
Дечак се природно понашао и озбиљно као и ми трудио да реши.
Ко матор.
Чак и ван времена запитаности над хигијеном архитектуре, само долази питање да ли је у идејном решењу овог здања могуће, гледајући силуету објекта на небеској позадини кроз 360 степени, избећи доживљај симбола.
Београдски је архитекта.
Или овог,
Прекопута је Сајмиште старо, на Новом Београду.
Животиња води више рачуна о роду свом од нас.
А то се кажњава.
И кад узмеш никад покајаног душманина за брата.
„И стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом“, стих Џона Дона
Има своје место свако, требало би да има, и Црква и Држава и Наука и Човек.
„Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије“ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997…
…“Циљ науке није да упути у бесконачну мудрост, већ да ограничи бесконачне погрешке…“, Бертолд Брехт, немачки, Bertolt Brecht
…“За разлику од Цркве, која је призвана да буде небо на земљи (иако, наравно, на њиви Божјој, поред жита, има и кукоља), и да људе приводи Христу, Богу љубави, баш љубављу, а не инквизиторским насиљем, задатак државе није у томе да створи рај на земљи. Морални смисао постојања државе јесте употреба земаљских средстава, од права до силе, ради ограничавања зла и подржавања добра (Рим. 13,3–4). Како је говорио Владимир Соловјов:она не треба да покушава да створи земни рај него да спречи да на земљи не завлада пакао…“
Немамо прочитана имена ни страдалих у NATO бомбардовању.
Када би било питање технике и методологије имали бисмо одмах тај податак као онај са најмање ограничавајућих околности временске дистанце и материјалне природе међу свим необелодањеним непочинствима.
Ни један озбиљан посао кога бисмо се озбиљно прихватили није неизводљив.
А не можемо се ни лопате дохватити.
Истоветан је и исти разлог.
Саучесништво у убијању убијених. На свим нивоима. И у породицама жртава. Бивши председник Тадић је син човека чији су рођаци и браћа побијени у оквиру исте војске.
„Време лечи све“ схваћено злочиначким умом. И тече. Свака следећа генерација има другачију перспективу од претходне. Пројекције тока су несумњиво постављене.
Да је Градина у кањону одавно би никло вештачко језеро.
Срцем се верује а устима се сведочи (Рим. 10, 10)
…“Биће тешко стајати пред Господом…“
…“Ништа не повезује људе тако чврсто као саучесништво у низу злодела чијим се починиоцем ниједан од њих не жели признати. Указати на оно што се види, разоткрити оно што се зна, значи изазавати гнев осталих саучесника, изложити се опасности да се од њихове стране буде изопштен и изгубити их заувек. Ћутање тако постаје доказ солидарности групе. Од истине се одустаје како би се остало у заједници. Потребна је извесна „религија” да би том ћутању дала мисао и оправдала жртвовање разума. Таква „религија” претвара ћутање у знак савршеног, такорећи крвљу запечаћеног споразума међу саучесницима. Истина би била извор неспокојства и јабука раздора. Њу може угушити само заједничка вера…“
…или је случај реализованог самог личног поганлука, ту дубље нема
и, у следећим генерацијама је само материјални интерес, нема ништа осим и ван тога
Што рекла стара Вукмановића „куку мене свакако“…
А кад је нешто наопако рођено ту помоћи нема.
…“Послератна анегдота везана је и за слику, уље на платну „Свети Георгије убија аждаху“, које је добио Центар за обавештавање.
Свети Георгије је убио аждају на којој је писало НАТО. То уље на платну било је у просторијама Центра до пре неколико година када је у посету дошла
делегација из Алијансе.
Чиновници су се уплашили и префарбали натпис“, објашњава Аврам Израел и додаје да се не би требало стидети своје историје…”
Емерик Блум, човек који је осниваo, први директор сарајевског Енергоинвеста, градоначелник Сарајева, имао је Ситроенове ајкуле у возном парку.
Код Јевреја, такође, постоји дубиоза у међусобним односима у народу, међујеврејским односима пре, у току и после страдања, на више начина.
Загубило се нешто што су они пре нас добро знали и неписмени и писмени. Познавали су живот.
Као људи, слободни смо да прихватимо права и обавезе. Да будемо људи. Дато нам је и до нас је како ће нам бити и хоће ли бити. Нам и нас.
Данас је у Новом Саду био помен жртвама Рације. Крај црне коцке. А, То је споменик.
