Шта ти имаш од тога?
1 min read
Ђоковић, Федерер
Стефан Ђукић
Кад год неки спортстиста или тим остваре неки значајан успјех нађу се скептици, реалисти поставе питања – „а шта ти имаш од тога“, „јеси ли ти освојио?“ „он/они/она/оне играју за себе а ти се нервираш и пијеш пиво“ и слично.
Шта имамо од побједа? Материјално ништа, духовно, баш много тога. Ово и није пост о материјалном нити проблематизује ниво зарада, реклама и слићних ствари – то је друга и другачија тема. Ако живимо испуњене животе (ја свој свакако сматрам таквим), срећу нам доноси љубав са особом са којом подјелимо живот, дјеца, посао, хобији и разноразни успјеси, све те ствари нормалног, одраслог свијета, Та срећна нам омогућава да прегурамо тешке моменте, превазиђемо проблеме, прескочимо провалије. Ипак у нама увијек чучи дијете које је маштало да буде свјетски првак, да постигне тројку у последњој секунди, нама је та фантазија потребна јер нам разбуктава пламен дјетињства из кога се онда рађа машта и идеализам који нам даје снагу да чинимо свијет бољим и да се боримо за њега.
Материјално, ја немам ништа од Ђоковићеве побједе над Федерером, побједе након чистог понора приликом резултата 8-7 и 40-15 у петом сету. Као што немам ништа од јуриша Рохирима приликом битке на Пеленорским пољима, од нота пјесме Wish You Were Here или од крајева стотина филмова и књига све ме то испуни топлотом, да неку нереалну снагу да је другачији свијет могућ и даје још један, виртуелан разлог да се боримо и даље.
Тај, виртуелни разлог, јесте мањи од оних реалних, али није небитан, да би се бољи свијет могао замислити, морамо заћи у оно што нам се засад чини нереалним, неизводљивим, недостижним. Свака част Ђоковићу, што си нам својим бивањем шампионом и кад губиш и кад побјеђујеш разбуктао тај пламен идеализма, тим нереалним осјећајем да и из понора борбом до краја можеш постати шампион свијета.
Извор: stefandjukic.com
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
СРБ, Православци треба да гледају себе и у себе а не да се баве другима или не дај Боже осуђују. Постоји у Православљу јако цењен, посебан „покрет“ основан на Светој Гори познат под именом исихазам. Е, ти исихасти имају одређене положаје тела у којима се утврђују у Исусовој молитви коју непрестално понављају (то би се звало мантра у јоги). Они су елита Православља. Е, замисли да Ноле у себи понавља Исусову молитву и да је са јогом коју ти видиш много ближи Господу од тебе. Чувај душу брате, довољно је искушења и без брзања да осудиш све што мислиш да је Богу мрско. Или Га знаш толико добро па да Му отвориш очи, не види Он ко је и какав је ко.
Има део истине и у томе што ви тврдите, има истине и у томе што тврди Дуци Симоновић али има истине и у томе да је Ноле одликован од стране СПЦ највишим орденом као и да је после тога наставио да помаже СПЦ.
На годишњицу Битке на Вучијем Долу када је било стани пани да се доврши црква ко је био добра вила? Па Ноле, иако су се генерације клеле да ће црква бити подигнута, дочекали смо да кесу одреши управо он.
Још нешто запитате ли се да ли смо ви и ја баш такви православци који могу сваког да критикују.
Анонимни, сакриј се и ти у јогу онда, као што си се именом сакрио негде у мишју рупу… 🙂
Koja si ti budala, ? Pa zar je moguće da takvih ljudi ima, jedino ako tvoj komentar nije iz nekih drugih pobuda ali onda neka Ti je Bog u pomoći i Tebi i onom koga Ti misliš da predstavljaš.
„Српски народ нема ништа од тога, напротив, имаће све више присталица јоге коју Ноле последњих година упражњава уместо православних ритуала“… (Донко Ракочевић)
Kompleksi malih i nebitbih
„SRB“, vi nikada necete razumeti, sta Nole znaci za nas, Srbe. Ja ne znam koji su idoli kod vas (neko u Teheranu, Istambulu, Tirani….). Ne mogu uopste da se trenutno setim, ko bi to bio u vasem „vilajetu“, koga biste vi obozavali na isti nacin, kako mi to radimo u Noletovom slucaju.
