Ево шта слиједи у Римокатоличкој цркви након смрти папе Франциска, која је данас званично објављена из Ватикана. Ови ритуали, пише агенција Ројтерс, означавају крај једног понтификата и почетак наредног:
Потврда смрти и припреме
Папин камерленго, кардинал Кевин Ферел, званично потврђује смрт. Потом запечаћује приватни папин апартман и започиње припреме за сахрану. Камерленго и тројица његових помоћника одлучују када ће папин ковчег бити пренесен у Базилику Светог Петра ради јавног одавања почасти. Такође, брину да се папин „Рибаров прстен“и оловни печат поломе, како их нико не би могао злоупотријебити. Аутопсија се не врши.
Жалост и сахрана
Жалост траје девет дана, а датум сахране и укопа одређују кардинали. Сахрана се обично одржава четири до шест дана након смрти, на Тргу Светог Петра. Папа Франциско је још за живота рекао да, за разлику од многих претходника, не жели бити сахрањен у крипти Базилике Светог Петра, већ у Базилици Свете Марије Велике у Риму. Такође је изразио жељу да буде положен у једноставан дрвени ковчег.
Период без папе (interregnum)
Кардиналски колегијум (Колегијум кардинала) преузима управљање текућим пословима током интерегнума – периода између два понтификата. Имају ограничене овласти, а већи дио ватиканске администрације се у том периоду зауставља.
Избор новог папе
Конклава – изборна сједница у Сикстинској капели – почиње између 15. и 20. дана након смрти папе. Кардинали који учествују затварају се унутар Ватикана током конклаве и сами одређују тачан датум почетка. Сви кардинали млађи од 80 година имају право учешћа у гласању. За избор новог папе потребан је двотрећински плус један глас већине, што значи да гласање може потрајати кроз више кругова и дана. Када се избор заврши, новог папу питају да ли прихвата избор и које име жели да узме.
Објава новог папе
Свијет сазнаје да је нови папа изабран када службеник у пећи спали гласачке листиће уз помоћ посебних хемикалија које стварају бијели дим из димњака Сикстинске капеле. Црни дим означава да гласање није било успјешно. Декан Колегијума кардинала тада излази на централни балкон Базилике Светог Петра и објављује: „Habemus Papam“ (Имамо папу). Нови папа се тада појављује и даје благослов окупљеним вјерницима на Тргу.
Ово су кандидати за новог папу
Ово је списак главних кандидата који претендују да постану сљедећи врховни поглавар Римокатоличке цркве:
Петер Турксон (76)
Бивши бискуп Кејп Коуста био би први црни папа и имао би могућност да допре шире у Африку. Рођен је у Гани, а папа Франциско га је послао као мировног изасланика у Јужни Судан. Он заузима средишње мјесто око шкакљиве теме геј веза, тврдећи да су закони у многим афричким земљама престроги, али да се ставови Африканаца о тој теми морају поштовати. Турксон је био фаворит кладионичара у једном тренутку током конклаве 2013, када је изабран папа Фрањо.
Луис Антонио Тагле (67)
Тагле, бивши надбискуп Маниле, појавио се сада као лидер. Он би, ако буде изабран, био први папа азијског поријекла, а управо тај регион је онај са најбрже растућим католичким становништвом.
Он се противио правима на абортус на Филипинима, али се може сматрати једним од либералнијих кандидата. Такође се у изјавама жалио да је католичка црква била превише оштра према геј и разведеним паровима и да је то ометало њен евангелистички рад.
Пјетро Паролин (70)
Његов избор би био континуитет јер је са папом Франциско радио као кардинал – државни секретар у Ватикану.
Сматра се умјереним, иако не тако блиским либералном крилу као што се папа Франциско чинио. Када је Ирска 2015. гласала за легализацију истополних бракова, Паролин је то описао као „пораз за човјечанство“.
Паролин је био архитекта споразума између Свете столице и Кине из 2018, који неки сматрају „продајом“ Комунистичкој партији Кине.
Петер Ердо (72)
Надбискуп Естергом-Будимпештански био би други папа, послије Јована Павла II, који је управљао црквом још у бившем советском блоку, када су црквене вође често биле прогањане.
Водио је кампању да његов претходник Јожеф Минсенти буде ослобођен кривице након што је ухапшен због супротстављања комунистичком режиму Мађарске. Ердо је дубоки конзервативац који је говорио против тога да се разведени или поново ожењени католици причешћују.
Хозе Толентино (59)
Поријеклом је из родног мјеста Кристијана Роналда, Мадеире у Португалу, служио је као надбискуп, а имао је и низ улога у Ватикану. Важи за кандидата за младе.
Матео Зупи (69)
Зупи је био надбискуп Болоње од 2015. године, а папа Франциско га је 2019. именовао за кардинала.
Папа Фрања га је прије двије године поставио за мировног изасланика Ватикана за Украјину, а у том својству је посјетио Москву да би „охрабрио гестове хуманости“.
Иако није имао аудијенцију код руског предсједника, срео се са предсједниковим контроверзним савезником, патријархом Кирилом, лидером Руске православне цркве, али са малим дипломатским напретком у погледу његових напора.
Марио Греч (68)
Раније је служио као епископ Гоза, а сада је генерални секретар Архијерејског синода.
Он је позвао цркву да „научи нови језик“ када се бави геј паровима и разведенима, иако се на њега гледа и као на нешто традиционалније оријентисаног кардинала.
Роберт Сара (79)
Рођен је у Француској Гвинеји, а представља још једну могућност да постане први црни папа – иако године нису на његовој страни.
На ватиканским функцијама је радио од времена Јована Павла II. Конзервативац, он је осудио родну идеологију као пријетњу друштву. Такође је говорио против исламског фундаментализма, преноси Б92.
Da bih postao papa moram li da sam na birou za zapošljavanje?