Мир душама наших покојника+
+„Буди имя Господне благословено отныне и до века.“
Oстрво Православни филм
https://www.youtube.com/watch?v=d7xAA_dr-0U
А муслимани-Бошњаци? Њих нико не помиње, а одговорни су једнако као и Хрвати. „Хрватско цвијеће“ , усташе са фесовима, ханџаристи, балије, муслиманске милиције… А прије њих шуцкори, претече усташа из времена АУ окупације и Првог свјетског рата.
Аутор и сам прекорева Србе због немара, а сам прави велики пропуст.
Не пристаје неком ко се потписује презименом Петровић да овако простачки коментарише писање Перивоја Поповића, књижевника, двоструког добитника признања са именом Марко Миљанов , који је читав свој преко седам деценија дуги живот посветио ИСТИНИ МАРКА МИЉАНОВА И ЊЕГОША. ПРОЧИТАЈ, или замоли некога писменог да Ти прочита што у великом свом дјелу „Племе Кучи у народној причи и пјесми“ о Великој похари Куча, 1856. год. од стране Црногораца, пише војвода Марко Миљанов Поповић !!! Сам војвода Мирко, у телеграму ( објавио га је чувени црногорски историчар проф. Душан Вуксан ) који је упутио књазу Данилу, каже да је до подне убио 50 душа у Кучима – мало ли је ?!
МОРАТЕ БИТИ ОДЛУЧНИ, МАЛО ПРИЈЕ НИШТА, А САД ТРИ МОЈЕ ПРИЧЕ – АКО НЕ ВАЉА, НЕ ВАЉА, ОВАКО КОМПРОМИТУЈЕТЕ И СЕБЕ И КОМЕНТАТОРА, КОЈИ ИМА ИСКРЕНУ И ДОБРУ НАМЈЕРУ, ПРЕД ГОСПОДОМ, ЖРТВАМА И ЉУДИМА.
МИСЛИМ ДА БИ БИЛО ДОБРО ДА УКЛОНИТЕ СВЕ ПОСТОВЕ – ИМА ВРЕМЕНА И ДАЋЕ БОГ ДА СЕ О ОВОМЕ ПИШЕ И ГОВОРИ, ОВО ЈЕ ТЕК ПОЧЕТАК, ИСКРЕНО, Перивоје Поповић
Поштована Редакцијо,
одбили сте мој коментар, у реду, то је ваше право, али да ли то значи да се и ви слажете да нпр. у Великој похари Куча, у Долима Пивским, у Велици, и сл. није било великог злочина са (бар ) елементима ГЕНОЦИДА ?
ВЕЛИКИ ЈЕ БРОЈ НЕВИНО СТРАДАЛИХ У ТИМ ЗЛИМ ТРЕНУЦИМА, ИСУВИШЕ ВЕЛИКИ БРОЈ ДЈЕЦЕ (У КОЛИЈЕВЦИ, РЕЦИМО), ЈАКО ВЕЛИКИ ЗА МАЛУ ЦРНУ ГОРУ! УБИСТВО НЕЈАЧИ, ДЈЕЦЕ, ЖЕНА, СТАРАЦА – ТО ЈЕ ГЕНОЦИД, ЈЕР СЕ ТИМЕ ИСТРЕБЉУЈЕ СТАНОВНШТВО НА НЕКОМ (МАЊЕМ ИЛИ ВЕЋЕМ ) ПРОСТОРУ, СВЕЈЕДНО !
Опраостите господине Бојанићу,
и Ви заборависте страданија Срба у Црној Гори: Покољ у Долима у Пиви, Покољ у страви имена Велика, страшни суд именован као Пасје Гробље у близини Колашина, Кућу Рогошића и Јусовача у Подгорици, опет Бреза код Колашина, Јама Радовачка у Пиперима, Богданов крај на Цетињу, Которски затвор, а прије, много прије и много страшније Велика похара Куча, „савршен“ ГЕНОЦИД ПО ДЕФИНИЦИЈИ, од стране црногорске војске коју је предводио војвода Мирко Станков Петровић, брат и“газда“ књаза Данила. Црна Гора је мала по простору и по броју становника па је у смислу злочина геноцида у Црној Гори, 50 много веће него ли 50 000 рецимо у Шпанији или 500 000 у Америци гдје су били ( у САД, још трају,?) крвави грађански ратови…
… Перивоје,
Док пишеш о некаквој „Великој“ похари Куча, није ти стало до ИСТИНЕ, ти пишеш само зарад писања.