• Поглед
• Топ 1

Шта је „хрватска асоцијација“ коју је Курти предложио у Бриселу?

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Фото: РТ Балкан

Заједничко веће српских општина (ЗВО), у чијем саставу су општине у којима живе Срби на истоку Хрватске, модел је који је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти дао као предлог за Заједницу српских општина на јучерашњем састанку Београда и Приштине у Бриселу.

Курти је, по завршетку састанка на високом нивоу с председником Србије Александром Вучићем, уз посредовање Европске уније – Жозепа Бореља и Мирослава Лајчака, рекао да је дао „нацрт визије“ Заједнице општина са српском већином.

„Могу да кажем да је визија коју сам предложио инспирисана споразумом између Србије и Хрватске за нормализацију. Био сам инспирисан тим моделом. Верујем да је то прави модел и за нас“, изјавио је Курти а пренео „Албанијан пост“.

Влада тзв. Косова је у међувремену објавила и нацрт документа с Куртијевим предлогом за примену члана 7 (непотписаног а делимично прихваћеног) Основног споразума за нормализацију односа са Србијом, који предвиђа „адекватан ниво самоуправљања“ за српску заједницу на Косову.

Хрватски модел за ЗВО је настао након окончања сукоба у источној Славонији, део је Ердутског споразума који је потписан 12. 11. 1995. а на темељу кога је завршен рат и започео процес мирне реинтеграције под власт Загреба простора источне Славоније, Барање и западног Срема, тј. крајева који су били контролом Срба.

ЗВО је чувар интереса српске заједнице у две хрватске жупаније, Осјечко-барањској и Вуковарско-сремској, док га чине представници девет општина: Вуковар, Бели Манастир, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Содоловци и Трпиња.

ЗВО не подразумева територијалну јединицу

Како се објашњава, реч је о демократски изабраном политичком, саветодавном и координационом механизму који има „самоуправљачка“ овлашћења у питањима грађанских и националних права Срба, као и питања њиховог идентитета, културе, учешћа и интеграције у хрватско друштво.

Заједничко веће српских општина може бити удружење грађана које се формира на основу међународних докумената попут Ердутског споразума и одлуке Владе Хрватске. Дакле, не подразумева територијалну јединицу.

Оснивачка скупштина ЗВО одржана је 1997. године у Загребу на иницијативу Савеза српских организација и његових чланова: Српског културног друштва, Српског демократског форума, Заједнице Срба из Ријеке и Истре и Заједничког вијећа српске општине.

Након доношења Уставног закона о правима националних мањина 2002. године променила се и организациона структура савета националних мањина. Чланови се бирају тајним гласањем на изборима које организује хрватска држава у свим јединицама локалне самоуправе.

На општинском нивоу Веће Срба се бира ако у њему живи најмање 200 припадника српске заједнице. На нивоу округа овај број достиже 500. У случају да има најмање 100 чланова бира се само један представник већа. Ово се односи на локалне јединице у којима српско становништво прелази цензус од 1,5 одсто.

Највиши орган ЗВО чини скупштина у којој учествују припадници српске заједнице, без обзира на партијску припадност. Они се бирају у складу са Статутом ЗВО. Скупштину чини 28 чланова и њоме председава председник већа.

Док у Европи, према предлогу Савета Европе, локалне аутономије не представљају никакав проблем за функционисање држава, на Западном Балкану се „самоуправе“ обично схватају као „преддржаве“ које чекају тренутак да прогласе независност.

Оквирна конвенција Савета Европе за заштиту националних мањина и Европска повеља о локалној самоуправи регулишу ниво „самоуправе“ за националне мањине, али не обавезују државу да усвоји територијалну аутономију за националне мањине.

Колико је ефикасан овај хрватски модел самоуправе Срба, кога сад „великодушно“ нуди Аљбин Курти, показало се крајем децембра прошле године, када је у Вуковару укинута званична употреба ћирилице.

Извор: РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: