СНП: За МА највише жале они који љубав према домовини мјере хиљадама евра утајених пореских обавеза
1 min read
Вијест о готово извјесном гашењу нашег јединог националног авио-превозника, као и много пута до сад, подијелила је црногорску јавност и изазвала низ коментара, “за” и “против” ове и овакве одлуке.
„Највише су ожалошћени, судећи по изјавама на разним порталима, погађате одмах, они који су овој компанији најмање „дали“ (читај „узели“) и који вијест о њеном потенцијалном стечају, сматрају највећим чином издаје и одразом антидржавног и противцрногораког дјеловања“, казали су из Социјалистичке народне партије (СНП).
То су они исти, додају, у највећој мјери (част изузецима), који љубав према домовини, мајци Црној Гори, мјере хиљадама еура утајених пореских обавеза, користима и бенефитима које су уживали под окриљем доскорашње владајуће елите, исти они који су услуге превоза поменутог оператера најмање плаћали својим парама, људи чија љубав досеже „до последњег еура, последњег метра, последњег квадрата, до чепа …“, у зависности од мјерне јединице која је у употреби.
Из СНП-а истичу да је разуман емотивни набој свих запослених, првенствено пилота, стјуардеса и људи који су годинама часно и поштено обављали свој посао и омогућили милионима путника да безбједно дођу на своја одредишта.
„Донекле се са „разумијевањем“, иако није оправдање, може посматрати и исцртавање обиљежја срца, током једног од последњих летова нашег „челичног орла“ као и „поздравни водени лук“ којим је он дочекан, при повратку у матичну луку. Ваљда су се водили оном старом, да треба “отићи у стилу”, симболично просувши и последњу кап горива и литар воде, као што су деценијама уназад просипали новце свих пореских обвезника у ЦГ“, наводи се у саопштењу.
Са друге стране, подјсећају из СНП-а, „да је МА једина државна компанија којој ни стотине милиона вишегодишње државне помоћи нијесу омогућиле да „изађе на зелену грану“ као и да је то многоструко више него што је било која влада предузела приликом гашења некадашњих привредних гиганата, који су с правом представљали окосницу тадашње економије.“
„Нијесмо имали пилоте који ће у знак жалости облетјети изнад Радоја Дакића, Жељезаре, Боксита, Солане, Обода и стотина сличних предузећа, иако су и тамо генерације радника још поштеније и ревносније обављали своје радне задатке и са поносом истицали обиљежја предузећа, из којих су отхранили и подигли своје породице. Знатно већи број људи, од ових 300 и кусур, је у годинама иза нас постао само један од статистичких података, у прашњавим фиокама Завода за запошљавање и био означен “жртвом транзиције”, која се, по ријечима оних који су је спроводили, морала поднијети“, навооди се у саопштењу.