Ja igram tenis jednom nedeljno. Nas klub je u oblakoderu (NYC). To je najelitniji sport, izmisljen u Engleskoj. Evo jos od 2011 (uz prekid od par godina, zbog ozbiljne povrede lakta) Nole je na tronu tog sporta. Dolazi iz male prcvarnice, gde pre njega prakticno nije ni bilo neke teniske tradicije. Eh sad zamisli da si na Roland Garosu, sedis na 10-ak metara od Noleta. Udar loptice ima jak prasak, koji na TV ne mozes da osetish. Spiker svakih par minuta uzvikuje ime „Djokovic“….“Avontez Djokovic“!
Taj osecaj PONOSA, koji mi tad osecamo je neopisiv.
Da bi to najbolje razumeo, uzmi svoj primer. Prema prilozenom, ja sam zakljucio da si ti Boshnjak ili Albanac (Nisi Croat. Nole je 50% Croat; u HR ga ustvari vole). Zavrsio si recimo trgovacku skolu… Nekakav si Milov chinovnik u javnom sektoru, tako nesto…. Za tebe niko nema pojma da postojis, van uze familije. Na tvom FB profilu prate te 10ak clanova familije, drugari anonimusi, kao sto si ti… Ti si OSUDJEN DA OSTANESH TU GDE SI – ISTI, do kraja zivota.
Ako u svojoj muci odes vani, imas da propljujes krv, da dobijes nekakve papire da te legalizuju, da neku crkavicu zaradis zakonski.
E sad zamisli da hoces da budes neko i nesto, da ne umresh kao ANONIMUS/ ANONIMNI. Mozes samo da zamislis, koliko je tesko da budes NAJBOLJI U RAZREDU, pa onda NAJBOLJI MEDJU ISTOGODISNJACIMA (prva godina razredi, druga godina, treca godina razredi trgovacke skole itd… Kad si to zamislio, zamisli, kakvo je dostignuce BITI NAJBOLJI U CELOJ SKOLI (TRGOVACKOJ). Potom zamisli kako je tesko biti najbolju celom gradu (Recimo Podgorici, Niksicu…). Zatim zamisli kako bi ti bilo tesko da postanes najbolji u drzavi CG! Potom si postao najbolji na Balkanu. Pa onda budes najbolji u Evropi i na kraju – postao si najbolji u celom Svetu u tvojoj trovackoj struci… Nije bitno sta radis u svom mucenickom zivotu… Recimo da pravish pizze po ceo dan. Znas li sta znaci da postanes Olimpijski Sampion u pravljenju pizza?
.
.
.
U mom poslu Nole je na nivou Nikole Tesle, Mihaila Pupina, Ludwig Boltzmann, Richard Feynman (svi moji ljubimci)…
I na kraju, bilo ko da si, neka si „crni Ciganin“, sto bi rekao moj pokojni djed – ti moras da osecas odredjeni pijetet/strahopostovanje prema perfekciji/ ekselenciji, koju Nole predstavlja….. Njegov kolega Krajinovic za njega rece: „On nikad ne pogreshi“!!! Nole je etalon perfekcije…. Znas kad kazu za nekoga „nije bash Ajnstajn, ali nije ni glup“… tako u nasem rekr. tenisu ces cuti, na pitanje, koji je nivo, ovaj odgovara: „Ne ocekuj da vidis Djokovica, ali imam sve udarce…“
Prema tome da rezimiram, opet se odaj masti – zamisli da te neka velika muka spopala, dobio si recimo rak, infarktno, mozdani udar stanje… Od tog momenta, za tebe nista drugo ne postoji osim ideje – kako da se oporavis. Tad bi zaista razumeo sve ono gore sto sam napisao. U tom momentu ces da pozelis da Dr., koji drzi tvoju sudbinu u svojim rukama, ti ces da se molis Bogu da je taj Dr. – NOVAK DJOKOVIC U SVOJOJ SPECIJALNOSTI. Uopste te nece zanimati, da li je Srbin, Musliman, Crnac, Belac, Musko, Zensko, Starc, Mladi…. samo ces da se molis Bogu da je kao Nole – najbolji moguci, da se nikad ne predaje, da je perfekcionista i da ima – EMPATIJU.
Ne znam da li ti je sad ista jasnije, sta Nole znaci za sve normalne ljude u Svetu.
Ти Србин! Не читам латиничне текстове… Збогом комуњаро!