Шта је криотерапија – опасан велнес тренд или свемогућ хладан лек

Несрећа у Паризу се догодила након што је дошло до цурења течног азота у комори за криотерапију која је раније истог дана поправљана. Преминула је жена која је била запослена у теретани, тако што је колабирала услед удисања гаса. Друга жена је доживела кардиореспираторни застој и у критичном стању пребачена је у болницу. Још три особе које су покушале реанимацију такође су хоспитализоване, а из објекта је евакуисано око 150 људи.

Наређена је обдукција и токсиколошка анализа како би се утврдио тачан узрок смрти, али ово није први трагичан случај повезан са криотерапијом – 2015. године једна жена смрзла се на смрт у комори у бањи у Лас Вегасу након што је у објекат ушла ван радног времена. Пронађена је тек следећег дана, преноси „Гардијан“.

С тим да постоји ризик од оваквих трагедија, да ли вреди испробати криотерапију?

Шта је криотерапија и које су потенцијалне предности

Kриотерапија представља излагање тела екстремно ниским температурама у терапијске сврхе, која се најчешће ради смањења упале, ублажавања болова и убрзања опоравка мишића. Процедура обично траје два до три минута, током којих организам реагује сужавањем крвних судова и појачаним лучењем адреналина и ендорфина. Након третмана, повећан је проток крви и довод кисеоника у ткива.

Користи се течни азот или азот-оксид како би се достигле температуре између минус 110 и минус 140 степени Целзијуса, а иако је криотерапија постала популарна међу професионалним спортистима и заговорницима здравог живота, не постоји много истраживања о њеној ефикасности. 

Неки стручњаци тврде да криотерапија показује обећавајуће резултате за неколико стања, као што су:

• Реуматоидни артритис: Третмани криотерапије целог тела могу наводно смањити бол, побољшати покретљивост и утицати на упалне маркере. Ефекат може трајати и до три месеца, а такође може помоћи оболелима да лакше вежбају, што утиче и на кардиоваскуларно здравље.

• Мултипла склероза: Мањи број истраживања указује на антиоксидативне ефекте који могу бити корисни код неуродегенеративних болести.

• Хронични бол у леђима: Поједине студије потврђују смањење упале и ублажавање бола након криотерапије.

• Здравље срца: Рана истраживања сугеришу да криотерапија може снизити ниво холестерола и триглицерида, без негативног утицаја на срце или имунитет.

• Ментално здравље: Неки подаци указују да може ублажити симптоме депресије, побољшати сан и смањити умор.

• Губитак тежине: У комбинацији са исхраном и вежбањем, криотерапија може убрзати губитак килограма и смањити упалне процесе.

Опасности криотерапије

Још 2018. године, Европска асоцијација за индустријске гасове упозорила је на ризике које носи употреба течног и гасовитог азота, посебно у случају квара или неправилне употребе. Навели су да постоји озбиљна опасност од недостатка кисеоника и потенцијалног гушења.

Генерално се сматра безбедном опцијом лечења када се изводи правилно и под стручним надзором, а већина људи доживљава минималне нежељене ефекте, као што су црвенило, оток или утрнулост, који су обично привремени. Пре одласка на такав третман је неопходно тражити савет лекара, а иако може донети олакшање за одређена стања, кључно је за такав третман ићи код обучених стручњака и бити свестан потенцијалних ризика.

Такође, криотерапија се не препоручује током трудноће, онима који пате од одређених медицинских стања за која хладноћа није препоручљива, онима који узимају лекове и слично. На крају, неки можда неће добити жељене добробити, па је у том случају боље определити се за мање ризичне процедуре.

(РТ Балкан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: