“Вашингтон има неколико начина да прати значајне залихе противтенковског, противваздушног и другог наоружања које су послале преко границе у Украјину”, кажу извори за Си-Ен-Ен. То представља слепу тачку која је великим делом последица недостатка Америчке чизме на терену у земљи и лака преносивост многих мањих система који сада прелазе границу.
То је свесни ризик који је Бајденова администрација спремна да преузме.
Краткорочно, САД виде пренос опреме вредне стотине милиона долара као виталну за способност Украјинаца да одупру инвазију Москве.
Приликом доношења одлуке да пошаље милијарде долара оружја и опреме у Украјину, Бајденова администрација је узела у обзир ризик да неке од пошиљки на крају заврше на неочекиваним местима, рекао је званичник одбране. Али управо сада, рекао је званичник, администрација сматра неуспех адекватног наоружавања Украјине као већи ризик.
Пошто америчка војска није на терену, САД и НАТО се у великој мери ослањају на информације које пружа украјинска влада. Званичници САД-а признају да Украјина има подстицај да даје само информације које ће ојачати њихов аргумент за више помоћи, више оружја и више дипломатске помоћи.
„То је рат – све што они ураде и кажу јавно је осмишљено да им помогне да победе у рату. Свака јавна изјава је информативна операција, сваки интервју, свако емитовање наступа Зеленског је информативна операција“, рекао је други извор упознат са западним обавештајним службама. „То не значи да греше што то раде на било који начин.
Месецима су амерички и западни званичници нудили детаљне извештаје о томе шта Запад зна о статусу руских снага у Украјини: колико су жртава узели, њихову преосталу борбену моћ, залихе оружја, какву муницију користе и где. Али када је реч о украјинским снагама, званичници признају да Запад, укључујући САД, има неке недостатке у информацијама.
Западне процене украјинских жртава су такође магловите, према два извора упозната са америчким и западним обавештајним службама. „Тешко је ући у траг када нико није на земљи“, рекао је један извор упознат са обавештајним подацима.
Бајденова администрација и земље НАТО-а кажу да обезбеђују оружје Украјини на основу онога што украјинске снаге кажу да им је потребно, било да се ради о преносивим системима попут пројектила Јавелин и Стингер или словачком систему противваздушне одбране С-300.
САД су пристале да Кијеву обезбеде типове могућности велике снаге које су неки званичници Бајденове администрације сматрали превеликим ризиком од ескалације пре неколико недеља, укључујући 11 хеликоптера Ми-17, 18 топова хаубица од 155 мм и још 300 Svitchblade дронови. Али велики део те подршке још није дошао на мрежу — а Svitchblades су мобилни дронови за једнократну употребу које би такође вероватно било тешко пратити након чињенице.
„Не бих могао да вам кажем где се налазе у Украјини и да ли их Украјинци користе у овом тренутку“, рекао је новинарима високи званичник одбране. „Не говоре нам сваку мету муниције коју испаљују и на кога и када. Можда никада нећемо тачно знати у ком степену користе Svitchblades.“
Министарство одбране не издваја оружје које шаље за одређене јединице, рекао је секретар за штампу Пентагона Џон Кирби.
“Камионе натоварене палетама оружја које је обезбедило Министарство одбране, покупе украјинске оружане снаге, првенствено у Пољској, и затим их одвезу у Украјину”, рекао је Кирби, „онда је на Украјинцима да одреде куда иду и како ће распоређени унутар своје земље“.
Иако САД нису на терену у Украјини, имају алате да сазнају шта се дешава мимо онога што Украјинци говоре, напомињући да САД у великој мери користе сателитске снимке и чини се да и украјинска и руска војска користити комерцијалну комуникациону опрему.
Други извор из Конгреса рекао је да америчка војска сматра да су информације које добија од Украјине генерално поуздане, јер САД обучавају и опремају украјинску војску већ осам година, развијајући снажне односе.
<
Џордан Коен, аналитичар за одбрану и спољну политику на институту ЦАТО који се фокусира на продају оружја, рекао је да је највећа опасност око поплаве оружја које се усмерава у Украјину оно што им се дешава када се рат заврши или пређе у неку врсту дуготрајног застоја.
Такав ризик је део сваког разматрања да се оружје пошаље у иностранство. Деценијама су САД слале оружје у Авганистан, прво да наоружају муџахедине у њиховој борби против совјетске војске, а затим да наоружају авганистанске снаге у њиховој борби против талибана.
Неизбежно је неко оружје завршило на црном тржишту, укључујући противваздушне ракете Стингер, исте врсте које САД сада пружају Украјини.
Сједињене Државе су се чувено бориле да поврате Стингерса након совјетског рата у Авганистану. Није био успешан у проналажењу свих њих и када су саме САД извршиле инвазију на Авганистан 2001. године, неки званичници су страховали да би их Талибани могли искористити против Сједињених Држава.
Велики део онога што су САД оставиле да помогну авганистанским снагама постало је део арсенала талибана након колапса авганистанске владе и војске.
Проблем није јединствен само за Авганистан. Оружје продато Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима нашло се у рукама бораца повезаних са Ал-Каидом и Ираном.
Ризик да се сличан сценарио деси у Украјини такође постоји, признао је званичник одбране. 2020. године, генерални инспектор Министарства одбране објавио је извештај у којем је изразио забринутост због праћења крајње употребе оружја које се шаље у Украјину.
„Ово би могао бити проблем за 10 година касније, али то не значи да не би требало да буде нешто о чему размишљамо“, рекао је Коен, аналитичар ЦАТО-а. „Преко 50 милиона комада муниције, сва та муниција неће бити коришћена само за борбу против Руса. На крају ће та муниција бити злоупотребљена, намерно или не.“
Руска претња
Званичници су мање забринути – бар за сада – да ће оружје пасти у руке Руса. И до сада се чини да се Русија борила да пресретне или уништи пошиљке залиха.
Постоји низ теорија зашто су пошиљке до сада поштеђене, додаје извор, укључујући и то да руске снаге једноставно не могу да их пронађу, оружје и опрема се шаљу у необележеним возилима и често се транспортују ноћу.
Такође може бити да руским снагама понестаје муниције и да не желе да је троше на насумичне камионе осим ако не буду сигурни да су део конвоја оружја.
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
