• Друштво
• Насловна

Шта крије „јагуар“: Да ли у Црној Гори постоји савременији систем прислушкивања

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Илустрација (Фото: rtvbn.com)

Црну Гору повремено потресају афере прислушкивања, што указује на одсуство сваке контроле, али и на одсуство одговорности за очигледне злоупотребе Агенције за националну безбједност и лица која управљају системом безбједности у цjелини.

Јавност је имала прилику да се упозна са бројним злоупотребама АНБ претходних деценија међу којима злоупотребе мјера тајног надзора заузимају запажено мјесто. Умјесто одговора на питања по чијем је налогу и у чијем интересу су вршене такве злоупотребе, долазила су несувисла објашњења са флоскулама о заштити тајности повјерљивих података.

У Црној Гори не постоји ефикасан механизам контроле примјене мјера тајног надзора, а поготово не постоји механизам контроле набавки и употребе средстава којима се те мјере реализују, а чија злоупотреба је више него очигледна. О томе нам говоре бројна дешавања након пораза режима Мила Ђукановића у августу 2020. године, почев од противзаконитог прислушкивања лидера опозиције, новинара и назависних интелектуалаца, преко црквених великодостојника, па све до противзаконитог прислушкивања Специјалног државног тужиоца због чега је и покренут кривични поступак против бившег директора тајне службе.

Поред злуоптреба средстава за тајни надзор које врши сама АНБ, Управа полиције и дјелови Директората за обавјештајно – безбједносне послове у Министарству одбране и њихови припадници, то могу чинити и фирме, чак и појединци, радећи за свој или пак рачун неких центара моћи и појединаца у земљи или иностранству.

Постоје индиције да поједине приватне фирме за физичко – техничко обезбјеђење, уредно регистроване за послове обезбјеђења и безбједнодносног консалтинга, посједују опрему за тајни надзор и користе је протпуно противзнаконито, најчешће за себе и своје интересе, а често и за потребе иностраних центара моћи, а неријетко и за поједине одметнуте дјелове бившег режима, криминалне структуре или утицајне појединце.

Надлежни органи у Црној Гори би се морали позабавити овим питањем, са посебним освртом на фирме за ФТО које имају конекције са неким страним безбједносним системима и које, по неким сазнањима, ангажују чак и добровољце за учешће у борбеним дејствима у иностранству, врше обезбјеђења транспорта оружја и војне опреме и обављају логистичке послове за потребе зараћених страна на ратиштима широм свијета.

У том смислу посебно предњачи једна таква фирма у којој, након пензионисања, налазе ухљебљења високи службеници АНБ, што указује на чињеницу да иза ње стоји државна безбједносна структура. Са друге стране, појединим организацијама и удружењима које су, више него очигледно, повезане са државним институцијама је додијељена улога да се, користећи ресурсе служби безбједности, супростављају наводном хибридном дјеловању против Црне Горе.

Уочено је да такве организације, од којих је најпознатији Дигитално – форензички центар (ДФЦ) за своје аналитичко – информативно – пропагандне послове користе податке и информације АНБ добијене примјеном мјера тајног надзора што је најбоље показала њихова анализа случаја једног бившег посланика Демократског фронта, као и повезаност са уредништвом угашеног портала „УДАР“.

Осим тога, надлежни органи, а прије свега скупштински Одбор за одбрану и безбједност, би могли покренути питање контроле набавки и увоза средстава за тајни надзор, односно специјалне безбједносне опреме, будући да се она уопште не производи у Црној Гори и да је црногорске службе безбједности исту набављају без тендера из иностранства преко фирми овлашћених и регистрованих за ту врсту трговине.

Потребно је да надлежни остваре увид у пословање увозника и трговаца том врстом робе, што најчешће обављају пензионисани припадници службе и полиције и то баш они који су радили на тим пословима са добрим конекцијама према добављачима из иностранства.

Такве фирме, због снабдијевања служби безбједности, раде потпуно ван било какве контроле, зарађују велике количине новца и неријетко се упуштају у одређене злоупотребе продајући опрему и онима који је не би смјели посједовати, прије свега одређеним криминалним структурама и другим интересним групама.

Из база података ЦПР се не може закључити да се нека регистрована фирма бави увозом и продајом специјалне безбједносне опреме, што оставља простор за злоупотребе и могућност да и друга лица набављају опрему и купују најмодедније системе за тајни надзор, контролу и праћење.

Према информацијама нашег портала, истина незваничним, постоји више лица и група у Црној Гори која посједују и користе ову опрему и нека техничка средства за своје потребе, а врло вјероватно и за рачун неког другог. Ради се о веома скупој, софистицираној и модерној опреми која пружа велике могућности за надзор и примјену мјера тајног надзора, много моћнијој од система „Јагуар“ о коме се толико прича у црногорској јавности.

По процјени добро упућених у ову проблематику, пласирање приче о „Јагуару“ се врши смишљено да би послужило као покривалица за нешто што стварно постоји, а то је посједовање и коришћење такве опреме од стране појединаца или група који немају права на то, без обзира да ли се ради о групама и лицима из система безбједности или ван њега.

Одговорност за ово стање, у сваком случају, сноси прије свега АНБ, као централна обавјештајно – безбједносна агенција у држави која је надлежна, не само за примјену мјера тајног надзора у складу са законом, већ да истражује и открива евентуалне злоупотребе тих мјера и средстава којима се оне реализују без обзира од кога та злоупотреба долази.

Коначно, крајње је вријеме да се сви који руководе системом безбједности ослободе резоновања по коме се, по дифолту, сваки проблем и злоупотреба у раду служби безбједности проглашава државном тајном и тако замајава јавност и оставља ускраћеном за одговоре који грађане у суштини и једино интересују.

Никако не смије бити државна тајна нешто што указује на злоупотребе службе безбједности јер се на тај начин не штити ни служба ни држава нити њено уставно уређење. Напротив, дужност је руководства АНБ и других служби безбједности да откривају злоупотребе у сопственим редовима и ван њих, извјештавају надлежне органе ради предузимања мјера против носиоца тих злуоптреба и упознају јавност у потребном обиму. Тако се једино штити држава, јачају институције и враћа повјерење грађана у њих.

Посљедње афере су само подгријале страховања и слутње да у Црној Гори, мимо званичних безбједносних служби и строгих правних процедура, постоје појединци и центри моћи који, практично, без икакве контроле и одговорности, брутално газе људска права примењујући мјере надзора и користе техничка средства за своје потребе чиме директно угрожавају безбједност грађања и укупну националну безбједност.

Злоупотребе служби безбједности кроз противзакониту примјену мјера тајног надзора и нелегално посједовање и коришћење специјалне безбједносне опреме није необично нити је Црна Гора једина земља у којој се то дешава. То се може срести и у много уређенијим државама и озбиљнијим службама. Међутим, када се мјере тајног надзора и техничка средства злоупотребљавају од стране различитих дјелова система безбједности да би се међусобно пратили, прислушкивали и надзирали представља најбољи показатељ да је дошло до озбиљног урушавања тог дијела државног апарата. То се у Црној Гори управо десило, што су најбоље показали догађаји на Цетињу приликом устоличења митрополита Јоаникија.

Значи, у Црној Гори се ипак отишло најдаље, толико далеко да се може рећи да је систем безбједности озбиљно урушен и да без ослањања на међународне организације није могуће ефикасно супростављање криминалној и другој недозвољеној дјелатности.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: