Шта је заједничко Вељи Невољи, Легији, Земунцима, Кавачком и Шкаљарском клану?

Догодовштине Вељка Беливука, чувенијег као Веља Невоља, омиљене су медијима широм Балкана, пише Јутарњи лист.

Никакво чудо, јер овдашњи мафијашки кланови до данас најчвршће и најживље везују бивше, давно умрле државе.

Сви хрватски Европљани који на спомен српске мафије увређено протестују „шта се нас тичу та барбарска источњачка посла“ или су испразни режимски пропагандисти, или сарадници неког картела, или, пак, људи прилично простодушне и кратке памети, пише Слободна Далмација.

Релативно недавно, у центру Загреба као жртве мафијашких убица летјели су у ваздух угледни новински издавачи, а по метрополитанским језерима као што је Јарун шетачи су проналазили главе припадника београдског подземља. Кад ДЕА у спектакуларној акцији на међународној рути у једрилици препуној кокаина ухвати Хрвата то се рутински прогласи изолованим инцидентом, а заправо је ријеч о доказу постојања посве неуништиве и супертајне југо-федерације.

Живо ткиво балканске мафије испреплетено је бројним виталним везама, о чему најбоље говоре стотине хрватских (ЕУ) пасоша с којима по свијету путују и падају српски мафијаши.

Веља Невоља је, у складу с Аркановом традицијом, своје криминално царство утемељио у ужој навијачкој фракцији Партизанових „Гробара“: његово борбено крило чине „Принципи“ , што су се некад звали „Јањичари“. Беливук се на челу скупине затекао након ликвидације дотадашњег вође Александра Станковића, познатијег као Сале Мутави.

Сале је заувијек „омутавио“ у ликвидацији 2016. код београдског Централног затвора. Веља Невоља је „Јањичаре“ потом у сарадњи с злогласним црногорским „Кавачким“ кланом развио и ојачао до нивоа омањег латиноамеричког картела. Они који су упућени у истраге тврде да су неки од његових сарадника чак били на „професионалној“ обуци у Мексику како би усавршили најбруталније методе мучења, убистава и уклањања трагова сличних злочина.

Након што је Беливук ухваћен почетком овог мјесеца у великој акцији српске полиције и обавештајних служби, на свјетло су дана тек почеле полако излазити праве контуре Вељине „организације“. Она се на тренутке истражитељима чини већом, јачом и бруталнијом чак и од злогласнога Земунског клана.

„Земунци“ су на челу с Душаном Спасојевићем Шиптаром годинама били на гласу као једна од најмоћнијих криминалних група у југоисточној Европи. Славу и моћ су стекли смакнућем Жељка Разнатовића Аркана, који је као „Милошевићев мафијаш“, вођа Делија и „ратни злочинац“ годинама са својима био без праве конкуренције. Са Слобиним падом, дио специјалне јединице „Црвене беретке“ на челу с Милорадом Улемеком Легијом придружује се Земунском клану, те „одрађују“ Аркана, а потом и његове егзекуторе.

„Земунци“ на захтев Легије покушавају да убију и Вука Драшковића у Будви, а озбиљне су индиције да су починили и убиство новинара Славка Ћурувије. Отимали су за откупнину, између осталих, и сина Лепе Брене и бизнисмена Мирослава Мишковића, бавили се међународним шверцом кокаина, мљели тијела жртава ручно, у кућној машини за мљвење меса.

Један од најокрутнијих убица из клана, од Веље Невоље, преко Легије, Земунаца па до Кавачког и Шкаљарског клана – сви воле хрватске пасоше. И лако до њих дођу. Он је ухапшен у Загребу, гдје се скривао након убиства српског премијера Зорана Ђинђића.

Управо он је наводно „украсио“ Јарунско језеро раскомаданим телом Светка Симића Прелетача, чију су главу и ноге нашли мјесецима касније.

Родом из околине Задра и припадник паравојних формација током рата, Калинић звани Звер је на суду признао укупно двадесетак смакнућа у Србији, Хрватској, Холандији и Шпанији.

Фракције земунског клана међусобно су, наиме, биле жестоко заратиле: Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам и „Краљ балканске руте“ борио се са својима против Легијиних, при чему је пало барем 30-ак глава.

Јоца Амстердам био је добро повезан с хрватским криминалцима, те је својевремено оптужен и за организацију убиства власника Национала Иве Пуканића и Нике Фрањића, али прави наручитељ те егзекуције никад није јавно откривен.

Задњих година послове с дрогом и остале високопрофитне регионалне дјелатности преузела су готово посве два црногорска мафијашка клана – Кавачки и Шкаљарски. Добили су имена по насељима у околини Котора која заједно броје једва 4000 становника. Дуго су њихови оперативци радили мирно и у коегзистенцији, док се прије седам година нису међусобно почели клати: тај је сукоб досад однио најмање 40-ак живота, што на Балкану, а што широм Европе – од Беча, преко Шпаније и Атине, па све до Крфа. Легенда каже да је један од припадника клана, незадовољан бригом за себе и своје док је био на одслужењу робије, одлучио из једног стана у шпанској Валенсији да украде око 200 килограма кокаина. То је био пут у прави рат што до данас не јењава.

Хрватски пасоши годинама су били врло тражени међу криминалцима из свих земаља бивше Југославије, а нарочито откако је Хрватска чланица ЕУ. Једну је с шаховницом својевремено имао и Милоран Улемек Легија, а имао ју је кад је ухапшен у Шпанији, а његов наследник на челу „Земунаца“ Лука Бојовић Пекар данас је близак Шкаљарском клану.

Овај бивши припадник Арканове јединице и син професорке на Факултету Ликовних Умјетности и директора београдског зоолошког врта тренутно чами у затвору у Валенсији, јер је осуђен на 18 година затвора због организовања криминалне групе.

За то вријеме, по балканским и разним европским улицама бесни рат његових присташа и противника: у том су сукобу Бојовићу већ убијени брат, адвокат и кум, пише Слободна Далмација, а преноси Јутарњи лист.

И наркобос Дарко Шарић, звани Балкански Ескобар, имао је у свом коферу оригинални хрватски пасош издат у конзулату у Тузли. Сви су подаци у њој били лажни, али отисак прста је био прави.

Шарић је пословима годинама руководио из Латинске Америке и Јужноафричке Републике, а тренутно је у Београду на робији због кријумчарења 5,6 тона кокаина, прања новца и умијешаности у ликвидације.

Са својим кумом Драганом Тошићем из Љубљане својевремено је организовао банду криминалаца из Хрватске, Србије, Словеније и Црне Горе који су с два милиона евра готовине у Уругвају купили 2171 кг кокаина. С тим цијелим теретом на јахти, уличне вриједности од око 100 милиона долара, „пао“ је у мору код Уругваја хрватски држављанин Анастазије Мартинчић. Након вриједног губитка, у свим државама бивше Југославије у посткокаинским је обрачунима тад изгубило главе на десетине људи.

Разни су кланови само привремене главе велике мафијашке хидре с ових простора: кад се једна одсијече, неретко никну још барем двије. Не каже се узалуд да је криминал једна од ријетких добро организованих ствари с балканских простора. Ријеч је о традиционално хајдучком поднебљу, гдје се жудња за великим и брзим богатством масовно исказује и у политичким сферама, па не чуди што се неки нимало не устручавају ни од још свирепијих путева, преноси Јутарњи лист.

(Извор: Јутарњи лист)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: