Специјално државно тужилаштво у више случајева посљедњих мјесеци је наложило привремено одузимање имовине осумњичених за припадност криминалним организацијама.
Тужилаштво тиме онемогућава продају или неки други вид отуђења тих непокретности, а оставља могућност да се оне користе у пословне или приватне сврхе.
Најчешће је у питању вишемилионска вриједност имовине.
Да судови најчешће дозвољавају да се блокирана имовина користи, потврђује за Радио Слободна Европа адвокат Милош Вукчевић:
“Све зависи од захтјева тужиоца, односно од тога какву је мјеру одредио судија. На примјер, ако је ријеч о непокретности у којој се живи, предлаже се забрана отуђења али не и коришћења.”
Имовину за коју се сумња да је стечена криминалом откривају тужилаштво и полиција.
Одлуку о привременом или трајном одузимању те имовине доноси суд, док је за њено чување задужена Управа за државну имовину.
Уколико суд ослободи окривљеног, имовина му се враћа. Пракса показује да су у више случајева та лица тужила државу због пропадања или оштећења имовине док је била привремено одузета, односно док је држава “бринула” њој.
Питање имовине у једном од посљедњих случајева
У једном од посљедњих случајева, хапшење власника једне од највећих компанија за трговину електричним уређајима “Техномаx” Веска Петрановића, није се одразило на рад његових пословних објеката.
Док је Петрановић у притвору, његови пословни објекти раде, а некретнине се углавном користе.
Како је за Радио Слободна Европа саопштио његов бранилац, адвокат Бојан Кораћ, Петрановићев хотел “Де андрос” у Вирпазару који је привремено блокиран функционише.
“Специјално тужилаштво је послало захтјев катастру да се стави привремена мјера на хотел, да се не би продао и отуђио прије одлуке суда. Суд не може да забрани рад хотелу, само може да забрани продају”, каже адвокат Кораћ.
Поред хотела, Петрановићу је привремено “блокирано” више пословних простора, породичне зграде, земљиште, аутомобили и станови чланова породице.
Адвокат Кораћ каже да одбрана треба да добије формалан предлог тужилаштва за одређивање привремене мјере забране располагања над непокретностима.
Након тога окривљени ће се изјаснити о имовини и доставити суду о њеном поријеклу:
“У овом случају тужилаштво тврди да су те некретнине купљене од шверца цигарета. А оне су купљене десет или петнаест година прије наводно учињеног кривичног дјела.”
Сличан поступак ће се водити и о приватној Петрановићевој имовини, каже Кораћ. Он је потврдио да се она може користити, али не отуђити или продати.
Осим Петрановићеве, Специјално тужилаштво, отворило је више случајева против особа које се терете за стварање криминалне организације и шверц цигарета.
Један од њих је компанија Рокшпед која је увозник њемачких аутомобила, браће Станај којима је блокирана имовина у Подгорици, Тузима и Улцињу.
Како се третира заплијењена имовина
Имовином која је привремено одузета управља Управа за државну имовину, која није одговорила на питања везана за начин чувања те имовине.
Третман блокиране покретне имовине, као што су у посљедњим случајевима луксузни аутомобили, треба да буде такав да се онемогући да трећа лица користе та возила и да се спречи њихово оштећење, каже Милош Вукчевић.
Он указује да у случајевима вишегодишњег привременог одузимања, колико могу трајати судски процеси, заплијењена имовина губи вриједност.
“Тешко је спријечити смањење те вриједности усљед протока времена. На то се не може утицати. Нека законодавства прописују продају такве имовине како би се спријечили трошкови одржавања. Али таква одлука се веома ријетко доноси”, каже Вукчевић.
Случај у коме је држава морала да плати штету
Најпознатији случај у коме је од државе тражено да надокнади штету због пропадања имовине у току привремене заплијене, је контроверзног бизнисмена из Рожаја Сафета Калића који је ослобођен у судском процесу за прање новца.
Држава је од суда добила налог да Калићу плати 150.000 еура, због оштећења имовине која је била привремено заплијењена од 2011. до 2016. године, пише у извјештају Заштитника имовинско правних интереса за 2024. годину.
Калић је упутио више тужби за накнаду штете која је настала на милионски вриједној заплијењеној имовини док се против њега водио поступак.
На списку су биле некретнине у Рожајама, Подгорици, Улцињу и на Светом Стефану. Једна од тужби се односи на пропале и нестале ствари из заплијењеног стана.
Његови адвокати тражили су одштету од 20.000 еура за оштећења на возилу “хамер” које је било заплијењено 2011. године.
Управа за имовину је “хамер” дала на коришћење Специјалној антитерористичкој јединици полиције, позивајући се на законску одредбу о “‘уступању привремено одузете имовине у хуманитарне сврхе”.
Када је Калић ослобођен имовина му је враћена. Након тога ангажовао је вјештаке да процјене штету на имовини насталу неадекватним управљањем од стране државе.
Више адвоката који су у име клијената подносили захтјеве за надокнаду штете за привремено одузету имовину, нису жељели да говоре о детаљима тих тужби.
Извор: РСЕ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
