Срби су страдалнички, али и јуначки и победнички народ, Душан Басташић у „Српском св(иј)ету“
1 min read
Душан Басташић у "Српском свијету"
„Скривано је то породично искуство. Кажем скривано јер нашим бакама, теткама у црним марамама, родитељима, па и деци било је забрањено да говоре. Није им дато ни да одтугују. А то је значајан моменат, то сећање, јер смо препознали да се зло поново спрема. Многи Срби су отишли пре рата на време из средина у којима смо били мањине, склонили се тамо где смо били већина и тамо се организовали да пруже отпор. Српски биолошки корпус је захваљујући томе био другачији 1945. и 1995. Јесу нас разбацали на све стране, али смо сачували (многе) главе“, рекао је Душан Басташић, предсједник Удружења „Јадовно 1941“ у емисији „Српски св(иј)ет“ на Националној ИН4С телевизији.
Он је говорио о свом искуству потомка жртава са једне стране, и са друге као син официра ЈНА који је рођен и одрастао у Загребу, и припремао се да као стоматолог настави каријеру у војној служби, када је започело нешто што је накнадно разумијевао као прве знакове онога што је услиједило:
„Схватио сам зашто ја као стоматолог нисам добио сталан посао, а јесу неки који су имали мањи успех од мене, а био сам и син војног лица. Озбиљне непријатности су почеле 1983. године, када је на састанку Савеза Комуниста тачка дневног реда била имплементација твз. „приштинског кључа“ на упис на факултет. То је значило да се 80 процената Хрвата усписује, и 20 процената осталих. Срби су били конститутиван, равноправан народ, и ја у чуду видим да људи то прихватају, побуним се јер не могу да верујем. Одем у Студентски лист да то објавим, и након два дана дође један студент да ми прети због тога. Од оца чујем да планирају да ме избаце са факултета, и да ће ми дати рок од 35 дана. Ја дајем 11 испита у том периоду, да бих успео да дипломирам и одем у војску резервних официра. Тада се појављују и усташки симболи, неугодна реторика, комшије окрећу главу, медијска слика утиче да се црта неким угладним Србима мета на челу. Ја сам своје двоје мале деце послао у Босну 1. маја 1991. а касније и њихову мајку код бабе и деде. Међу првима сам напустио Загреб“.
Оно што је претходило тим догађајима, у његовом сјећању шта се спрема, је обиљежавање 50- огодишњице протјераних и похапшених из Грубишног Поља, беседа ондашњег митрополита загребачко- љубљанског Јована и његов отац који чита некролог ту гдје су окупљани и везани Грубишнопољци отпремани марвеним вагонима даље, у злогласне логоре.
Прије 12 година је основано удружење „Јадовно“ које је једно у низу друштава које окупља потомке српских жртава у НДХ, и за то вријеме су обиљежили 13 масовних гробница и подигли девет крстова на простору Хрватске, десети је требало да буде подигнут прошле године на простору Србије, али је то спријечено. O детаљима можете погледати на њиховом сајту (јадовно.цом), гдје се налази и неколико књига и документарних филмова, чије садржаје предсједник Удружења Јадовно истиче више пута у овом гостовању, а највише филм „Крст над јамом“.
„ Установили смо Дан сећања на Јадовно, 24. јун. Тада говоримо шта се десило, окупљамо људе и организовано одлазимо на та места. Покушавамо да анимирамо државне институције и истичем да није довољна само историографија, већ мора да се негује култура сећања, да комплементарно делују људи разних професија и потомци жртава. Процес деусташизације у Хрватској није ни отпочео, жртве су приказане као жртве фашистичког терора. Ми смо организовали и 2010. посету када је дошао хрватски председник Иво Јосиповић. Била је и мајка ондашњег председника Бориса Тадића Невенка Кићановић, чији су ближњи страдали у Јадовну и питала шта може да помогне. Рекао сам јој да је најбоље да доведе сина. И он је дошао наредне године“, говори Душан Басташић о дјеловању организације, и апелује на оне који хоће и могу да помогну да се организује одлазак који је планиран за 19.јун ове године.
Нијесте разумјели. Управо то је проблем: што је рачунато по кључу у ком 80% Хрвати као главни народ у Хрватској добија број .мјеста на.факултету. Факле, не употтебљавају се знање и бодовни систрм, већ првенство на Универзитету у Загребу при упису имају Хрвати. У сред Југославије. Београд није запошљавао по.том “приштинском кључу”.
Matematika ti je lošija strana gospodine Dušane!Dvadeset posto nije više od osamdeset posto.Dvadeset posto ne može biti konstituivan narod u Hrvatskoj.To pravilo vrijedi i za Crnu Goru.Manjine ne mogu da budu konstituivan narod.