• Насловна
• Наша Србија
• Топ 0

Шта је западна цивилизација? Питање које Срби знају од 1999.

1 min read

1 месец ‎ ИН4С

НАТО бомбардовање, Фото: ЕПА, Принтскрин

Изјава портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове о бомбардовању Београда 1999. године није за српску јавност донијела ништа ново. Она је само подсјетила на истину коју Срби већ више од двије деценије добро знају – да је израз „хуманитарна интервенција“ био само политички еуфемизам за бомбардовање једне државе.

Када је Захарова поставила питање шта је заправо „западна цивилизација“, одговор је формулисала на начин који је на Балкану многима одавно познат: „бомбардовање цивила у Београду 1999. године“ и рушење држава под изговором демократије и људских права.

За Србе, међутим, то није дипломатска формулација. То је историјско искуство.

Те 1999. године, под изговором заштите људских права и „спречавања хуманитарне катастрофе“, НАТО је покренуо војну операцију против Савезне Републике Југославије без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација. У наредних 78 дана гађани су мостови, фабрике, медијске куће, болнице, путеви, па чак и возови и колоне цивила.

Слика те „цивилизацијске мисије“ остала је урезана у памћење читаве генерације: Рушевине зграде Радио-телевизије Србије, срушени мостови у Новом Саду, разорене фабрике и куће широм земље.

Симболичка је и чињеница да је једна од мета био и јавни сервис – медијска кућа у којој је у нападу погинуло шеснаест радника који су у том тренутку били на својим радним мјестима. То је био тренутак у којем је читав наратив о „прецизним ударима“ и „заштити цивила“ почео да се распада пред очима јавности.

Ипак, у западном политичком дискурсу та операција и данас се описује као „интервенција у име хуманости“.

То је, у суштини, једна од кључних парадокса модерне геополитике: Исте силе које се позивају на међународно право и људска права, у појединим ситуацијама сматрају да су управо оне изнад тог права.

Зато је питање које је поставила Захарова много шире од једне дипломатске полемике. Оно отвара суштинску дилему савременог свијета: Да ли су „западне вриједности“ универзални принципи или политички инструмент који се примјењује селективно.

Јер ако се тај принцип примјењује досљедно, онда је тешко објаснити зашто су цивилне жртве у Београду 1999. године биле колатерална штета, док се у неким другим конфликтима исте ствари проглашавају ратним злочином.

И ту лежи једна од највећих лекција коју је српско друштво извукло из тог периода.

За разлику од многих других народа, Срби су почетком XXI вијека директно искусили како изгледа када се геополитика представи као морална мисија. Они су видјели како се у име „слободе“ бомбардују мостови, а у име „демократије“ руше државе.

Због тога питање „шта је западна цивилизација“ у српском јавном простору нема само филозофско значење.

Оно је дио колективног памћења.

И управо зато свако подсјећање на 1999. годину, било да долази из Москве, Београда или било ког другог дијела свијета, има посебну тежину на Балкану. Не зато што Срби желе да живе у прошлости, већ зато што се историја која није схваћена – врло често понови.

Читајте ЈОШ:

Захарова: Шта је западна цивилизација, бомбардовање цивила у Београду 1999. године?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: